Zapošljavanje i osnovne obaveze koje ono donosi

Da li je obim posla koji stiže od klijenata prerastao vaše lične kapacitete? Čestitamo! Vreme je da zaposlite prvog radnika.

Na raspolaganju vam je nekoliko oblika angažovanja. Ukoliko tražite novog člana tima koji bi radio više sati dnevno, duži vremenski period, razmislite o zasnivanju radnog odnosa.

Radni odnos zasniva fizičko lice (zaposleni) sa poslodavcem potpisivanjem ugovora o radu u pisanoj formi.

Poslodavac može da bude privredno društvo (d.o.o.), preduzetnik (knjigaš ili paušalac), udruženje, kao i predstavništvo stranog pravnog lica.

Ugovor o radu treba potpisati pre stupanja na rad.

Nakon potpisivanja ugovora, poslodavac je u obavezi da prijavi zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje. Prijavu, takođe, treba sprovesti pre stupanja zaposlenog na rad.

Prijava se vrši isključivo elektronski, na portalu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (www.croso.gov.rs).

Prijavu mogu da podnesu direktor firme ili preduzetnik, kao i osobe koje oni ovlaste (najčešće računovođa).

Prijava na CROSO je preduslov da zaposleni ostvari svoja prava iz oblasti:

• Penzijskog i invalidskog osiguranja;
• Zdravstvenog osiguranja; i
• Osiguranja u slučaju nezaposlenosti.

Nakon što se obavi prijava zaposlenog, na samom portalu biće generisana potvrda o izvršenoj prijavi. Potvrda nosi naziv MA obrazac.

Potvrdu treba dostaviti zaposlenom, kao dokaz da je izvršena njegova prijava na socijalno osiguranje. Potvrdu čuvate u sedištu firme ili mestu rada zaposlenog, zajedno sa njegovim ugovorom o radu. Ovu dokumentaciju može vam tražiti na uvid inspekcija rada, tako da se postarajte da bude uredno odložena.

Ukoliko iz nekog razloga zakasnite sa podnošenjem prijave, na raspolaganju vam je procedura utvrđivanja svojstva osiguranika. Kroz ovu proceduru moguće je otkloniti različite propuste i  načinjene greške koje se tiču prijave zaposlenih na osiguranje. Dokumentacija se predaje PIO Fondu, koji na osnovu iste vrši prijavu zaposlenog retroaktivno, od dana stupanja na rad.

Prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih uređeni su Zakonom o radu, Kolektivnim ugovorom, Pravilnikom o radu i Ugovorom o radu. Zakonom o radu definisan je niz minimalnih prava koje poslodavac mora da obezbedi zaposlenom. Poslodavac ostalim aktima može da predvidi i veća (nikako manja) prava zaposlenih.

Preporučujemo da za izradu Ugovora o radu i Pravilnika o radu angažujete pravnika. Na internetu se može naći niz šablona ovih dokumenata, ali su njihovi kvalitet i ažurnost upitni. Korišćenje besplatnih primera sa interneta može vam delovati kao dobar način da uštedite, međutim oblast radnih odnosa je vrlo delikatna, te vas ova ležernost kasnije može skupo koštati.

Obavezan element ugovora o radu je i zarada zaposlenog. Zarada za puno radno vreme mora biti veća od minimalne zarade, koja se propisuje svake godine.

Zarada se uvek ugovara u bruto iznosu. U ugovoru može da bude prikazan i neto iznos zarade, radi boljeg razumevanja zaposlenog.

Neto zarada je ono što će zaposleni primiti na račun. Bruto zarada, koja se pojavljuje u ugovoru o radu, pored neto zarade sadrži porez na zaradu i jedan deo doprinosa na obavezno socijalno osiguranje.

Drugi deo doprinosa nije uključen u bruto zaradu. Ovo je čest izvor nerazumevanja prilikom budžetiranja zarade.

Naime, poslodavac je dužan da plati neto zaradu i kompletan porez i doprinose na zaradu i iz zarade. On će potrošiti više novca nego što iznosi bruto zarada iz ugovora o radu.

Zbog toga je važno da prilikom probnih obračuna zarade za nove zaposlene i budžetiranja izdataka zatražite od računovođe i iznos ukupnih troškova zarade (koji se često nazivaju “bruto 2” iako ovakav termin ne postoji u regulativi).

Grubo, porez i svi doprinosi koje plaća poslodavac čine oko 60-65% neto zarade.

Ovi izdaci su manji ako za zaposlenog imate pravo da koristite neke poreske olakšice. O aktuelnim olakšicama možete da se raspitate kod računovođe. Osim toga, Nacionalna služba za zapošljavanje nudi subvencije za neke kategorije zaposlenih, o čemu se možete informisati ovde.

Kada se završi prvi mesec rada, zaposleni ostvaruje pravo na zaradu. Zarada se isplaćuje najkasnije do kraja narednog meseca za prethodni mesec. Na primer, zarada za jul 2024. godine mora biti isplaćena do 31.08.2024. godine.

U istom roku mora biti isplaćena i neto zarada i poreske obaveze, a sve se po pravilu isplaćuje istog dana.

Obračun zarada vrši se na osnovu evidencije o prisustvima i odsustima sa rada. U praksi se ova evidencija naziva karnet. Obaveza vođenja karneta propisana je Zakonom o evidencijama u oblasti rada.

U karnet se upisuju dani i sati provedeni na radu, kao i različita odsustva na koja zaposleni imaju pravo (bolovanje, godišnji odmor, verski praznik i slično).

Zaposleni imaju pravo na minimum 20 radnih dana godišnjeg odmora za punu godinu rada. Zaposleni pravoslavne veroispovesti imaju pravo na slobodan (plaćen) dan na dan krsne slave. Zaposleni ostalih veroispovesti ostvaruju isto pravo na dan najznačajnijih verskih praznika iz njihovog verskog kalendara.

Za kraj napominjemo da angažovanje zaposlenih proizvodi i druge specifične obaveze. Izdvojićemo oblast bezbednosti i zdravlja na radu vaših zaposlenih. Na raspolaganju su vam specijalizovane agencije koje se bave ovom delatnošću. Kod njih možete dobiti sve potrebne informacije, akte i procedure koje treba da sledite.