E-bolovanje – novina u 2025. godini

Kroz medije je za kraj marta 2025. godine najavljen pilot program elektronskog bolovanja, kao nastavak digitalizacije zdravstvenog sistema. Zamišljeno je da ovaj servis u potpunosti zaživi do kraja godine.

Najpre, treba reći da se radi o digitalnom rešenju koje povezuje zdravstvene ustanove, Republički fond za zdravstveno osiguranje i poslodavca. Procedura oko bolovanja se pojednostavljuje, papirologija se umanjuje i ceo sistem ubrzava.

Kako bolovanje funkcioniše u ovom momentu?

Recimo da ste na skijanju slomili nogu i da vam je lekar nakon pregleda saopštio da morate da mirujete narednih šest do osam nedelja, kako bi kost zarasla. Nakon toga sledi obavezna rehabilitacija i vežbe. U najboljem slučaju – dva meseca do oporavka.

Pored brige za zdravlje, otvara se još jedna velika tema. Bolovanje, naknade zarade, doznake i hranarinske liste. Zvuči pomalo dosadno? Kako god, dok ste na bolovanju imate određene obaveze prema svom poslodavcu, koje je dobro poznavati.

Kao prvo, potrebno je da javite firmi da u narednom periodu nećete dolaziti na posao. Možda će vaš šef zbog toga morati da drugačije organizuje posao i eventualno nađe zamenu do vašeg povratka.

Na kraju meseca treba da pribavite od lekara doznake i da ih dostavite poslodavcu. Tako će vaše kolege iz finansija moći da obračunaju bolovanje (iliti naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad usled bolesti).

To isto ćete morati učiniti i po okončanju bolovanja. Znači, još jedan odlazak kod lekara, kako biste dobili važan papir kao dokaz da je bolovanje završeno.

Šta je eBolovanje?

E-bolovanje, u stvari, predstavlja novi sistem praćenja bolovanja putem kojeg će poslodavci moći da se elektronskim putem informišu o otvaranju, trajanju i zatvaranju bolovanja svojih zaposlenih.

Zaposleni će tako biti rasterećeni, jer više neće morati da lično obaveštavaju poslodavca o odsustvu, da lutaju od lekara do firme i da “pešaka” nose papire.

Treba razumeti praktični značaj ovih promena. U praksi se dešavaju kašnjenja u isplati bolovanja baš zato što zaposleni kasni u dostavljanju potrebne dokumentacije. Pored toga, zaposleni često nisu dobro upoznati sa svojim zakonskim obavezama.

E-bolovanje bi trebalo da spreči kašnjenja i eleminiše pravilo jednog papira.

Kako izgleda obaveštavanje poslodavca u ovom momentu?

Zaposleni u ovom trenutku još uvek dostavlja poslodavcu dokumentaciju o bolovanju, i to u papirnom obliku.

1. Dostavljanje potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad

Zakon o radu kaže da je zaposleni dužan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara, koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. (član 108)

Ako je zaposleni teže bolestan, potvrdu o bolesti poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima zaposleni živi u porodičnom domaćinstvu.

Ako zaposleni živi sam, dužan je da ovu potvrdu dostavi poslodavcu u roku od tri dana od dana prestanka razloga sprečenosti za rad.

Takođe, zaposlenom može biti otkazan ugovor o radu ako u navedenom roku od tri dana ne dostavi potvrdu o nastupanju bolesti. Da li ste znali da se radi o povredi radne discipline koja predstavlja opravdan zakonski razlog za otkaz?

U Presudi Vrhovnog suda od 24.04.2024. godine je navedeno: „Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. Zakona o radu. U konkretnom slučaju, tuženi (poslodavac) je dokazao u čemu se sastoji krivica tužioca (zaposlenog), s obzirom da je tužilac (zaposleni) izostao sa posla u periodu od 03.12.2018. godine do 10.12.2018. godine, a o izostanku nije obavestio svog pretpostavljenog niti je dostavio izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad.“

U konkretnoj situaciji, sud se pozvao na sposobnost zaposlenog da shvati značaj nedolaska na posao i neobaveštavanja poslodavca o razlozima izostanka. Iako je zaposleni u konkretnom slučaju lečeni alkoholni zavisnik, sud je zauzeo stanovište da time nije značajnije smanjena njegova sposobnost za rad, tako da je imao svest o tome da izostanak sa rada predstavlja povredu radne obaveze.

