Šta je intelektualna svojina i zašto se štiti?

Postoji nešto zajedničko za vašu omiljenu pesmu na radiju, najnoviji model popularnog automobila, poznatu marku obuće iz izloga prodavnice i fotografiju koju svakodnevno viđate na bilbordu ispred vaše zgrade. Radi se o proizvodima ljudskog uma koji se jednim imenom zovu intelektualna svojina.

Kao što je svaka imovina (pokretna i nepokretna) zaštićena od krađe, počev od od ručnog sata do kuće ili stana, tako postoji potreba da se kreacija ljudskog intelekta zaštiti od neovlaščenog prisvajanja.

Istorijski osvrt

Pojam intelektualne svojine u savremenom smislu razvio se u 17. i 18. veku u Engleskoj.

U praksi je ovaj termin prvi put upotrebljen 1845. godine u slučaju patenta Davoll et al. protiv Brauna pred Okružnim sudu u američkoj državi Masačusets, kada je sudija Čarls L. Vudberi ukazao na potrebu da se zaštiti intelektualna svojina kao rad ljudskog uma („ samo na ovaj način možemo zaštititi intelektualnu svojinu, rad uma…”).

U 20. veku materija intelektualne svojine definiše se na međunarodnom nivou, kao i u nacionalnim zakonodavstvima širom sveta. 60-ih godina 20. veka usvojena je Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. Ovom konvencijom je osnovana Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, sa ciljem da se obezbedi efikasnija saradnja između država i unapredi zaštita intelektualne svojine u celom svetu.

Razvojem novih tehnologija intelektualna svojina dobija sve više na značaju i može da bude jedan od ključnih faktora za razvoj poslovanja i sticanje dobiti.

Intelektualna svojina – nekoliko važnih definicija

1. Intelektualna svojina je nematerijalna, originalna duhovna tvorevina koju je stvorio čovek;
2. Prava intelektualne svojine su specifična prava koja uživaju autori, pronalazači i ostali tvorci intelektualne svojine. To nije materijalno vlasništvo nad nekim konkretnim predmetom već skup ovlašćenja koja pripadaju stvaraocu;
3. Nosilac prava intelektualne svojine ima apsolutno pravo da uživa u benefitima svoga rada, da iskorišćava i raspolaže intelektualnom svojinom, zaštićen je od kopiranja i umnožavanja svog dela;
4. Povreda prava intelektualne svojine postoji uvek kada neko drugi neovlašćeno koristi tuđe intelektualno dobro i ostvaruje korist za sebe. Oštećeno lice može da zahteva isplatu naknade zbog neovlašćenog korišćenja dela, kao i nadoknadu finansijskog gubitka koji je pretrpeo usled neovlašćene upotrebe.

Šta sve spada u pravo intelektualne svojine?

Važno je razumeti da je intelektualna svojina vrlo širok pojam. Deli se u dve velike grupe:

• Pravo industrijske svojine: patenti, žigovi, industrijski dizajn, geografske oznake porekla;
• Autorsko pravo: naučna, književna i umetnička dela (fotografije, romani, pesme, filmovi, muzička dela…).

Neka dela intelektualne svojine su od trenutka nastanka automatski zakonom zaštićena, tako da nije potrebno preduzimati nikakve dodatne radnje da bi se ostvarila njihova zaštita (npr. autorska dela).

Ostala prava intelektualne svojine (npr. žigovi i patenti) moraju da prođu kroz određenu proceduru registrovanja da bi bili predmet pravne zaštite.

Regulativa

U našem pravu intelektualna svojina je regulisana nizom zakona:

• Zakon o autorskim i srodnim pravima;
• Zakon o patentima;
• Zakon o žigovima;
• Zakon o oznakama geografskog porekla;
• Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna.

Autorsko pravo

Osnovno obeležje autorskog dela je originalnost.

Zakon o autorskim i srodnim pravima kaže: “Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost.“

U autorska dela spadaju: pisana dela (knjige, brošure, računarski programi i drugo), govorna dela (predavanja, govori i drugo), muzička i filmska dela, dela likovne umetnosti i drugo.

Svaki put kad neko neovlašćeno objavi tuđi originalni rad (članak, fotografija) i ne potpiše autora, radi se o povredi autorskog prava.

Kako ne postoji jedinstveno tumačenje pojma originalnosti, na sudu je da u svakoj pojedinačnoj situaciji ceni da li se radi o originalnom delu. Ako sud ustanovi da se desila povreda prava, autoru sledi naknada štete.

Autor stiče autorska prava na autorskom delu samim činom nastanka. U našem pravu ne postoji obaveza registracije autorskog dela.

I pored toga što je autorsko delo zaštićeno od momenta nastanka postoji mogućnost deponovanja autorskih prava radi obezbeđenja vlasništva nad autorskim delom.

Autor uživa moralna i imovinska prava.

U moralna prava, između ostalog, spadaju pravo prvog objavljivanja, pravo na naznačenje imena, pravo na priznanje autorstva, kao i pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela. Moralna prava su tesno povezana za ličnost autora i zato se ne mogu preneti na drugo lice.

