Pravna zaštita softvera

U današnjem digitalnom okruženju svakodnevno nastaju nova softverska rešenja. Njihova najvažnija karakteristika je originalnost i inovativnost. Time sve više dobija na značaju i praktično pitanje: kako pravno zaštititi softver?

Zbog brojnih specifičnosti softvera ne postoji jedan uniformni oblik pravne zaštite. Za potrebe teksta izdvojićemo četiri oblika zaštite softvera:

1. Autorsko delo
2. Patent
3. Žig
4. Ugovor o poverljivosti.

Zaštita putem autorskog prava

U domaćem pravu i većini pravnih sistema softver je zaštićen kao autorsko delo.

Prema našem Zakonu o autorskim i srodnim pravima autorsko delo je originalna tvorevina, izražena u određenoj formi (pisana i govorna dela, muzička dela, filmovi i sl.). Zakon je u autorska dela svrstao i računarske programe sa pratećom tehničkom i korisničkom dokumentacijom.

Softver uživa autorskopravnu zaštitu od momenta nastanka. Od tog trenutka autoru pripadaju moralna i imovinska prava. Nikakva dodatna registracija nije potrebna, nikakvi odlasci do institucija, popunjavanje zahteva i plaćanje taksi.

Autorsko delo je od nastanka zaštićeno od neovlašćenog korišćenja, beleženja ili umnožavanja. Autor ima isključivo pravo da drugom zabrani ili dozvoli stavljanje u promet primerka svog dela kroz prodaju ili na drugi način.

Autorsko pravo štiti formu!

Putem autorskog prava je zaštićena forma softvera – objektni i izvorni kod sa pratećom dokumentacijom. Ideja i koncept koji su u osnovi autorskog dela nisu predmet autorskopravne zaštite.

Recimo da napišete priručnik o vođenju onlajn prodavnice. Od momenta nastanka priručnik je zaštićen od svakog vida kopiranja. Autorskim pravom su ustvari zaštićene konkretne rečenice, način na koji ste iskazali svoje misli i ideje. Niko drugi ne bi mogao da objavi vaš priručnik ili delove priručnika i da potpiše sebe kao autora.

Sa druge strane, neće postojati povreda autorskog prava ako neko na osnovu vaše ideje napiše novi priručnik u drugačijoj formi.

Shodno tome, povreda autorskog prava nad softverom postoji ako neko drugi kopira formu softvera (zapis, kod), ako ga pozajmi drugome ili iznajmljuje bez dozvole autora.

Međutim, ako neko drugi “uzme” vašu ideju za razvijanje novog softvera bez prepisivanja koda ne postoji povreda autorskog prava.

Deponovanje softvera

Ako želite da osigurate jaču zaštitu vašeg originalnog dela, možete da autorsko delo deponujete kod Autorske agencije za Srbiju.

Kada se tekst izvornog koda registruje obezbeđuje se jak dokaz o vlasništvu nad softverom.  

Zakon kaže da se podaci u evidenciji smatraju istinitim dok se suprotno ne dokaže. Ako se dogodi da neko drugo lice iskopira vaš softver, odnosno isti tekst koda prilikom stvaranja svog softvera, prednost će se dati vlasniku softvera koji je prvi registrovan.

Više o postupku deponovanja autorskog dela možete naći na sledećoj adresi.

Patent

Videli smo da se autorskom pravom štiti forma, ali kako zaštititi ideju koja je u osnovi autorskog dela?

Moguće je da pojedinac ili konkurentska firma na tržištu kroz korišćenje vašeg softvera ispita njegov rad i otkrije ideje i opšte principe na kojima je softver zasnovan, i zatim napravi novi originalni program koji postaje praktično primenljiv.

Oblast patentne zaštite kod nas je regulisana Zakonom o patentima. Za priznavanje patenta potrebno je da je nov, da ima inventivni nivo i da je industrijski primenljiv. Naš zakon nije računarske programe uvrstio u pronalaske.

