Korporativna društvena odgovornost kao načelo modernog poslovanja

U današnje vreme neretko čujemo pozive na odgovorno ponašanje. Odgovornost se zahteva u različitim aspektima života.

Primera radi, ako poslujete u razvijenijim zemljama, podrazumevaju se postojanje ekološke svesti, briga o potrebama ugroženih grupa, stipendiranje pojedinaca koji imaju talenta, ali nemaju mogućnosti da se usavršavaju i slično. Brojni aktivisti zahtevaju promenu dosadašnjih pravila igre, a u ovakvom okruženju i od kompanija se očekuje da promene ne samo isprate, već i da ih iniciraju. Oni koji ne doprinose razvoju društva i podsticanju demokratskih vrednosti biće isključeni i zaslužiće osudu javnosti. Sa njima niko ne želi da sarađuje jer su odgovorni za zloupotrebu moći. Kompanije lako mogu doživeti ovu sudbinu ako svoj imidž ne grade u željenom smeru. 

Danas često čujemo i priče o CSR-u. Corporate Social Responsibility (CSR) ili korporativna društvena odgovornost postala je načelo modernog poslovanja. Situacija je slična kao u gore navedenom primeru – kompanije moraju dokazati da ne zloupotrebljavaju moć već je odgovorno koriste da pomognu svom okruženju. One moraju etično poslovati kako bi zaslužile poverenje.

Kompanija se kroz CSR stara o potrebama društva. To može postići finansiranjem projekta/organizacija koji će doprineti društvu, ili izmenom sopstvenog modela poslovanja kako bi podržala vrednosti za koje se zalaže. Opcije su brojne, ideja je u osnovi ista – kompanija treba da pokaže da joj je stalo do okruženja.

Naravno, kompanije na ovaj način poboljšavaju sopstveni imidž. Ovo važi u slučaju kada je CSR dobro osmišljen i uspešno realizovan. Ako se pojave dokazi da kompanija postupa suprotno od onoga za šta se zalaže (npr. bori se za zaštitu životinja, a istovremeno lansira proizvode koji su testirani na životinjama), reakcije će biti oštre i negativne. 

Veće kompanije se često trude da utiču na globalne promene kako bi mogle da izgrade imidž nekoga ko menja svet. Manji preduzetnici imaju priliku da se usmere ka svom neposrednom okruženju. Ovo usmerenje može doneti podršku zajednice i dosta besplatnog marketinga. Mali doprinosi, posebno ako su usmereni na pojedince, lako se šire društvenim mrežama. 

Primera radi, nedavno je na društvenim mrežama i portalima eksplodirala vest o direktoru jedne turističke organizacije koji je samohranoj majci sa niskim primanjima poklonio letovanje uz komentar da svako dete zaslužuje da ide na more. Komentar sugeriše potencijalnu akciju većeg obima i pokazuje stav agencije koji bi lako mogla da zastupa u budućnosti. Bitno je istaći da vest nije krenula sa zvaničnog profila organizacije, tako da ne deluje kao samopromocija. Agencija je odjednom postala simbol humanosti i brige. Ako posmatramo iz perspektive agencije, ulaganja u ovaj put su minimalna, a uticaj je nesumnjivo veći nego što bi ga mogla imati tradicionalna plaćena reklama. 

Poruka jeste da svaka kompanija može pronaći način da doprinese društvu i izazove pozitivne reakcije koje, u moderno doba, sa društvenim mrežama, imaju šanse da postanu glavna vest – emotivna, pamtljiva priča u moru onih negativnih.