Kada prestaje zaštita i počinje lična odgovornost članova DOO?

Ako ste ikada registrovali firmu u Srbiji, velika je verovatnoća da ste odabrali društvo sa ograničenom odgovornošću. Većina biznis priča kod nas počinje upravo ovim modelom, ne zato što je popularan, već zato što je praktičan.

Statistika to potvrđuje: više od 90% novih firmi u poslednjih nekoliko godina registrovano je kao DOO. Krajem 2024. godine bilo je 137.098 privrednih društava, a najzastupljeniji oblik bio je upravo DOO, sa preko 1,3 miliona zaposlenih. DOO dominira među malim i srednjim firmama, posebno u IT sektoru, uslugama i trgovini.

Zašto je DOO najčešći izbor?

Razloga je više:

• Brzo i jednostavno osnivanje – elektronskim putem, za par dana i uz minimalni kapital;
• Fleksibilnost – može se raditi samostalno ili sa partnerima, a vlasništvo se lako menja;
• Mogućnost rasta – olakšano je zapošljavanje i širenje delatnosti;
• Zaštita lične imovine – ako firma propadne, gubi se samo uloženi kapital, dok lična imovina članova ostaje netaknuta.

DOO i domaća regulativa

Zakon o privrednim društvima poznaje četiri forme privrednog društva: ortačko, komanditno, društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) i akcionarsko društvo (AD).

DOO spada u tzv. društva kapitala, jer je kapital temelj njegovog postojanja. Članstvo se zasniva na ulogu, a ne na ličnom radu. Minimalni kapital iznosi 100 dinara, a može se povećavati kroz nove uloge, dobit ili rezerve.

Članovi imaju udele u osnovnom kapitalu i njihova odgovornost je ograničena na visinu uloga. To znači da ne odgovaraju lično za obaveze društva, za razliku od, na primer, ortačkog društva, gde je odgovornost lična i neograničena.

DOO i preduzetnik – razlika u odgovornosti

Preduzetnik nije privredno društvo, već fizičko lice koje posluje u svoje ime i za svoj račun (npr. frizer, programer, konsultant). Za razliku od članova DOO, preduzetnik odgovara celokupnom ličnom imovinom za obaveze iz poslovanja, jer nema ograničenu odgovornost.

Zbog toga se pravno tretira kao poseban oblik poslovanja, sa drugačijim rizicima i obavezama.

Načelo odvojenosti DOO od članova

Osnovni princip DOO je zaštita članova od lične odgovornosti. Granica između imovine društva i imovine članova je jasna. Kapital koji članovi unesu postaje imovina firme, a ne njihova lična imovina.

Imamo dva pravna subjekta:

1. DOO – pravno lice sa sopstvenim identitetom, nazivom, imovinom i obavezama, odvojenim od ličnih podataka i imovine članova; i
2. Članove društva – fizička lica koja ne snose ličnu odgovornost za dugove firme dokle god postupaju savesno i u skladu sa zakonom.

Šta to znači u praksi?

Kada DOO preuzima obaveze prema poveriocima, dobavljačima, zaposlenima ili državi, odgovara društvo, celokupnom svojom imovinom: novcem, opremom, zalihama, nekretninama, potraživanjima.

Na primer, ako je član uneo 100.000 dinara kao osnivački ulog, to je maksimalan iznos koji može da izgubi. Njegova privatna imovina (kuća, automobil, lični računi) ne može biti predmet naplate, sve dok zakonito posluje.

Ako DOO ne može da izmiri obaveze, poverioci se naplaćuju iz imovine društva. Ako ta imovina nije dovoljna, poverioci ostaju uskraćeni. Izuzetak postoji samo ako dođe do zloupotrebe društva.

Kada prestaje zaštita članova DOO?

U praksi se često pogrešno veruje da članovi DOO ne mogu da odgovaraju lično za obaveze društva. To nije tačno.

