Kako registrovati preduzetničku radnju?

Procedura otvaranja firme može da se završi za nekoliko dana, međutim, pre nego što neko zaplovi tim vodama, treba da se odluči na koji će od tri moguća načina da posluje, u zavisnosti od biznis plana koji treba da ostvari.

Postoje tri osnovna oblika preduzetničke firme: društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O.), klasična preduzetnička firma i paušalna firma. Prva dva oblika su u obavezi da imaju dvojno knjigovodstvo, dok treća plaća porez koji se dobije po rešenju o osnivanju.

Dvojno knjigovodstvo podrazumeva da je porez neophodno da plaćate na osnovu ostvarenih prihoda. Zove se baš tako, jer vlasnici tih firmi plaćaju i doprinose i porez na prihod koji može da varira, a paušalci u rešenju dobijaju samo određenu poresku osnovu na koju svakog meseca plaćaju doprinose i porez u istom iznosu, nevezano za to kolike prihode su ostvarili. Procedura otvaranja je u potpunosti ista za sva tri oblika poslovanja.

Za otvaranje preduzetničke radnje u Agenciji za privredne registre treba popuniti jedinstvenu registracionu prijavu osnivanja, dokaz o identitetu preduzetnika i platiti taksu. Tom prilikom se određuje poslovno ime firme i ono što to ime treba da sadrži: ime i prezime preduzetnika i samu reč preduzetnik ili pr., kao i mesto gde se firma nalazi. Agencija za privredne registre (APR) donosi rešenje u roku od pet radnih dana.

Sledeći korak je overa potpisa lica koja su ovlašćena za zastupanje, takozvani OP obrazac koji je potreban u banci i u poreskoj službi. Sledi izrada pečata, koji po zakonu više nije obavezan, i nakon toga otvaranje poslovnog računa u banci. Za Poresku upravu potrebni su fotokopija rešenja iz APR-a o osnivanju firme, fotokopija potvrde o dobijenom PIB-u (poreski identifikacioni broj), OP obrazac, karton deponovanih potpisa ovlašćenih lica koji se može uzeti u sudu ili opštini, ugovor o otvaranju poslovnog računa, poreska prijava, dokaz o zaposlenju kada se registruje radnja iz radnog odnosa, dokaz o vlasništvu ili zakupu poslovnog prostora i fotokopija lične karte osnivača preduzetničke radnje.

Potrebni su još i prijava na obavezno socijalno osiguranje, koja se dobija u APR-u kada se dobija i rešenje o osnivanju, i zdravstvena knjižica. Od ove godine, prijavu Poreskoj upravi možete da podnesete i elektronski, ukoliko posedujete elektronski potpis koji se može dobiti u policiji. Važno je napomenuti i to da lice, odnosno firma koja prodaje usluge mora da ima fiskalnu kasu. U tu grupu ne spadaju advokati, stomatolozi i pružaoci kozmetičkih usluga. Milivoje Jovanović iz Udruženja za razvoj preduzetništva ENECA podseća da je procedura u vezi sa otvaranjem sva tri oblika preduzetničke firme ista i prilično jednostavna, ali da razlika u oporezivanju jeste pitanje koje muči građane.

Jovanović navodi da je nekada bolje otvoriti klasičnu preduzetničku firmu nego paušalnu jer je visina poreza koji će vlasnici plaćati često nepredvidiva i u mnogome zavisi od subjektivne procene inspektora. On objašnjava i sledeće osnovne razlike u preduzetništvu: garancija jer se kod klasične preduzetničke firme garantuje ličnom imovinom, dok se kod društva sa ograničenom odgovornošću garantuje upisanim kapitalom, koji ponekad može biti i samo 100 dinara. Zatim, porez na dobit jer u slučaju klasične preduzetničke firme porez na dobit je 10, a kod D.O.O. je 15 odsto. Treća razlika su kazne jer klasična preduzetnička firma plaća drastično manje kazne nego D.O.O.

Na pitanje za koji se oblik preduzetničke firme ljudi najviše odlučuju, Jovanović odgovara: „Nekada se radije odluče za klasičnu preduzetničku firmu jer ako imaju dobro knjigovodstvo, može da se desi da plate porez na dobit i doprinose manje nego što bi dobili u rešenju o plaćanju paušalnih poreza. Takođe, radije se odlučuju za klasično preduzetništvo nego za D.O.O jer su porez na dobit i kazne koje mogu da očekuju dosta manje.“ Što se tiče subvencija, Razvojna banka Srbije trenutno daje subvencije samo za podsticaj izvoza i za nastupe na sajmovima, kaže on. Jedini način da neko dobije podsticajna sredstva je da otvori firmu za nešto inovativno, i tada može da dobije do 180.000 dinara kao program podrške kod samozapošljavanja.