Kada preduzetnik može da stavi radnju u mirovanje?

Poslovanje se ne odvija uvek istim tempom. Ako se obim posla smanji ili ako delatnost ima sezonski karakter, preduzetnik može da napravi pauzu i privremeno obustavi rad.

Zakon je prepoznao tu potrebu i omogućio mirovanje, odnosno privremeno „zamrzavanje“ poslovanja, pri čemu radnja ostaje registrovana u APR-u i može se ponovo aktivirati bez nove registracije.

Šta znači mirovanje za preduzetnika?

Mirovanje je privremena obustava delatnosti bez brisanja iz registra. Tokom mirovanja preduzetnik ne obavlja delatnost, ne izdaje račune i ne posluje sa klijentima. Radnja ostaje upisana u APR-u, a PIB ostaje aktivan.

To znači da se poslovanje pauzira, ali se status preduzetnika ne gubi. Kada preduzetnik odluči da nastavi sa radom, radnja se ponovo aktivira bez ponovnog postupka registracije.

Razlozi za mirovanje

Mirovanje je zakonska mogućnost namenjena isključivo preduzetnicima. Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) nema ovo pravo – ili posluje ili se briše iz registra.

Razlozi za mirovanje mogu biti lični ili poslovni (pad prihoda ili potreba za smanjenjem troškova). Neke delatnosti prirodno opadaju van glavne sezone (ugostiteljstvo, turizam, prodaja vezana za praznike).

U takvim okolnostima mirovanje daje preduzetniku mogućnost da privremeno zaustavi rad bez gašenja radnje, da smanji troškove i da se prilagodi realnim uslovima, a da istovremeno zadrži status i kasnije nastavi poslovanje kada mu to odgovara.

Pravila i trajanje mirovanja

Preduzetnik može da stavi radnju u mirovanje u bilo kom trenutku i nije obavezan da navede razlog. Zakon ne traži obrazloženje, već samo da se prijava podnese na vreme i da se poštuju propisana pravila o trajanju i načinu prijave.

Mirovanje se može prijaviti na određeni period – kada se unapred navede datum početka i završetka, pa se po isteku radnja automatski aktivira. Druga mogućnost je prijava na neodređeno vreme, kada radnja ostaje „zamrznuta“ sve dok se ne podnese zahtev za nastavak poslovanja.

Važno je da datum prekida ne može biti retroaktivan. Najraniji datum koji se može odrediti jeste dan podnošenja prijave ili neki budući dan.

Mirovanje može trajati najduže dve godine. Po isteku tog roka preduzetnik mora da odluči da li će nastaviti poslovanje ili zatvoriti radnju.

Broj prijava nije ograničen, ali svaki pojedinačni period mirovanja mora da bude u okviru zakonskog maksimuma od dve godine.

Razlika između mirovanja i zatvaranja

Mirovanje nije isto što i trajno zatvaranje radnje. Ono predstavlja privremenu obustavu poslovanja bez gašenja radnje. Radnja ostaje upisana u APR-u, PIB ostaje aktivan, a poslovanje se može nastaviti čim preduzetnik donese odluku.

Zatvaranje radnje znači kraj poslovanja. Preduzetnik se briše iz registra APR-a, gubi PIB i poslovni račun, a firma prestaje da postoji. Ako kasnije poželi da nastavi poslovanje, mora da otvori novu radnju i ponovo prođe kroz postupak registracije.

Dugovi i obaveze

Dugovi nastali pre mirovanja ostaju i ne mogu se izbrisati. Oni se mogu platiti kasnije ili reprogramirati, ali ne nestaju samim proglašenjem mirovanja.

Tokom mirovanja ne nastaju nove poreske obaveze. Kada se radnja ponovo aktivira, obaveze počinju da teku od tog momenta.

Doprinosi: Preduzetnik može da odluči da li će tokom mirovanja plaćati doprinose. Ako ih ne plaća, gubi kontinuitet radnog staža i pravo na zdravstveno osiguranje. Ako želi da mu osiguranje teče i u periodu pauze, mora da uplaćuje doprinose na minimalnu osnovicu.

Plaćanja: Tokom mirovanja ne mogu se izdavati novi računi niti obavljati poslovne transakcije.

Zaposleni: Vezano za ugovore o radu sa zaposlenima i njihov položaj, odluku o tome donosi preduzetnik kao poslodavac. On može sa zaposlenima zaključiti sporazumni prestanak radnog odnosa ili proglasiti višak zaposlenih. U suprotnom, ako to ne učini, zaposleni ostaju u radnom odnosu i neophodno je da se za njih uplaćuju porezi i doprinosi.

Postupak prijave mirovanja

1. Prijava: Preduzetnik koji odluči da privremeno obustavi rad podnosi prijavu na zvaničnom sajtu Agencije za privredne registre, u odeljku „promena vremena trajanja preduzetnika“. Uz prijavu se prilaže obrazac „Dodatak 06“;
2. Taksa: Uz prijavu se prilaže potvrda o uplati takse. Bez plaćene takse postupak se ne može sprovesti. Ako se prijava podnosi elektronski, taksa je niža;
3. Rešenje: Kada APR obradi zahtev, izdaje rešenje o privremenom prekidu poslovanja. Rešenje se prosleđuje Poreskoj upravi i bankama radi evidentiranja promene. U praksi se rešenje dobija u roku od nekoliko radnih dana, dok postupak može potrajati duže ukoliko se traži dostava poštom;
4. Obaveštavanje: Po prijemu rešenja, preduzetnik je dužan da na lokalu, odnosno na mestu obavljanja delatnosti, istakne obaveštenje o prekidu rada, kako bi klijenti i poslovni partneri bili obavešteni da je poslovanje privremeno obustavljeno.

Napomenimo da paušalci imaju jednostavniju proceduru, jer APR automatski obaveštava Poresku upravu i njihove obaveze poreza i doprinosa prestaju odmah nakon donošenja rešenja. Preduzetnici koji vode poslovne knjige imaju složeniji postupak, jer pored prijave APR-u moraju da ispune i dodatne obaveze prema Poreskoj upravi.

Nastavak rada

Postupak za nastavak rada isti je kao kod prijave mirovanja.

Podnosi se prijava sa osnovnim podacima, uz obrazac „Dodatak 06“ i dokaz o uplati takse.

U prijavi se obavezno navodi tačan datum kada radnja ponovo počinje da radi. Od tog dana delatnost se smatra aktivnom i sve obaveze se vraćaju u punom obimu.

APR izdaje rešenje o nastavku rada, nakon čega preduzetnik nastavlja sa poslovanjem kao da prekida nije bilo. Time se ponovo aktiviraju sve obaveze prema Poreskoj upravi i drugim institucijama: porezi, doprinosi i vođenje poslovnih knjiga.