Zašto mi neto plata varira iz meseca u mesec kada je ugovorena fiksna bruto zarada?

Ukoliko sa poslodavcem ugovorite neto zaradu u iznosu od 90.000 din za puno radno vreme od 40 h nedeljno, potpuno je logično da ovaj iznos očekujete na svom računu svakog meseca. Zašto se to neće desiti u određenom broju meseci i da je to u skladu sa zakonom, objašnjavamo u tekstu koji sledi.

Da biste razumeli zašto se ovo događa, potrebno je da poznajete određene postulate obračuna zarada. Treba da znate da je obračun zarada vrlo kompleksna oblast jer se radi o vrlo osetljivoj temi. Delimično iz želje da zaštiti zaposlene i stvori što pravednije uslove rada, zakonodavac je uneo niz pravila i izuzetaka u obračun zarada.

Počećemo od bazičnih koncepata.

Zarada predstavlja naknadu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.

Naknada zarade predstavlja naknadu za vreme koje je zaposleni proveo na (opravdanom) odsustvu sa rada.

Dakle, kada dođete na posao, i provedete 8 h u kancelariji radeći, poslodavac će vam isplatiti zaradu. Ako se razbolite, dostavite potvrdu i doznaku izabranog lekara da ste bili sprečeni da radite 3 radna dana, poslodavac će vam isplatiti naknadu zarade, za ova tri dana.

Zarada se obračunava na osnovu ugovorene bruto zarade.

Ako zaposleni ceo mesec provede radeći (ne odsustvujeo sa posla nijedan dan), poslodavac će mu isplatiti neto zaradu koja će biti jednaka dogovorenoj. Poslodavac je dužan da pođe od osnovne bruto zarade iz ugovora o radu, ali će rezultat obračuna zarade biti onaj neto koji je sa zaposlenim dogovoren.

Naknada zarade se obračunava na osnovu posebno definisanih pravila iz Zakona o radu i drugih propisa.

Za dane odsustva sa rada:

• na dan praznika koji je neradni dan;
• korišćenja godišnjeg odmora;
• zbog korišćenja plaćenog odsustva;
• zbog vojne vežbe ili na poziv državnog organa;

zaposleni prima naknadu zarade u visini prosečne zarade za prethodnih 12 meseci.

Pretpostavimo da je u mesecu koji ima 21 radni dan (168 radnih sati), zaposleni koristio godišnji odmor 5 dana (40 radnih sati). Pretpostavićemo da je to januar mesec tekuće godine. Preostalih 16 dana (128 h) proveo je radeći. Zaposleni je sa poslodavcem ugovorio bruto zaradu u iznosu od 140.000 din.

Zarada će biti srazmerna danima/satima rada:

140.000 din : 168h x 128h = 106.666,67 din

Za dane odsustva, zaposleni će primiti prosek zarade iz prethodnih 12 meseci, sveden na sat. Upravo u ovome leži izvor varijacije.

Bruto zarada iz svakog meseca sabira se i deli sa ukupnim satima rada u svih 12 meseci. U prosek ulazi svaka isplata koja ima karakter zarade. U prosek ne ulaze isplate koje imaju karakter naknade zarade.

Pretpostavićemo, analize radi, da je zaposleni radio svakog meseca u prethodnih 12 meseci svaki dan, iako je to u realnosti neostvarivo (zbog prava na godišnji odmor i neradnih dana na dane državnih praznika).

Naknada koja pripada zaposlenom za 5 dana odsustva tokom godišnjeg odmora iznosi:

807,69 din/h x 5 dana x 8h = 32.307,69 din

Da je radio i ovih 5 dana, zaposleni bi primio zaradu u iznosu od

140.000,00 din / 168h x 40h = 33.333,33 din

Zbog načina na koji se obračunava naknada zarade za dane odsustva sa rada, zaposleni iz našeg primera primiće za januar mesec ukupnu bruto zaradu 1.025,64 din manje, nego što bi primio da je radio pun mesec.

Ovde se ne radi o „kažnjavanju“ zaposlenog zbog odsustva sa rada, već o primeni jedinog zakonski ispravnog postupka.

Varijacija, koja je u našem primeru negativna, može biti i pozitivna. Predznak plus ili minus javlja se podjednako u praksi, i zavisi od toga koji su meseci „upali“ u period od prethodnih 12 meseci i da li je mesec u kojem radite obračun jedan od kraćih ili dužih meseci.

Neretko se dešava da zaposleni tokom prvih par meseci u godini, kada su učestali državni praznici, u jednom mesecu primi više, a već u sledećem mesecu manje na ime zarade. Ove varijacije se obično tokom godine potiru i konačni efekat na zaradu ne bude značajan.

Ipak, postoje i tipične situacije u kojima varijacije mogu biti značajne.

Prvi je kada zaposleni prima visok godišnji bonus.

Kako bonus ima tretman zarade, ulazi u obračun godišnjeg proseka koji se koristi za obračunavanje naknade zarade. Što je bonus veći, to će prosek zarade više porasti iznad tekuće zarade. U mesecima kada zaposleni odsustvuje sa rada, ovo može dovesti do toga da zaposleni primi veću neto zaradu nego što bi primio da je ceo mesec radio.

Drugi slučaj ima suprotan efekat. Zaposleni je dobio povišicu u prethodnih 12 meseci. Tekuća zarada obračunava se po novoj, većoj zaradi, koju je dogovorio sa poslodavcem. Međutim, u obračun proseka, u narednih 12 meseci od ugovaranje povišice, zaposlenom će u obračun proseka ulaziti meseci u kojima je primao stari, manji iznos zarade, i obarati iznos proseka ispod iznosa tekuće zarade. Efekat na neto zaradu u mesecima kada zaposleni ima odsustva biće negativan. Zaposleni će primiti zaradu nižu od ugovorene.

Napominjemo da Zakonom o radu nije ostavljena sloboda poslodavcima da osmisle drugačiju formulu za obračun naknade zarade za dane odsustva. Poslodavci ne smeju za dane odsustva isplaćivati naknadu zarade u visini tekuće zarade (ignorisati obavezu da za dane odsustva zaposlenom isplaćuju prosečnu zaradu). Ovim bi se direktno odguliši na odredbe Zakona o radu, a u određenim mesecima, ovo bi bilo na štetu zaposlenog – rekli smo da se meseci u kojima je efekat pozitivan i meseci u kojima je efekat negativan sporadično smenjuju.

Kako bi smanjili nezadovoljstvo zaposlenih i eventualne nesporazume, savetujemo poslodavcima da prilikom ugovaranja uslova rada, zaposlene upoznaju sa činjenicom da će im zarada u mesecima kada odsustvuju sa rada varirati, kao i da odstupanja nije moguće proračunati unapred.