Kako se zakuvao hajp oko air fryera?

Kada potrošači postanu izbirljivi, kompanijama i brendovima ne ostaje mnogo izbora. Mogu te potrošače da isprate i da im se prilagode, ili da na vreme prepoznaju prilike u kojima će obe strane, i potrošačka i kompanijska, biti u win-win poziciji.

Još jedna opcija je da se potrošači bar malo preduhitre. Da im se koliko-toliko olakša život i da ne moraju, ako baš nije neophodno, da suviše brinu – o tome da li neki proizvod štedi vreme i energiju, da li je bezbedan i (ne)komplikovan za korišćenje.

Takva jedna spravica je poslednjih godina preplavila digitalne prostore. Najveća verovatnoća je da ste je videli na reklamama, TikTok i Instagram reelovima i da vam je bar malo privukla pažnju. Jer, deluje kao da je odjednom imaju i hvale svi odreda.

Ne može se sasvim porediti sa trenutkom kada je PC „kompresovan“ u laptop, ali princip je donekle sličan. Razlika je u tome što uz ovu spravicu često idu prizori koji će nam zagolicati nepca. Hrskavi krompirići i sendviči, zlatasti zalogaji piletine, zapečene paste i tortilje, a iz pojedinih pokretnih slika bi se pomislilo da čak i brokoli može biti ukusan.

I zaista, izgleda kao da je air fryer napravio pravu malu revoluciju. Iako mu je popularnost buknula relativno skoro, reč je o aparatu koji se (u sadašnjem, prepoznatljivom obliku) prvi put pojavio pre 14 godina.

Za sve su krivi krompirići

Kada je počeo da eksperimentiše sa prototipom air fryera, Holanđanin Fred van der Vej je imao jednostavnu ideju: da napravi pomfrit, ali tako da iza njega ne ostanu potoci ulja.

Da nabavi klasičnu fritezu, kakva se tradicionalno koristi u restoranima brze hrane, nije dolazilo u obzir. Osim što takav aparat nije predviđen za kućne uslove, problem je bila upravo i količina ulja: niti je isplativa za kućni budžet, a nije sjajna investicija ni ukoliko želite prohodne krvne sudove. Svako ko je ikada pekao pomfrit u dubokoj posudi na šporetu, zna da ni ova alternativa nije idealna. Van der Vej je svoj pomfrit pekao i u rerni, ali je gotov proizvod, takođe, bio razočaravajuć – krompirići su bili više isušeni nego isprženi i ukusni.

Počev od 2005, van der Vej je naredne tri godine testirao, razvijao i menjao svoju ideju. Imao je na umu dve stvari: da njegov aparat za prženje bude zdravija alternativa fritezama i tradicionalnim rernama, i da u te svrhe iskoristi tehnologiju cirkulirajućeg vrućeg vazduha. Rezultat je, najzad, bio prihvatljiv, a van der Vej je dobio ne jednu, već tri prednosti svog prototipa. Priprema hrane je bila brza, efikasna i zdravija u odnosu na konvencionalne rerne i šporete. Ali, air fryer je imao još nekoliko dobrih strana. Bio je kompaktan, jednostavan za upotrebu, sa dizajnom koji je imao potencijal da bude praktičan i lep za oko.

Tehnologija pripreme hrane pritom nije bila nova. Vazduh koji cirkuliše uz pomoć ventilatora su već imale veće ili manje rerne, a velika brzina cirkulacije vazduha na malom prostoru je omogućavala da se namirnice ravnomerno prže i peku. U principu, ono što čini air fryer, činili su i ostali kuhinjski aparati – rerne i mikrotalasne pećnice. Ali, u tome i jeste bila poenta – uopšte nije bilo potrebe za vanzemaljskim, komplikovanim i preskupim tehnologijama. Za van der Veja dovoljno je bilo da uzme nešto što već postoji i učini ga boljim.

Nedostajala je još jedna sitnica – da van der Vejev aparat zapadne za oko nekome ko bi ga stavio u ruke potrošača.

