Zamisli kupovinu u ritmu muzike za ples

Zbrisala sam sa privatnog bazena u okolini Beograda zbog izbora muzike. Ja sa osmogodišnjim detetom na dečjem bazenu, a oni puštaju Rastu.

Moj izbor za nabavku je jedan supermarket jer se tamo uvek isplešem usput.

Ovo su neki od odgovora koje sam dobila kada sam konekcije na Instagramu pitala: Da li ste ostali duže ili otišli iz objekta zbog izbora muzike?

Bilo je “DA” na obe strane.

Poput čarobnog štapića, muzika ima neopisivu moć da pokreće i opušta ljude, navodi ih da misle i da se ponašaju na određen način. Čak su i stari filozofi kapirali foru – muzika je oruđe koje dira dušu dublje od bilo čega drugog. Naučnici su to potvrdili, a marketinški stručnjaci upotrebili da u prodajnim i ugostiteljskim objektima kreiraju željenu atmosferu za uvećanje profita.

To nije samo pozadinska buka. Pristup zasnovan na muzici je vrlo efikasan jer ona zaobilazi racionalno i obraća se neposredno emocijama, navodi nas da plešemo na ritmu života i pomaže nam da zaboravimo sve brige sveta. Tako, kada uđemo u prodavnicu, u trenutku reaguje deo mozga koji prima i analiza informacije dobijene putem čula. Šta se onda dešava? Pod uticajem melodije smanjuje se lučenje hormona stresa, a povećava lučenje hormona sreće, endorfina.

Studije kažu da muzika podstiče apetit za kupovinom, a omiljena pesma deluje kao čista magija. Ona dira deo mozga koji reguliše stres i baca nas u zonu sreće. Ako je ritam brz i zarazan, i mi postajemo brzi i zarazniji u kupovini. Muzika nas opušta, zaboravljamo zbog čega smo uopšte došli u prodavnicu, a onda impulsivno kupujemo stvari koje nikada nismo planirali.

Ali, nije svaka muzika ista. Baš kao što različite vrste proizvoda zahtevaju različite marketinške pristupe, tako i muzika treba da se prilagodi ciljanoj publici. Brza i energična je za mladalački osećaj, klasična za one koji biraju eleganciju, spora za one koji vole da razgledaju.

Shvatajući važnost muzike i velike kompanije koje posluju u Srbiji angažuju profesionalce da sastave muzičku listu.

Pored akademskog muzičkog obrazovanja, koje je podrazumevalo da u budućnosti mogu da izaberem i posao muzičke urednice, višegodišnje iskustvo rada u sektoru kreativnih industrija jeste nešto što mi je dosta pomoglo da uređivanju plejlisti za klijente pristupim na jedan zaista interdisicplinaran način. Znanje iz marketinga nikako ne može da škodi zato što, između ostalog, jedna od funkcija muzike koju potrošači imaju prilike da čuju u radnjama jeste da ona doprinese što boljem korisničkom iskustvu i da unapredi poslovanje tog objekta. Uglavnom prilikom ovakvih angažmana dobijem unapred instrukcije koje žanrovske okvire bi plejlista trebala da ima i, iako su najčešće u fokusu hitovi – kako oni novijeg datuma, tako i oni koje slušamo i volimo decenijama – uvek postoji prostor da se u okviru ovakvih plejlisti plasira i neka nova kvalitetna muzika, posebno sa naših prostora. Tu dolazi do izražaja uređivački posao i to je deo koji zaista najviše volim u tom procesu. Svedoci smo toga koliko je prostor za promociju nove muzike vrlo ograničen, te ovakav uređivački pristup smatram važnim i odgovornim,

objašnjava muzikološkinja i muzička supervizorka Katarina Mitić Minić.

Ona svojim klijentima jednom mesečno radi nove muzičke liste koje traju po 10 sati. Kaže da prilikom odabira muzike razmišlja i o ljudima koji rade u tim objektima, pa osim što se tokom radnog vremena neka numera ne ponovi dva puta, želi da i zaposlenima radni dan prođe u najboljem mogućem ritmu.

Prema plejlistama koje se slušaju u većim objektima gde dnevno prođe zaista mnogo ljudi, postavljam se kao prema izvesnim malim privatnim radio-stanicama. Moj cilj jeste da im boravak u tom prostoru bude prijatan, da potencijalno počnu da klimaju glavom u ritmu muzike ili da nastave da slušaju numeru koju su čuli u radnji i kada izađu iz nje. Ovo poslednje je idealan scenario. Iz svih pomenutih razloga, mišljenja sam da je u pravljenju ovakvih plejlisti ljudski faktor i dalje jako važan i da odabir muzike u ovom kontekstu treba ustupiti ljudima koji imaju širu sliku i znanja iz prakse kada je primena muzike u pitanju. Muzika je uvek moćan “alat”, te, s tim u vezi, nikada ne treba potcenjivati njeno dejstvo i potencijale,

dodaje Katarina, autorka Music Storyline plejliste.

