Franšizing u Srbiji – izazovi i prilike

U Srbiji posluje oko 150 franšiznih koncepata, od kojih je oko 60 odsto stranih. Oni zauzimaju oko 2.200 maloprodajnih kapaciteta i zapošljavaju više od 20.000 ljudi.

Najzastupljeniji su u sektoru ugostiteljstva, prometu nekretnina, autoservisnim i poslovnim uslugama, hotelijerstvu i turizmu, i najčešće su poreklom iz SAD, Italije, Francuske, Nemačke, Hrvatske i Slovenije.

Kako za Našu mrežu kaže Marica Vidanović iz Privredne komore Srbije, trend rasta broja novoosnovanih franšiznih sistema, prisutan je godinama unazad, jer sve što možete da zamislite u biznisu može da se pretoči u franšizu, osim ideje.

„Moderne radnje za suvo čišćenje, pet gruming, nova tehnologija, edukativni centri, ekološke mašine, veliki lanci frizerskih salona, škole za strane jezike, farmaceutska industrija… Srbija ima podjednake šanse da dovede, ali i stvori nove lokalne brendove i pretoči ih u franšizu“, ističe sagovornica.

Vidanović kaže da u Srbiji franšizing nije regulisan zakonom, te da postoji nedostatak stručnog kadra za ovu vrstu poslovanja. Ne uočava se ni podrška za njen razvoj od strane institucija, države i banaka, a postoji i strah preduzetnika od krađe intelektualnog vlasništva. Takođe, nema adekvatnih izvora finansiranja.

Zbog svih ovih ograničenja PKS ističe važnost provere ispravnosti franšiznih sistema koji se kupuju, odnosno kreiraju od strane domaćih kompanija.

„U Srbiji ima dosta prostora za razvoj franšizinga, posebno posle krize uzrokovane koronavirusom, jer poslovanje iza poznatih brendova ima svoje prednosti. Poznato je da davaoci franšiza u kriznim vremenima ujedinjuju svoje primaoce kroz franšiznu mrežu i postižu jače efekte na tržištu, za razliku od samostalnih malih i srednjih preduzeca. Postižu se i niže cene kod dobavlјača, što robu ili uslugu prema krajnjem kupcu čini vrlo konkurentnom“, ističe Vidanovićeva.

Kako ona navodi, poznato je da u uslovima krize pravna lica prvo smanjuju troškove za marketing i promociju. Nasuptot njima, franšizne mreže objedninjuju finansijska sredstava i tako održavaju kontinuitet marketing strategije brenda. Prema njenim rečima, iako se ne može ignorisati činjenica da je pandemija Covid-19 imala uticaj na trenutne, razvojne i buduće franšize, ali da je on i dalje znato manji nego u sektoru malih i srednjih preduzeća.