Žene i preduzetništvo: faktičko stanje u Srbiji i regionu

Žene u biznisu se suočavaju s preprekama vezanim za tradicionalne rodne uloge, jer bez obzira na to koliko poslovnih obaveza, sastanaka i dogovora da ih čeka, one su i dalje te koje u najvećoj meri obavljaju takozvane neplaćene poslove koji se vezuju za domaćinstvo i brigu o porodici.

Po definiciji, preduzetnica je žena koja inicira biznis, aktivno je uključena u njegovo rukovođenje i vlasnik je najmanje 50% firme koja je u poslovanju godinu dana ili duže. Kao i muškarce, i žene u preduzetničkim vodama odlikuju neke od ovih karakteristika: inicijativa, inovativnost, vizija, spremnost za prihvatanje rizika, odlučnost, optimizam, menadžerske veštine i druge osobine.

Međutim, u Srbiji i u regionu, žene postaju preuzetnice iz razloga kao što su nezaposlenost, niska primanja i potreba za izdržavanjem porodice. Drugi razlozi koje preduzetnice navode za pokretanje sopstvenog biznisa su potreba za dostignućem, želja da se ispitaju krajnje granice preduzetničke ideje, kao i samostalnost u poslu. Bez obzira na inicijalne pokretače, žene koje se upuste u preduzetništvo su već na izvestan način posebne jer imaju hrabrosti da preuzmu inicijativu.

Predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije, dr Sanja Popović-Pantić, ističe da među preduzetnicama u Srbiji preovlađuju udate žene srednjeg stručnog obrazovanja, a pokrenuti biznisi dominiraju u sektoru trgovine i klasičnih usluga, koji su okrenuti ka lokalnom tržištu. Tako, prosečna preduzetnica u Srbiji ima 43 godine, živi u gradu, udata je i ima decu, već ima radno iskustvo u oblasti u kojoj je pokrenula svoj biznis, a prednost pri zapošljavanju daje ženama u odnosu na muškarce.

Prema nedavnom izveštaju NALED-a, žene su vlasnice samo 31,7% preduzetničkih radnji i firmi u Srbiji, a među preduzećima koja dobijaju sredstva na konkursima za podršku razvoju biznisa, tek je svako peto u vlasništvu žena. Prepreke na koje žene najčešće nailaze pri pronalaženju finansijskog izvora za razvijanje svoje ideje su postavljene već u uslovima konkursa. Programi su najčešće otvoreni za privredna društva, dok su žene sklonije osnivanju preduzetničkih radnji ili udruženja. Ovaj izveštaj je pokazao da na šest konkursa sprovedenih na republičkom nivou u periodu 2016-2018 godine, preduzetnicama je dodeljeno samo 17,9% ukupnog fonda. To znači da na svaki dinar dodeljen ženama, 4,6 dinara otišlo je drugom polu. 

Osim toga, žene su u manjem broju vlasnice nekretnina zbog čega nailaze na teškoće prilikom podnošenja zahteva za kreditnu podršku, a samim tim i započinjanje sopstvenog biznisa. 

Ovakvo stanje preti da dodatno umanji učešće žena u privredi Srbije i regiona. Statistika pokazuje da je među onima koji zatvaraju poslove koje su pokrenuli 10% više žena nego muškaraca.

Iako su dobra ideja, koju prati preduzetnički duh, ali i spremnost na rizik neki od preduslova neophodnih za započinjanje privatnog biznisa, ne treba zanemariti neophodna početna ulaganja. Treba istaći da je podrška ženskom preduzetnišvu izraženija u Vojvodini nego u drugim delovima Srbije.

Preduzetnice koje su osvešćene i uspešne mogu postati uzor jednog drugačije modela razvoja od onog koji je trenutno dominantan. One mogu uticati na ekonomski razvoj u korist jednakosti i socijalno odgovornog biznisa. One mogu postati primer zapošljavanja žena koje inače imaju male šanse za zapošljavanje. One mogu dobijati podršku od ženskih grupa i organizacija, a za uzvrat postati i same promoterke rodne ravnopravnosti i harmoničnog razvoja.