Manje preduzetničke firme neretko se odlučuju za žanrovske digitalne radio-stanice bez reklama i voditeljskog programa, mada pojedinii u čijim objektima muzika nije „obavezna“ izbegavaju da puštaju muziku zbog plaćanja muzičkog dinara organizacijama koje se bave kolektivnim ostvarivanjem autorskih prava.

Klasika za eleganciju, energična muzika za ležernost

Kojoj god kategoriji da pripadate jasno vam je da su potrošači zbog celokupnog iskustva atmosfere i usluge spremni da plate više, a da muzika itekako upotpunjuje taj doživljaj.

Zato da se prisetimo nekoliko zlatnih pravila u odabiru muzike za prodajne i ugostiteljske objekte:

• Spore, umirujuće note preporučljive su za knjižare, antikvarnice i radnje sa dragocenom robom. Uz takve ritmove, posetioci će ostajati najduže, imajući strpljenja za istraživanje ponude;
• Klasična muzika podstiče osećaj elegancije i stila, unapređujući prodaju visokokvalitetnih pića, hrane i elegantne odeće – savršena za otmeno obedovanje ili ekskluzivnu modu;
• Brze, energične note dominantne su u prodavnicama sportske opreme, ležernije odeće i atraktivnih kolekcija;
• Muzika iz dečjih filmova je kao stvorena za prodavnice igračaka i dečje garderobe.

Ovo opšte smernice, ali je važan zaključak da ukoliko želite da muzika ima pozitivan uticaj treba da istražite psihologiju muzike i uskladite je tako da odgovara ciljnoj grupi.

Četiri bitna faktora su:

• Tempo: Kada se pušta muzika brzog tempa, potrošači troše manje vremena na razgledanje jer se brže kreću kroz radnju. Kada se pušta sporija muzika, kupci se kreću laganije i provode više vremena razgledajući proizvode, što može dovesti do impulsnih kupovina.

• Jačina muzike: Studije su otkrile da, kada se u supermarketu sa razglasa čuje glasna muzika, kupci su skloni da provedu mnogo manje vremena u tom objektu. S druge strane, kada je muzika bila tiša kupci su skloniji da provode više vremena u određenim prodavnicama. Ono što je interesantno da statistički gledano nema velike razlike u količini potrošenog novca. To nas dovodi do zaključka da bi oni koji imaju ograničen prostor strateški mogli da „odvrnu“ muziku kako bi smanjili period zadržavanja u objektu.

• Žanr: Da ne upotrebljavam sad tešku artiljeriju, odnosno citate profesora Filipa Kotlera, ali u nekim slučajevima je atmosfera primarni proizvod i ima više uticaja na odluku o prodaji od samog kvaliteta proizvoda. U praksi to znači da muzički žanr ne utiče samo na količinu prodaje, već i na kvalitet. Primera radi: emitovanje klasične muzike dovodi do kupovine skupljuh etiketa u specijalizovanim prodavnicama alkoholnih pića.

  Američki marketari su otišli toliko daleko u „štimanju“ muzike da su ekspeimentisali vezom između muzike i prodaje proizvoda određenog geografskog porekla. Kada su puštali nemačku muziku u delu gde prodaju nemačka vina, prodaja je drastično skočila. Ali, tu nije bio kraj, kad su uveli francuske note, francuska vina su odjednom bila zvezda prodaje.

• Vesela ili tužna muzika: Dok muzika koja nam se (ne)sviđa ima zanemarljivo mali uticaj na kupovinu, srećna/tužna muzika ima značajan direktan uticaj na te namere. Iako je puštanje optimistične muzike značajno poboljšalo želju ljudi za kupovinom, želja mušterija za kupovinom bila je najbolja kada se u muzici, takođe, uživalo. To ukazuje da pomešana vesela muzika i omiljena muzika imaju značajniji uticaj od srećne muzike ili samih favorita kupaca.

  Tužna ili vesela muzika, na kraju dana je i deo brendiranja samog objekta. A kao što često umemo da o ljudima formiramo mišljenje na osnovu muzike koju slušaju, ni u ovom slučaju nije drugačije.

Ipak, imajmo jedno na umu: najveći broj potrošača ističe da im muzika mnogo više prija od napornih prodavaca koji hvale svoju robu.