Dva pobednika u sporu? Tome služi medijacija

Gotovo da nema preduzetnika¹Isključivo iz razloga neopterećivanja teksta muškim i ženskim rodom, koristimo uobičajen pojam preduzetnik. Čitav tekst primenjiv je i na preduzetnice. kome se nije dogodila sporna situacija u biznisu koja ga nije pogodila poslovno, ali i emotivno (da, i vi preduzetnici ste ljudi).

I svaki preduzetnik ima osobu koju u takvim situacijama zove hitno. Neko svog advokata Jovića, neko šefa pravne službe Gocu, neko knjigovođu Batu, neko možda svoj glas razuma – suprugu.

Bilo kako bilo, uznemireni preduzetnik iznese problem i sve što želi da čuje je:

Ne sekiraj se, dobijamo ga na sudu sto posto.

Ali se dogodi da čuje:

Razumem. Znam kakav je dogovor. Da, znam i kakav je ugovor. Skroz si u pravu. Ali, da li zaista želiš da se tužiš sa _____________ (upišite sami, ali u pitanju je moćan i zvučan poslovni subjekt)?

U zavisnosti od temperamenta, neki preduzetnici ostanu pri tvrdnji da će ići na sud po svaku cenu, a neki zastanu i odmah shvataju poentu. Da nekada, zapravo, nema poente ići na sud, sve i kada je pravo na vašoj strani.

Prvo, sudski postupci u privrednim sudovima u Srbiji si višegodišnji, da ne kažemo višedecenijski. Iscrpljujući su u svakom smislu i to, bez sumnje, za obe strane.

Sudski troškovi, čak i dok postupak još traje, ogromni su i predstavljaju veliko nepotrebno finansijsko opterećenje za bilo kog privrednika.

Zatim, ali ne i manje važno, bude to poslovni nesporazum koji se pročuje u biznis krugovima. Ukoliko i na drugoj strani ima ostrašćenih – može da se pretvori u pravi mali rat. A znamo da su u ratovima i pobeđeni i pobednik, zapravo, gubitnici.

Šta je alternativa?

Još 2005. godine je u Srbiju doveden jedan institut koji se neopravdano slabo koristi i, pre svega, bi sudovi i državni organi trebalo da rade na njegovoj promociji.

U pitanju je medijacija.

Vansudsko rešavanje sporova.

Medijacija je naročito efikasna u radnim, imovinskim, građevinskim, porodičnim i komšijskim sporovima, ali ćemo se mi ovde baviti prevashodno njenom efikasnošću u privrednim sporovima.

Ovaj postupak ima mnogo prednosti u odnosu na sudski, a izdvojićemo najvažnije:

1. Sudski postupak je u privrednim sporovima javan postupak, dok je medijacija poverljiv postupak za koji javnost po pravilu i ne sazna, i koji vam neće narušiti poslovni ugled;
2. Dok se u sudskom postupku izvode dokazi i utvrđuje gde je nastao problem, u medijaciji se pregovara i radi na pronalaženju rešenja;
3. U sudskom postupku sudija donosi odluku – presudu koja je za obe strane obavezujuća, a u medijaciji strane same donose odluku o kojoj zaključuju;
4. Bez obzira na ishod sudskog spora, taj postupak je izuzetno skup za obe strane, jer osim predujmljivanja troškova za sud i veštake, imamo i advokatske troškove, putne troškove, itd, koji nakon mnogo godina trajanja postupka, a ponekad i u potpunosti obesmisle “pobedu” u sporu. Medijacija je neuporedivo jeftiniji postupak čak i uz angažovanje advokatske podrške (a naročito ukoliko istupate sami);
5. Ukoliko se neko odluči za tužbu sudu kojom obuhvati vas, taj postupak za vas postaje prinudan. Nemate mogućnost da u njemu ne učestvujete. Prosto, sud će vas tražiti i pronaći. Medijacija je postupak koji se pokreće dobrovoljno, voljom obe strane, i isto tako dobrovoljno se iz njega i izlazi ukoliko nekome više ne odgovara takav način rešavanja spora;
6. Može se naći podatak da prosečan sudski spor u Srbiji traje 455 dana (a u privrednim sporovima je to neuporedivo duže) dok se prosečna medijacija uspešno okonča za 2 do 4 sata.

Sudovi u Srbiji samo deklarativno upućuju sukobljene strane na mirno rešavanje spora, bez objašnjavanja šta to znači i kako da to učine. Stoga je možda potrebno promovisanje ovog načina rešavanja spora kroz samu privredu i među preduzetnicima sistemom „od usta do usta“.

Kada je o preduzetničkim sporovima reč, ključna razlika između sudskog rešavanja spora i medijacije je to što strane dolaze na sud već kao neprijatelji – sa negativnim stavom, često frustracijom i nezadovoljstvom što su uopšte prinuđeni da se „povlače po sudovima“.

