Kraće radno vreme za bolje rezultate

U svetu je sve popularnija teorija četvorodnevne radne nedelje ili šestočasovnog radnog vremena.

Istraživanja pokazuju da su ljudi spremni da rade bolje, za više slobodnih sati na nedeljnom nivou, što može biti dobra tema za razmišljanje za poslodavce, u trenutku kada je ceo svet na testu rada od kuće i motivacije zaposlenih. Interesantno je da ova priča nije nova i da primeri kraće radne nedelje datiraju još iz 80-ih godina, kada je jedna od najuspešnijih tekstilnih kompanija bivše Jugoslavije uspostavila šestočasovno radno vreme. 

Tema kraće radne nedelje ponovo je postala aktuelna poslednjih godina. O tome svedoči zaključak sa poslednjeg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu da kraće radno vreme može da donese niz pogodnosti ne samo za zaposlene, već i za poslodavce. Prema izveštaju sa Foruma, ovakav način rada uticao bi na smanjenje troškova iznajmljivanja prostora, mesečnih računa, toplih obroka i svih ostalih obaveza koje je neophodno ispuniti prema zaposlenima. Sa druge strane, radnici bi imali više vremena za slobodne aktivnosti, porodicu i prijatelje. Zadovoljan zaposleni bio bi produktivniji na poslu, što bi rezultiralo boljim poslovnim rezultatima.

Ipak, preporučuje se da pre uvođenja kraće radne nedelje, kompanije sprovedu istraživanje među svojim zaposlenima, i provere njihovo mišljenje. Trebalo bi imati u vidu da su sindikati gotovo uvek na strani radnika, te da bi ovakve odluke rado podržali. U donošenju ovakvih odluka potrebno je prilagođavanje svih strana, spremnost na saradnju, ali pre svega i usklađivanje potencijalne nove odluke sa Zakonom o radu. 

Danas je skraćeno radno vreme u Holandiji, Belgiji, Finskoj, Švedskoj, Francuskoj, Švajcarskoj normalna pojava, a u nekim drugim zemljama ideal za koji se vredi boriti. Promene se dešavaju zarad efikasnosti i poboljšanja produktivnosti, ali i sve veće želje da se što više napravi balans između poslovnog i privatnog života.