Napomenuli smo da članovi odgovaraju samo do visine svog uloga u kapitalu – ali da to važi samo dok posluju savesno i zakonito.

Prema Zakonu o privrednim društvima, član DOO može lično odgovarati ako se utvrdi da je:

• Koristio društvo za ostvarenje cilja koji je zakonom zabranjen;
• Raspolagao imovinom društva kao da je njegova lična;
• Oštetio poverioce kroz poslovanje društva;
• Svesno umanjio imovinu društva, znajući da obaveze neće moći da se izmire.

Šta je probijanje pravne ličnosti?

Ovaj pravni institut je „podsetnik” da pravna forma ne može biti štit za nesavesno ponašanje. Ako neko koristi firmu da se lično obogati na štetu drugih, zakon omogućava da se ta zaštita ukloni, i da se pravda zadovolji.

DOO pruža zaštitu članovima samo dok se koristi savesno, zakonito i u skladu sa svrhom poslovanja. Ako se dokaže da je član zloupotrebio društvo – koristio ga kao paravan za ličnu korist, oštetio poverioce ili raspolagao imovinom firme kao da je njegova – sud može odlučiti da članovi odgovaraju lično za dugove firme, iz svoje imovine.

Zamislimo da vlasnik male DOO firme koristi poslovni račun za lične troškove, ne vodi uredno knjige, a firma se zaduži, prestane da posluje i bude obrisana iz registra. Poverioci zatim tuže vlasnika jer je firma zloupotrebljena. 

Sudska procedura i rokovi

Da bi se utvrdila zloupotreba pravne forme i lična odgovornost članova, mora se pokrenuti sudski postupak. Poverilac mora da dokaže zloupotrebu.

Ukoliko sud ustanovi da je došlo do zloupotrebe, može da proširi odgovornost na ličnu imovinu članova, koja tada može biti korišćena za naplatu dugova.

Poverilac ima pravo da pokrene postupak najkasnije 5 godina od kada se zloupotreba desila i 6 meseci od kada je za nju saznao.

Odgovornost nakon brisanja firme

Brisanje firme iz APR-a ne znači automatski kraj obaveza članova. Zakon razlikuje dobrovoljnu i prinudnu likvidaciju, a postoji i poseban režim odgovornosti nakon gašenja društva.

Prinudna likvidacija

Prinudna likvidacija se pokreće kada firma ne posluje, ne podnosi izveštaje ili ignoriše zakonske obaveze. Država tada automatski briše firmu iz registra, bez odluke članova. U tom slučaju:

• Kontrolni član (onaj koji je upravljao firmom) može odgovarati lično, neograničeno i solidarno;
• Poverioci imaju rok od 3 godine da ga tuže, čak i ako firma više ne postoji;
• Ostali članovi odgovaraju samo do visine imovine koju su eventualno primili.

Dobrovoljna likvidacija

Dobrovoljna likvidacija se sprovodi kada firma ima dovoljno sredstava da izmiri obaveze, a članovi sami odluče da je zatvore. Tada važe sledeća pravila:

• Svi članovi, uključujući i kontrolnog, odgovaraju samo do visine imovine koju su primili;
• Ako nisu ništa primili – ne odgovaraju ništa;
• Rok za tužbu poverilaca je, takođe, 3 godine od dana brisanja iz registra.

Da rezimiramo

• Članovi DOO ne odgovaraju lično za dugove firme – njihova odgovornost je ograničena na ono što su uložili;
• Ta zaštita nije apsolutna – DOO štiti članove dok posluju savesno;
• U slučaju zloupotrebe ili prinudne likvidacije zaštita prestaje i član može odgovarati ličnom imovinom;
• Brisanje firme ne znači kraj odgovornosti, već novu fazu u kojoj se proverava da li su obaveze prema poveriocima zaista ispunjene;
• U redovnom i savesnom poslovanju DOO ostaje najpraktičniji model za posao, rast i zaštitu vlasnika.