Godine 2010. Philips Electronics je bilo ime za koje se znalo u svakom kutku planete. Nije ni ime Freda van der Veja bilo sasvim nepoznato, ali dva imena su imala i nešto zajedničko – bila su „zemljaci“. Od 2010. godine Philips i van der Vej su ozvaničili saradnju, kada je holandska kompanija otkupila patent za air fryer.

Osim što je u pravo vreme uhvatio voz i prepoznao potencijal air fryera, Philips se još pozabavio marketingom i dizajnom. Air fryer je predstavljen u septembru iste godine na sajmu elektronike u Berlinu, što je bila prečica da se reč o njemu proširi van Holandije i Evrope.

Uz malu pomoć food blogera i kovid zatočenika

Air fryer je možda brzo postao globalno pristupačan, ali pravi bum ga je sačekao nekoliko godina po lansiranju. Malo je reći da su, baš poput van der Veja, bili zadovoljni i konzumenti širom sveta. Air fryer je obećavao prženje hrane uz 80% manje masnoće, što je u potpunosti pratilo trendove: više nego ikad, ljudi su tražili alternativne, zdravije jelovnike.

Ali, air fryeru je pomogao još jedan globalni trend. Život je postao brz, a sa time dolazi manjak vremena za, na primer, dugo stajanje pored šporeta zarad pripreme zdravih, domaćih namirnica. Bila je to savršena oluja zbog koje su potrošači alternativu potražili u Philipsovom uređaju.

A onda su na scenu masovno stupili food blogeri. Da bi se još malo progurali do pratioca, i oni su počeli da se oslanjaju na mali, slatki aparat. Ali, želja da dođu do što više ljudi stvorila je, takoreći, savršenu oluju u već postojećoj oluji u najavi. Naime, air fryer je slovio za aparat čiji se pun potencijal ogledao u pripremi pržene i zamrznute hrane. Food blogeri su otišli nekoliko koraka dalje, kada su ga napunili mesom, pecivima, kolačima i pastama. I ovo je u početku imalo prizvuk eksperimenta – kako će se air fryer snaći sa različitim jelovnicima i kulinarskim idejama.

Sadržaj tog tipa je, očekivano, postao viralan, što je air fryeru donelo novi talas popularnosti. Osim same pripreme hrane, hvalili su ga i zbog drugih pogodnosti: bio je idealan za male kuhinjske prostore, u kojima obična rerna stvara gužvu. Bio je idealan i po pitanju brzine pripreme, lakšeg održavanja i dizajna koji je lepo pristajao svakom kuhinjskom elementu. A uz praktičnost je dolazila i ekonomičnost, jer je, u poređenju sa tradicionalnim rernama, koristio mnogo manje struje.

Do tog trenutka, Philips već odavno nije bio jedini proizvođač air fryera. Ostali brendovi su, takođe, skočili u isti voz i prilagodili se potražnji – pre svega, po pitanju funkcija, veličina, oblika i dizajna. A dok je van der Vejev aparat prolazio neprekidne transformacije, stigao mu je još jedan, pomalo neočekivan vetar u leđa.

Kovid pandemija je 2020. godine paralisala čitav svet. Gotovo preko noći, ljudi su ostali osuđeni na četiri zida. Bezbrojne kompanije su strepele za budućnost i, uopšteno, šira slika sveta nije baš obećavala.

„Nuspojava“ cele situacije je, s druge strane, stotinama hiljada ljudi donela viška slobodnog vremena. A kada ljudi imaju višak vremena, zbog toga ponekad „nagrabuse“ mali kućni aparati.

Pošto je zdrav život kod izvesnog dela ljudi postao još veća preokupacija, tako je air fryer dobio novih pet minuta slave. Postao je spravica bez koje je nemoguće „skoknuti“ na društvene mreže, a ne naići bar na jedan post, reel ili fotografiju (zdravih) prženih krompirića, hrskavih sendviča, tortilja ili „brzih“ slatkiša. Air fryer je (još jednom) obezbedio naklonost širom sveta, sve do nekog sledećeg talasa i nove savršene oluje.