Kako je jedno pismo stvorilo kompaniju Nike

Fil Najt nije imao bogatog strica, startap investitore, niti iskustvo u biznisu. Bio je običan momak iz Oregona, bez para, ali s jasno idejom koja ga je opsedala. Naime, ovaj, tada student, radio je na školskom projektu koji je dobio kao domaći zadatak na fakultetu, a koji se ticao osmišljavanja i razvijanja biznis ideje. Razmišljajući, Fil je, kao pasionirani sportista – trkač, došao do čvrstog uverenja da japanske patike mogu da pobede nemačke gigante koji su dominirali tržištem SAD. I, umesto da samo sedi i mašta o tome „šta bi bilo kad bi bilo“, Fil je odlučio – probaće, pa „kud puklo da puklo“.

U tom trenutku nije ni slutio da će njegov poduhvat zauvek izmeniti modnu i sportsku industriju.

Pismo na blef

Nakon završetka srednje škole 1959. godine, Fil Najt je godinu dana proveo u vojsci. Ovo iskustvo ga nimalo nije ispunjavalo, pa odlučuje da digne ruke od oružja i upiše poslovnu školu.

Dve godine kasnije, razmišljajući o školskoj vežbi pada mu na pamet ideja – da li bi, kao što su japanski foto-aparati osvojili američko tržište, to isto mogle da učine i patike iz „zemlje izlazećeg Sunca“.

Japanci su pravili veoma kvalitetne patike po znatno nižim cenama od nemačkih konkurenata i upravo je tu Fil video svoju poslovnu priliku.

Iako nije imao ni firmu niti kancelariju, 1963. Najt je seo i japanskoj firmi Onitsuka napisao pismo. U njemu je naveo da predstavlja kompaniju Blue Ribbon Sports (koja tada nije postojala) i da je zainteresovan za uvoz Tiger patika u SAD. Za divno čudo Japanci su mu odgovorili pozivajući ga da dođe. Iznenađen, Fil je od oca odmah pozajmio 500 dolara, kupio odelo, seo na avion i otišao na sastanak.

A onda je usledilo novo čudo. Bez ijednog dana iskustva u međunarodnoj trgovini Najt je uspeo da dogovori malu pošiljku od Japanaca – 12 pari patika. Odmah se vratio kući i počeo da ih prodaje direktno iz gepeka automobila, obilazeći atletske mitinge i parkinge u blizini sportkih terena. I, dok „dlanom o dlan“, sve je rasprodao.

Naredne godine, na krilima inicijalnog uspeha, Fil Najt osniva Blue Ribbon Sports nastavljajući da lično prodaje patike, koristeći gepek automobila kao prodajno mesto. Tada mu se priključuje njegov trener sa fakulteta, Bil Boverman, čovek opsednut idejom da napravi najlakšu i „najbržu“ patiku ikada. Boverman je u posao uložio 500 dolara, ali nije stao na tome – počeo je da dizajnira patike, a njegov đon koji liči na „bakin kolač“ postaće jedan od simbola Nike patika.

Blue Ribbon Sports brzo je rastao. U prvoj godini poslovanja zaradio je 8.000 dolara, u drugoj je profit dupliran i otvorena je prva prodavnica u Santa Moniki. Za Olipijadu 1965. Najt i Boverman tržištu su predstavili patiku za trčanje Cortez koja je ubrzo postala njihov najtraženiji artikl.

Sve to dovelo je do tenzija sa Japancima kojima se nije dopadalo što je Najt, uz njihove, prodavao i svoje patike. Onitsuka je želela da ga istisne iz posla. Stoga, 1971. godine Najt povlači riskantan potez – pokreće svoj brend Nike.

Veliki proboj

Olimpijada 1972. bila je prelomna tačka za Nike. Upravo na ovom takmičenju njihove patike dobile su internacionalnu pažnju. Sportisti su performanse patika hvalili na sav glas i divili se inovativnom dizajnu. Sve to učinilo je da se Nike ustoliči kao jedan od glavnih igrača u industriji sportske opreme. Posle je došao kultni ugovor sa Džordanom i besmrtnost je bila zagarantovana…

Danas, Nike ima preko 60.000 zaposlenih. Njihov logo može se videti svuda – od teretana do ulica modnih prestonica, a sve to je počelo jednim jedinim pismom. Bez ikakve magije, bez ikakve sreće, bez ikakvih veza i vezica.