2. Dostavljanje izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad

Ono što ne piše u zakonu jeste još jedna obaveza zaposlenog – da po završetku bolovanja dostavi izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad (poznatiji kao doznake).

Pored toga, ako bolovanje potraje duže, recimo, nekoliko meseci, na kraju svakog meseca potrebno je dostaviti doznake za taj mesec. Na osnovu doznaka poslodavac može da obračuna bolovanje za taj mesec.

U ovom momentu, obračun se vrši tako da poslodavac nakon isplate zarade za prethodni mesec, podnosi zahtev Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za isplatu naknade za zaposlene koji su na bolovanju. Uz taj zahtev poslodavac mora da dostavi Fondu i potrebnu lekarsku dokumentaciju.

Ako poslodavac ne dostavi kompletnu dokumentaciju, događaju se kašnjenja u isplatama.

Kako će funksionisati sistem digitalnog bolovanja?

Lekar dobija mogućnost da preko svog informacionog sistema vodi celokupno bolovanje. Imaće opcije za otvaranje, produženje, otkazivanje i zaključenje bolovanja, kao i za upućivanje pacijenta (ovde zaposlenog) na lekarsku komisiju.

Kada lekar ustanovi da je potrebno otvoriti bolovanje, u centralni sistem će uneti informaciju o datumu otvaranja bolovanja i informaciju o predviđenom trajanju odsustva.

Ove informacije će se automatski proslediti poslodavcu.

Na sličan način će se zaključivati bolovanje. Ako je bolest takva da ne treba kontrolni pregled kod lekara, zaposleni neće morati da ponovo odlazi kod svog lekara. Sistem će sam generisati doznaku i proslediti je poslodavcu.

Ako je potrebno produženje bolovanja, zaposleni će, ipak, morati da ode na kontrolni pregled.

U slučajevima produženja bolovanja, kontrolni pregledi će i dalje biti neophodni, ali će pacijenti moći da izbegnu odlazak na lekarsku komisiju ako je medicinska dokumentacija kompletna.

Zaštita podataka o zdravstvenom stanju pacijenta

Videli smo da uvođenjem novog sistema poslodavac dobija samo neophodne informacije o bolovanju svog zaposlenog, što je u skladu sa Zakonom o pravima pacijenata.

Zakon kaže da podaci o zdravstvenom stanju predstavljaju naročito osetljive podatke o ličnosti pacijenta.

Tu spadaju i podaci o ljudskim supstancama, na osnovu kojih se može utvrditi identitet lica od koga one potiču.

Ukratko, poslodavac ne mora i ne sme da zna od čega bolujete.

Zakon kaže da su ove podatke dužni da čuvaju svi zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenoj ustanovi, kojima su ti podaci dostupni i potrebni u radu. Ako se desi da zdravstveni radnik bez pristanka pacijenta neovlašćeno iznosi u javnost ove podatke, može da snosi odgovornost za odavanje naročito osetljivih podataka.

Rezime: Prednosti elektronskog bolovanja

1. Poslodavac se brzo informiše o otvaranju i zatvaranju bolovanja zaposlenog;
2. Zaposleni više ne mora da vodi brigu o zakonskim rokovima i papirima;
3. Lekarima i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje se olakšava praćenje bolovanja;
4. Smanjuje se rizik od kašnjenja u isplatama;
5. Uvođenje jedinstvene evidencije trebalo bi da spreči brojne i česte zloupotrebe bolovanja, kao i greške lekara;
6. Osigurava se zaštita podataka. Poslodavac ne dobija informaciju o dijagnozi i šifri bolesti zaposlenog.

Šta još obuhvata digitalizacija zdravstva?

Za kraj, treba reći da je u okviru digitalizacije zdravstvenog sistema kod nas već uvedena automatska overa zdravstvene kartice. To znači da poslodavac koji uredno uplaćuje doprinose za svoje zaposlene nema potrebu da dolazi u Republički fond za zdravstvo osiguranje radi overe zdravstvene kartice.

Najavljeno je i da se radi na unapređenju sistema eRecepta, koji treba da omogući lekaru specijalisti da elektronskim putem propisuje terapiju.

Takođe, trebalo bi da zaživi sistem umrežavanja elektronskih kartona, koji bi osigurao brže kretanje pacijenta kroz zdravstveni sistem. Zahvaljujući e-kartonu lekar bi imao uvid u istoriju bolesti pacijenta, bez obzira na to da li je već bio u toj zdravstvenoj ustanovi ili ne.