PayPal u Srbiji: Pravni i poreski aspekti

PayPal je kompanija za elektronsku trgovinu (e-commerce) koja olakšava novčane transakcije između strana putem online transfera sredstava.

PayPal servis omogućava da online transakcije budu sigurnije tako što obezbeđuje oblik plaćanja koji ne zahteva da platilac ili primalac uplate otkriju brojeve kreditnih kartica ili bankovnih računa.

Gotovo šest godina nakon početka rada u Srbiji, PayPal je postao bitan instrument platnog prometa za veliki broj preduzetnika koji sarađuju sa inostranstvom. Iako precizna statistika izostaje, o tome dovoljno govore podaci Narodne banke Srbije koji pokazuju da je od oktobra 2016., pa do januara 2018. godine, preko stranih institucija elektronskog novca, među kojima najveći udeo ima PayPal, iz inostranstva primljeno gotovo 30 miliona evra. Ipak, postojeći zakonski okvir i dalje ne dozvoljava punu primenu svih mogućnosti koje PayPal omogućava.

Iako formalno aktivan na tržištu Srbije od 2013. godine, platni promet upotrebom PayPal-a zakonski je u celosti uređen 2015. godine nakon usvajanja važećeg Zakona o deviznom poslovanju. Taj Zakon PayPal definiše kao stranu instituciju elektronskog novca i omogućava firmama i kompanijama koje se bave internet prodajom da koriste PayPal za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom. Međutim, to u osnovi predviđa i jedinu moguću opciju budući da istim Zakonom nije dozvoljeno korišćenje PayPal platforme u domaćem platnom prometu (dakle domaće kompanije ne mogu da koriste taj sistem za uzajamna plaćanja). 

Ovo znači da bilo koja kompanija u Srbiji nema ograničenja za upotrebu PayPal platforme kada je u pitanju plaćanje robe ili usluga u inostranstvu, niti kada je u pitanju prijem elektronskog novca (naplata od inostranih kupaca ili klijenata). Takođe, ne postoje ograničenja ni kada pravno lice želi da prenese novac sa PayPal naloga na svoj devizni račun u banci. Ipak, ako poželite da isti sistem koristite za poslovanje sa domaćim kupcima ili korisnicima to nije moguća, niti za sada ima naznaka da bi nekim novim zakonskim rešenjem to moglo da bude omogućeno. Ukoliko ovo svedemo na praktičan primer domaće firme koja ima Web prodavnicu, njoj bi bilo omogućeno da PayPal koristi za prodaju kupcima u inostranstvu, ali ne i kupcima u Srbiji. Samim tim, ako bi ta firma želela da posluje u skladu sa zakonom, a da i dalje koristi PayPal za nju bi bilo obavezno da odvoji obavljanje platnog prometa sa inostranstvom i platnog prometa sa domaćim tržištem. 

Kada je reč o poreskim aspektima upotrebe PayPal platforme, nasuprot inicijalnom entuzijazmu, PayPal ne znači mogućnost izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa. Ipak postoje izvesne razlike u visini poreskih stopa u zavisnosti od forme kompanije. Kada je reč o društvima sa ograničenom odgovornošću (d.o.o) tu se primenjuje porez na dobit pravnih lica. Taj porez iznosi 15% i plaća se mesečno unapred po predviđenim projekcijama kolika će dobit biti, a na kraju godine sa plaća i razlika ako je ima kada se utvrdi stvarno stanje. Priliv dobijen upotrebom PayPal sistema ne menja ništa i ima isti status kao i svaki drugi prihod tj. ako bude povećao vašu dobit podiže i vašu stopu poreza. 

Kada je reč o preduzetnicima postoje razlike između paušalaca i tzv. knjigaša (preduzetnici u obavezi da vode knjige sistemom prostog knjigovodstva). Kod paušalno oporezovanih preduzetnika priliv sa PayPala ne utiče na porez, već se tretira kao i svaki drugi prihod koji ide od domaćeg ili stranog fizičkog ili pravnog lica. Priliv samo utiče na povećanje i približavanje limitu od 6.000.000 dinara, čijim prelaskom se otvara obaveza vođenja knjiga (paušalac postaje knjigaš). Kod preduzetnika koji vode knjige situacija je slična kao i sa d.o.o. Priliv sa PayPal-a se smatra prihodom i utiče na povećanje dobiti osim ukoliko se taj novac ne “troši” i time smanji dobit. Porez kod preduzetnika je nešto niži — 10% i to plaćaju isto unapred mesečno, a na kraju godine plaćaju razliku. U skladu sa članom 25.1.5. Zakona o porezu na dodatu vrednost, PDV se ne plaća u prometu novca i kapitala i to kod poslovanja i posredovanja u poslovanju depozitima, tekućim i žiro računima, nalozima za plaćanje, kao i platnim prometom i doznakama, pa samim tim provizija na usluge platnog prometa koje pruža PayPal nije predmet poreza na dodatu vrednost. 

Na kraju neophodno je ukazati i na to da Poreska uprava može da utvrdi da li pravna lica u Srbiji poštuju Zakon o deviznom poslovanju. Ona ima mehanizme kojima može da kontroliše tranakcije između rezidenata, kako bi utvrdila da li su firme preko PayPal naloga plaćale ili naplaćivale račune svojih klijenata iz Srbije (pravnog ili fizičkog lica). Ukoliko se utvrdi da jesu onda je to prekršaj (krši se Zakon o deviznom poslovanju). Sve potrebne podatke nabavlja tako što šalje upit poslovnim bankama o transakcijama za konkretno domaće pravno lice. Ukoliko se utvrdi da je domaća kompanija načinila prekršaj i obavljala transakcije putem PayPal sa rezidentima, bilo da se radi o plaćanju računa ili naplaćivanju potraživanja, ona ima pravo da pokrene krivični postupak protiv pravnog lica koje je načinilo prekršaj. Samim tim, bitno je upamtiti da su plaćanja preko PayPal platforme kontrolisana i da ni u kom slučaju ne znače da je na taj način moguće izbeći plaćanje poreskih obaveza.

Izvor