Otvaranje preduzetničke radnje iz radnog odnosa

Da li je moguće i kako da to uradite?

Nije redak slučaj da neko ko je zaposlen kod poslodavca istovremeno bude i vlasnik preduzetničke radnje. Da bi to postao potrebno je da se registruje u Agenciji za privredne registre i za to formalnih, odnosno zakonskih ograničenja nema. Ali, to ne znači da nema baš nikakvih ograničenja da neko ko je u radnom odnosu postane preduzetnik.

Odredbe srpskog zakonodavstva ne brane osobi koja je u radnom odnosu da osnuje preduzetničku radnju, ali je pre nego što se odluči na taj korak potrebno obratiti pažnju na nekoliko važnih stvari i imati u vidu obaveze koje mu se time nameću.

Na prvom mestu trebalo bi dobro proveriti odredbe ugovora o radu koji osoba koja želi da postane preduzetnik već ima potpisan sa svojim poslodavcem, jer nije redak slučaj da se poslodavac pojedinim stavkama štiti od mogućeg angažovanja svog zaposlenog van radnog odnosa koji ima zasnovan sa njim. 

Nekada je razlog za to deficit na tržištu rada, nekada je razlog zaštita intelektualne svojine i autorskih prava, a ima slučajeva da se na taj način poslodavci štite od mogućeg odavanja informacija konkurenciji, na primer. U svakom slučaju, sve te odredbe mogu biti ograničavajući faktor za osnivanje preduzetničke radnje iz radnog odnosa i to bi najbolje bilo proveriti sa stručnim osobama, odnosno advokatima, kako bi se izbegle potencijalne tužbe. 

Sa druge strane, i pojedine kategorije zaposlenih ne mogu postati preduzetnici kao što je slučaj sa državnim službenicima koji se ne mogu baviti preduzetništvom. Koja su prava i obaveze preduzetnika koji je i u radnom odnosu? 

Za razliku od statusa zaposlenog u radnom odnosu, vlasnik preduzetničke radnje za sve svoje obaveze odgovara svojom celokupnom imovinom, a to se odnosi kako na imovinu firme ili radnje, tako i na celokupnu privatnu imovinu.

Druga važna obaveza koju ima jeste regulisanje prava na obavezno zdravstveno osiguranje, koje po zakonu mora imati svaka osoba koja je zaposlena u Srbiji, bez obzira da li je zaposlena kod poslodavca ili samostalno obavlja delatnost (preduzetnička radnja).

U slučaju kada neko za koga poslodavac već plaća obavezno zdravstveno osiguranje osnuje preduzetničku radnju, nije potrebno da tu vrstu osiguranja i sam plaća jer to za njega već čini poslodavac.

Dakle, ako postajete preduzetnik pošto ste već zaposleni kod poslodavca to je nešto o čemu ne morate da vodite računa.

Ako je u pitanju situacija u kojoj ste najpre vlasnik preduzetničke radnje, a potom zasnujete i radni odnos, u tom slučaju ćete biti odjavljeni sa osiguranja kao preduzetnik i prijavljeni na osiguranje kao zaposleni u radnom odnosu i ti doprinosi će padati na teret poslodavca.

Prijave i odjave sa obaveznog socijalnog osiguranja mogu se izvršiti na šalterima Fonda PIO, RFZO-a i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Postoji mogućnost i online prijave i odjave preko portala www.croso.gov.rs.

Sve ovo što važi za obavezno socijalno osiguranje važi i za doprinose za osiguranje u slučaju nezaposlenosti, što znači da se i ova obaveza obračunava i naplaćuje samo od strane poslodavca kod koga je zaposlena osoba koja je ujedno i preduzetnik. 

To, međutim, ne važi za obavezne doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje koje ćete biti u obavezi da plaćate i kao vlasnik preduzetničke radnje, bez obzira što ste u radnom odnosu i za vas to već čini poslodavac.

Ono što je dobro i zbog čega će vam uplate za Fond PIO značiti jeste što će vam to uticati pozitivno na visinu penzije kada na nju ostvarite pravo jer će se svi doprinosi koji su uplaćivani na vaše ime tokom celog radnog veka sabirati i uvećati vam primanja. 

Što se tiče poreza na zaradu koju ostvarite kao zaposleni u radnom odnosu, njega će plaćati vaš poslodavac. 

Međutim, porez na zaradu plaćaćete i vi kao preduzetnik ukoliko budete sebi isplaćivali i ličnu zaradu. To se u praksi retko dešava jer se većina preduzetnika ne odlučuje za tu opciju. 

Preduzetnička radnja se osniva podnošenjem jedinstvene registracione prijave osnivanja pravnih lica i drugih subjekata registracije i registracije u jedinstveni registar poreskih obveznika (uz fotokopiju lične karte preduzetnika i uplatu takse), u Agenciji za privredne registre.