Imovinska prava autora, kao što su pravo na umnožavanje, pravo stavljanja primeraka dela u promet, pravo davanja primeraka dela u zakup, pravo predstavljanja, daju autoru mogućnost da ekonomski iskorišćava svoje delo i dobije naknadu za to.

Autorska prava traju celog života i 70 godina nakon smrti autora.

Srodna prava

Srodna prava su blisko povezana sa autorskim pravima.

U srodna prava spadaju: pravo interpretatora (muzičara, glumaca, pevača…), pravo proizvođača fonograma, pravo filmskog producenta (proizvođača videograma), pravo proizvođača emisije, pravo proizvođača baze podataka i pravo izdavača.

Žig

Žig je pravo kojim se štiti znak (logo), pomoću kojeg se određeni proizvod ili usluga označava na tržištu. Znak koji se štiti žigom može da se sastoji od reči, slogana, brojeva, crteža, slika i drugog.

Bilo da je u pitanju prepoznatljiva kravica na ambalaži mlečnih proizvoda, poznati slogan “I miris i ukus” ili četiri povezana kruga kao oznaka marke popularnog automobila, žig nam pomaže da razlikujemo robu određenog proizvođača u mnoštvu drugih.

Znak se ne štiti automatski, nastankom, već je neophodna registracija. Kada registrujete žig, zaštićeni ste od rizika da drugi učesnici na tržištu koriste vaš znak da označe istu ili sličnu robu ili usluge.

Prijava za registraciju žiga u našoj zemlji se podnosi Zavodu za intelektualnu svojinu.

Pre prijave potrebno je da se izvrši analiza baze registrovanih žigova, da ne bi došlo do odbijanja prijave ili povreda tuđeg žiga.

Zavod će izvršiti ispitivanje prijave kao i podobnosti znaka i sličnost znaka sa već registrovanim žigovima. Danom upisa u Registar žigova stiče se žig, i traje 10 godina.

Patenti

Pronalazak se štiti patentom.

Da bi se neki pronalazak zaštitio patentom treba da ispunjava tri uslova: da je nov, da ima inventivni nivo i da je industrijski primenljiv.

Zakon kaže: “Pronalaskom se ne smatraju: otkrića, naučne teorije i matematičke metode, estetske kreacije, planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje, poslova, programi računara, prikazivanje informacija“.

Pre nego što se podnese prijava za patent neophodno je izvršiti detaljnu analizu registrovanih patenata, a naročito patenata u istoj oblasti tehnologije.

Nosilac prava nad patentom ima pravo da koristi patent u proizvodnji, da raspolaže njime, da stavlja patent u promet, kao i ovlašćenje da zabrani drugima da privredno koriste patentirani pronalazak.

U našem pravu postoji veliki patent, koji traje 20 godina od dana podnošenja prijave i mali patent, koji traje 10 godina od dana podnošenja prijave.

Treba imati u vidu i da je postupak registracije patenta prilično komplikovan i dug.

Industrijski dizajn

Pod dizajnom se podrazumeva izgled nekog proizvoda, njegov vizuelni idenitet, kombinacija određenih boja, oblika, materijala, linija i kontura, ukrasa i slično. To može biti dvodimenzionalni dizajn (npr. slike) ili trodimenzionalni (npr. model stolice, aparata za kafu, pegle, model sata ili telefona).

Industrijski dizajn jednog proizvoda spaja umetničku i komercijalnu komponentu. Ako ne bi postojala komercijalna crta, radilo bi se o umetničkom delu koje se štiti autorskim pravom.

Kroz industrijski dizajn se, u stvari, štiti spoljašnjost nekog proizvoda, estetski izgled koji privlači pažnju kupca. Zato kažemo da je dizajn sastavni deo marketinga.

Zaštita se ostvaruje tako što se podnosi prijava Zavodu za intelektualnu svojinu radi priznanja prava na industrijski dizajn.

Pravo na dizajn se stiče ako je dizajn nov i ako ima individualni karakter. Individualni karakter dizajna postoji ako se celokupan utisak koji taj dizajn ostavlja na korisnika razlikuje od utiska koji na tog korisnika ostavlja bilo koji drugi dizajn koji je već ranije postao dostupan javnosti.

Oznake geografskog porekla

Kada se kombinuju prirodni uslovi nekog regiona (posebna klima) i ljudski faktor (tradicija, znanja i veštine), dolazimo do oznake geografskog porekla. Oznake geografskog porekla uvek su vezane za određeno područje, tj. lokalitet. Najčešće se sreću kod poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, kao i proizvoda domaće radinosti.

Geografsko poreklo daje određenom proizvodu garanciju kvaliteta i reputaciju na tržištu.

Tako smo dobili proizvode poput rtanjskog čaja, banatskog rizlinga, pirotskih ćilima i ariljskih malina.

Oznaka geografskog porekla se štiti registracijom u posebnom postupku kod Zavoda za intelektualnu svojinu. Podnosi se prijava i elaborat u kojem treba da se naznači šta je to što određeni proizvod čini drugačijim od istih ili sličnih proizvoda koji potiču iz drugih regiona.

Kada određeni proizvod dobije oznaku geografskog porekla, utvrđeni su standardi koji moraju biti ispunjeni u pogledu načina proizvodnje, sastava, načina pakovanja, čuvanja i stavljanja u promet.