Istorija trolova – 1. deo – početak i svetska dominacija
Trolovi su bili hit igračaka 20. veka čak dva puta, ali uprkos tome njihov „tata“ je ostvario samo deo (potencijalnog) prihoda. Ono što je nastalo iz velike ljubavi u siromašnoj porodičnoj kući u danskoj provinciji postalo je svetski fenomen vredan milijarde dolara. Trolovi su izazvali „ratove igračaka“, pohlepu i sudske sporove, ali su milionima ljudi širom planete doneli ogromnu radost.
Ovo je priča o njima, prepuna poslovnih lekcija ako je pažljivo čitate.
Sin siromašnog ribara Tomas Dam rođen je u neutralnoj Danskoj, dok je svet okupirao Veliki rat. Početak Drugog svetskog rata zatekao ga je već oženjenog i sa dvoje dece. Zarađivao je skromno radeći kao pekar, a kada je zatvorena lokalna fabrika brašna situacija je bila još gora. Kako bi prehranio porodicu Dam je čistio sneg za novac, a rano ujutru i kasno uveče sedeo je pored kamina rezbareći komade drveta. Prisetio se da je mladost proveo sečući drva i pričajući priče iz nordijske mitologije o trolovima sa margine društva, koji su bili pretnja u šumama i ispod mostova, maltretirali i otimali žene, tražili putarinu, ali ponekad i posedovali čarobne moći.
Da bi zabavio svoju decu rezbario im je figurice trolova krupnih očiju, a na kraju ga je supruga nagovorila da pokuša da proda figurice. Spakovao je koliko god je mogao da ponese i otputovao u najbliži grad, Alborg, gde je prodavao od vrata do vrata. Sve je rasprodao i trolovi su ubrzo postali hit u gradu.
Inspiracija za trolovo ružno lice bio je lokalni mesar, kome je Tomas dugovao novac
– otkrio je medijima mnogo godina kasnije njegov sin Nils.
Potražnja za drvenim figuricama prevazišla je granice Danske. Prekretnica za Dama bila je 1956. godina i poziv švedske prodavnice da za njihov izlog iskleše veliku skulpturu Deda Mraza. Da bi izlog privukao veću pažnju Tomas je osmislio čitavu instalaciju – dodatno isklesao male figure božićnih vilenjaka, u sličnom stilu kao njegovi trolovi, koji su mahali skačući gore dole. Potpuno neočekivano prodavnicu su preplavili zahtevi ljudi da kupe lutke i Dam je brzo rasprodao celu zalihu. Međutim, pojavio se novi problem: originalne lutke bile su od skupih sirovina i zahtevne za ručnu izradu u većim serijama.
Potražnja nije jenjavala i prevazilazila je kapacitete Tomasove radionice u podrumu porodične kuće, pa je počeo da skalira proizvodnju:
- Prestao je da ih rezbari pojedinačno i pravio je keramičke kalupe. Mesece je proveo pažljivo oplemenjujući lice trola, da mu da pravu dozu živahnosti.
- Pravio je pristupačnije gumene odlivke i punio ih piljevinom.
- Koristio je ovčiju kožu za kosu.
- Trolove je obukao u odeću od filca, što je kasnije otvorilo nove mogućnosti za zaradu.
- Dodao je ekstrakt jagode u gumu da bi trolovima dao prepoznatljiv miris.
- Otvorio je kompaniju pod nazivom Dam Things i zvanično nazvao svoju kreaciju Goodluck Trolls.
Prodaja je premašila 10.000 lutkica mesečno samo u Danskoj i Dam se ponovo proširio! Uz finansijsku podršku poslovnog partnera otvorio je fabriku u rodnom Gjolu, a potom i prešao na još efikasniji proizvodni proces – rotaciono oblikovanje, koristeći PVC plastiku od koje se do danas prave lutke trolova.
Dvadeset godina nakon što je Tomas Dam napravio prvu drvenu figuricu trola nemajući novac da svojoj ćerki kupi rođendanski poklon, trolovi su postali svetska senzacija, podstaknuta novom mrežom fabrika koja se proteže od Novog Zelanda do Floride.
Jedan od Damovih prvih kontakata na američkom tržištu bila je Inge Dajkins, preduzimljiva žena koja je prepoznala potencijal čim je ugledala trola u kući svog švedskog prijatelja. Uvezla je s one strane okeana Damove trolove, prvo test od 90, a zatim još 125 hiljada i brzo ih prodala uz zaradu.
Na krilima nadolazećeg kontrakulturnog pokreta čudne, mistične igračke skoro su odmah pogodile američkoj omladini.
Tu tek počinje uspon trol lutkica i sunovrat njihovog idejnog tvorca.
Pročitajte drugi deo teksta.
Autor
Brend pripovedač, edukatorka i konsultantkinja. Novinarka. Dve decenije po profesiji, a sada po životnom opredeljenju – osoba koja traga za odgovorima, uobličava pitanja, ume da sluša i čuje, osoba koja pre drugih pokušava da spozna sledeću veliku ideju dok je još u povoju i one za koje misli da vrede osvetljava drugima, pomaže različitim svetovima da se razumeju, “rasklapa” kompleksne pojave i daje smisao onim naizgled malim.
Više o Aleksandri