Aleksandar Živković

„Ja sam umetnik. Dajte mi tubu i nešto ću uspeti da izvučem iz nje“, čuveni citat Džona Lenona dobro oslikava Sanju Merča Brkić, akademsku slikarku koja je, nakon deset godina rada u prosveti, odlučila da se posveti taftingu. Reč je o tehnici u kojoj se kroz zategnuto platno, uz pomoć pištolja, ubadaju vunene niti. Sanja ovaj proces koristi drugačije od većine na domaćoj sceni. Umesto komercijalnih tepiha po porudžbini, ona stvara umetničke tapiserije u kojima se boje stapaju u gradijentima, što najpreciznije opisuje kao „slikanje kroz vunu“.

Stolarija Manual nastala je 1994. godine, kada su Slobodan i Ildiko Grković, iz lične potrebe, napravili prvo previjalište za svoju porodicu. Ono što je počelo kao improvizacija, danas je stabilan i razvijen porodični biznis. Uz sina Andreja, arhitektu, Manual neumitno raste i unapređuje svoj pristup radu.

Preduzetnica Nataša Ćorić je do svog biznisa, slobodno se može reći, došla okolnim putem. Naime, nakon porođaja, ova školovana novinarka je odlučila da reportaže i vesti zameni iglom i koncem i počela da pravi plaštove i čarobne štapiće sa šljokicama za svoju ćerku. Iz tog hobija nastala je Lila vila, brend ručno rađenih aksesoara u prepoznatljivim pastelnim bojama koji danas ima svoju publiku i u Srbiji i u Bosni.

Plantica je porodični biznis koji su pokrenuli Sara Milunović i njeni roditelji, vođeni željom za kvalitetnijom i svežijom ishranom. Iz jedne lične potrebe nastala je priča o mikrobilju kao novoj navici. Ono što je počelo kao eksperiment, brzo je preraslo u posvećen proces učenja i razvoja. Plantica vidi mikrobilje kao malene biljke sa velikim potencijalom. Njihova vrednost nije samo u ukusu i izgledu, već u nutritivnim svojstvima koja doprinose zdravlju. Upravo to je ključ njihove misije – edukacija kroz proizvod. 

Aleksandra Gođevac je product menadžerka koja je u trudnoći shvatila koliko je teško pronaći kvalitetnu i funkcionalnu odeću za trudnice i mame koje doje. Umesto da čeka da se tržište promeni, pokrenula je YoMama brend krajem 2019. godine i krenula sama da rešava taj problem.

Kaligrafska radionica Dijak, profesora Dušana Mišića, posvećena je umetnosti lepog pisanja i baštini srednjovekovne tradicije, čuvajući je kroz savremen izraz, istovremeno približavajući publici krasnopisanje i iluminaciju. Kao prva sertifikovana radionica, Dijak zauzima posebno mesto na ovdašnjoj umetničkoj sceni. Proces izrade svakog komada zasniva se na spoju znanja, iskustva i pažnje prema detaljima, a u radu se koriste pergament, ručno pravljeni papiri, prirodna mastila i tehnike pozlate koje zahtevaju veliku preciznost. Ujedno, svako delo nastaje kroz promišljen proces i zahteva strpljenje.

Od sibirske zime i visokih pozicija u svetu digitalnog marketinga do beogradskih ulica i umetnosti koja ostaje zauvek, životni put umetnice koju vam danas predstavljamo sve je samo ne običan. Tatjana Romanov Tati, osnivačica brenda Tati Tattoo, razmenila je sigurnost korporativnog sveta za „fizičku, realnu i preciznu“ umetnost tetoviranja, i izgradila prepoznatljiv stil u kojem se organska lepota prirode prepliće sa oštrinom mehanike. Njena filozofija je jasna: tetovaža je trajna odgovornost, a ne prolazni trend, i zato njen rad odlikuju stroga pravila i beskompromisna posvećenost detaljima.

Udruženje Naša kuća nastalo je iz potrebe da se mladima sa smetnjama u razvoju pruži realna šansa za rad i dostojanstven život u zajednici. Predsednica organizacije, Anica Spasov, već godinama gradi model podrške koji stavlja fokus na sposobnosti, a ne na prepreke. Kroz proizvodnju papirne galanterije, ručno pravljenog recikliranog papira i čokoladnih proizvoda, članovi Naše kuće svakodnevno dokazuju svoju vrednost. Njihov rad nije simboličan – on je tržišno vrednovan i prepoznat.