Uloga medijacije je da, zapravo, podseti suprotstavljene strane da su oni bili poslovni partneri, da je postojao interes na obe strane koji je doveo do te saradnje, i da sada treba raditi na rešenju kako bi obe strane izašle zadovoljne iz spora.

Kada ste sa nekim prošli kroz mukotrpan sudski spor, teško da ćete ikada više u budućnosti sarađivati. Da budemo iskreni, verovatno vam neće ni pasti napamet.

Sa druge strane, kada se spor rešava mirnim putem odnosno medijacijom, ideja je da, uz pomoć medijatora, svaka od strana otvori vidike i razume i nezadovoljstvo suprotne strane, kao i da sagleda objektivno svoju poziciju. Uloga medijatora je da usmerava strane na prednosti njihove saradnje i da ih fokusira na tačke u kojima su saglasni, kako bi se premostile prepreka i pronašlo rešenje. Cilj sporazuma do kojeg će doći je da se svaka od strana oseti zadovoljno. U takvim situacijama, obe strane nesporazum pretvaraju u sporazum i mogu odmah, ili u godinama koje dolaze, iznova sarađivati jer je tačka spoticanja uspešno prevaziđena, a posao je posao.

Ukoliko se odlučite za ovaj način prevazilaženja sukoba, posrednika, odnosno medijatora birate iz Registra posrednika Ministarstva pravde i njemu se obraćate sa zahtevom za posredovanje. Nakon što medijator obavi razgovor sa podnosiocem zahteva i prikupi informacije o okolnostima sukoba, a zatim proceni da je slučaj pogodan za rešavanje kroz medijaciju, on će kontaktirati suprotnu stranu kako bi utvrdio da li kod nje postoji spremnost da se problem reši medijacijom. Ukoliko takve spremnosti ima, medijator i strane će dogovoriti datum sastanka, a medijator pripremiti postupak medijacije.

Treba imati u vidu da medijacija može da se pokrene čak i kod već započetih sudskih postupaka, što naročito ima smisla kada jedna ili obe strane uviđaju da je započeti postupak obesmišljen i neće biti zadovoljni ishodom spora kakav god on da bude. U takvim situacijama, sud će na zahtev stranaka uputiti predmet izabranom medijatoru.

Dalje, ne treba se bojati da ćete u postupku medijacije biti sami i bez podrške. Pre svega, medijator je dužan da medijaciju vodi u umirujućoj i podržavajućoj atmosferi, tako da se suprotstavljene strane osećaju bezbedno. Drugo, advokati mogu da učestvuju u medijaciji i njihovo prisustvo je i poželjno. Advokat pomaže svom klijentu da bolje sagleda svoju poziciju i željeni ishod, i dok tokom celog postupka štiti interese svog klijenta, on doprinosi prevazilaženju sukoba i iznalaženju rešenja.

Strane u postupku imaju pravo da odustanu od medijacije u bilo kom trenutku.

U praksi može da se dogodi i da medijator proceni da dalje vođenje postupka nije svrsishodno, da o tome obavesti strane i obustavi postupak.

Naravno, najbolji način za završavanje postupka medijacije je zaključivanje Sporazuma o rešavanju spora. Sadržinu tog sporazuma određuju same strane u postupku. Zakon o posredovanju u rešavanju sporova zahteva da Sporazum ima pisanu formu, da ga potpišu obe strane, medijator, kao i punomoćnici strana ukoliko su učestvovali u postupku medijacije.

Ovaj sporazum ima snagu ugovora, odnosno vansudskog poravnanja. On može postati i izvršna isprava ukoliko sadrži klauzulu izvršnosti, odnosno izjavu dužnika da pristaje da poverilac (druga strana u medijaciji) može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja nakon dospelosti potraživanja, uz uslov da su potpisi strana i medijatora overeni od strane suda ili javnog beležnika.

Uprkos svim argumentima ovde navedenim i statistici da se oko 80-85% postupaka medijacije okončava uspešno (dakle, zadovoljavajućim ishodom za obe strane), postupak medijacije u našoj zemlji naprosto nije dovoljno popularizovan. Imajući u vidu duh i koncept preduzetništva, u potpunom je skladu sa njim ova mogućnost da umesto dugotrajnih i iscrpljujućih sudskih sporova preduzetnici sami načine korake ka mirnom rešavanju privrednih sporova do kojih tu i tamo u poslu neminovno dođe.

Fusnote

• 1
  Isključivo iz razloga neopterećivanja teksta muškim i ženskim rodom, koristimo uobičajen pojam preduzetnik. Čitav tekst primenjiv je i na preduzetnice.