Isto važi za većinu evropskih zemalja.

U SAD su blaži uslovi da se nekom pronalasku prizna patentna zaštita u odnosu na evropske zemlje. Tako se može desiti da jednom softveru bude proznata patentna zaštita u SAD, ali ne u Evropi.

Zbog svega navedenog postoji potreba da se obezbedi odgovarajući mehanizam zaštite softvera koji bi obuhvatio zaštitu forme softvera (autorska zaštita), kao i inovacije u određenom softveru (ideju, pronalazak).

Žig (logo)

Žig je oblik posredne zaštite softvera. To je znak koji predstavlja vašu firmu na tržištu, daje joj pečat i prepoznatljivost kod korisnika vaših usluga.

Zamislimo da jedna firma razvije vrlo praktičnu aplikaciju u oblasti osiguranja i registracije vozila.

Ova firma je na tržištu prepoznatljiva po svom žigu i po kvalitetu proizvoda, međutim nije registrovala žig. Nakon izvesnog vremenapojavi se druga firma koja iskopira i malo izmeni taj žig, a potom ga registruje. Nakon izvesnog vremena ta druga firma razvije gotovo identičan softver. Sve to može uneti pometnju i zabunu među klijente, gubitak prepoznatljivosti na tržištu i sl.

Prva kompanija može da pokrene sudski postupak, ali veliku prednost će imati firma koja je prva registrovala žig.

Umesto sudskih postupaka mnogo je jeftinije i sigurnije da jedna kompanija prethodno registruje svoj žig i time posredno zaštiti i svoj biznis.

Poslovna tajna

Softver može da se posmatra i kao poslovna tajna.

Firma koja proizvodi bezalkoholna pića čuva u tajnosti tehnologiju proizvodnje svojih poznatih brendova.

Isto tako, firme koje razvijaju nove sofvere imaju potrebu da sačuvaju u tajnosti ideju na kojoj počiva određeni program.

Proizvode i tehnologiju je potrebno sačuvati ne samo od trećih lica, već je potrebno da se jedna firma osigura “iznutra”.

Zaposleni mogu za sebe da razviju softver koristeći znanja koja su stekli radom u jednoj kompaniji. Moguće je i da bivši zaposleni kada se zaposle u drugoj firmi iskoriste ideju iz prethodne firme.

Da bi se sve ovo sprečilo, sa zaposlenima se može zaključiti ugovor koji sadrži klauzulu o poverljivosti podataka. Unošenjem ove klauzule u ugovor o radu zaposleni se obavezuje da će držati u tajnosti poverljive podatke do kojih dođe pri radu, kao i da neće proizvoditi kopije softvera firme. Ova obaveza postoji i po prestanku radnog odnosa.

Da rezimiramo

U našem pravu softver je zaštićen kao autorsko delo.

Putem autorskopravne zaštite štiti se softver od kopiranja, umnožavanja, neovlašćenog stavljanja u promet.

Softver je zaštićen kao autorsko delo od momenta nastanka i ne zahteva nikakvu registraciju.

Putem deponovanja autorskog dela može da se obezbedi jak dokaz o vlasništvu nad softverom.

Naš pravni sistem kao i većina evropskih sistema ne priznaje softveru svojstvo pronalaska koji bi bio zaštićen patentom. Ako neko otkrije vašu ideju i napravi novi softver nećete moći da ostvarite patentnu zaštitu softvera.

Softver posrednim putem možete zaštititi žigom vaše firme.

Pravnu zaštitu softvera možete dodatno ojačati zaključivanjem ugovora o poverljivosti.

Firma koja razvija sofverska rešenja biće najsigurnija ako kombinuje različite mehanizme zaštite. Mnogi od njih su u suštini jednostavni postupci, koji ne iziskuju visoke troškove i dugotrajne procedure, a obezbeđuju odgovarajući nivo pravne sigurnosti.