Šta rade male čike u POS aparatu (platnom terminalu)?

Put putuje Latif aga

Jeste li ikada možda razmišljali šta se to tačno dešava kad prislonite vašu platnu karticu na platni terminal u prodavnici?

Nesvesno, najčešće se tada misli o nastalim troškovima i budžetskim izazovima koje većina običnih ljudi ima. Moja supruga, na primer, neretko razmišlja kako da podeli kupovinu na rate. To joj je najslađe. Muškarci najverovatnije žele samo što pre to da oposle kupovinu, pa da idu kući – igraju Zvezda ili Partizan basket na TV-u. Neki se raduju tome što su pazarili, pa se vide u novoj haljini, cipelama, patofnama ili vrckaju dok u kućnoj varijanti jedu dobar sladoled ili suši – da ne reklamiramo koji.

Stručni ljudi u ovoj oblasti, a ima ih prilično na našim prostorima, znaju šta znači EFT POS.

Osim što je rogobatna sintagma na srpskom jeziku, ona označava skraćenicu za Electronic Funds Transfer/Point of Sale, što se može prevesti kao elektronski transfer sredstava/mesto prodaje i predstavlja sistem bezgotovinskog plaćanja u kom su elektronske kase ili terminali direktno povezani sa poslovnim bankama.

Odnosi se, dakle, na svako plaćanje koje se obrađuje elektronski. Najprostije, to je ono kad plaćate preko onog malog aparata (terminala) kod trgovca. U našoj zemlji najviše su zastupljeni terminali kompanije Ingenico, inače, osnovanoj još 1980. godine u Francuskoj. Danas je to multinacionalna kompanija, čiji je biznis u poslednjih nekoliko godina često predmet prodaje na svetskoj biznis pijaci.

Evolucija

Kartična plaćanja su značajno evoluirala u poslednjih nekoliko decenija. Malo ljudi zna da je prvo kartično plaćanje izvršeno još daleke 1950. godine u Americi i to Diners karticom (tačnije, njenim prvobitnim izdanjem). Od tada, tehnologija kartičnog plaćanja se samo usavršavala i napredovala, ali i prilagodila na onlajn stvarnost. Kažu da je u početku bila i neka zip-zap iliti klik-klak mašina koja je ručno kod trgovaca overavala transakciju i korišćenje kartice.

Većini su, ipak, poznate kartice sa magnetnom trakom, uz traženje potpisa prilikom korišćenja, a zatim i one sa čipom u kombinaciji sa PIN šifrom koju vam trgovci traže. Kartice sa magnetnom trakom je tehnologija koja u ovom biznisu polako izumire i bolje je pamte seniorski klijenti velikih, domaćih banaka. Treba imati u vidu složenost posla migracije svih kartice na čip tehnologiju, a pogotovo na beskontaktno plaćanje. To je proces za koji predviđaju da će trajati čak i sledećih pet do deset godina.

Mic po mic, dođosmo i do poslednjeg široko prihvaćenog čuda tehnologije u kartičarstvu vezanom za plaćanja na fizičkim prodajnim mestima. To je tren kada prislonite svoju karticu platnom terminalu i magija plaćanja se desi.

POS terminal koji podržava beskontaktno plaćanje radi na principu radio-talasa, sa ugrađenim malim predajnicima i prijemnicima. Kada približite ili prislonite svoju karticu na uređaj, dolazi do razmene informacija, tj. obavlja se transakcija. Svaka transakcija se pojedinačno kodira, tako da trgovac uopšte ne dolazi u kontakt sa podacima vlasnika kartice. Ovakvo kodiranje onemogućava da dođe do duple transakcije. Tačnije, kada „male čike koje rade“ u POS terminalu očitaju vašu karticu (magnetom trakom, čipom ili beskontaktno), oni „sakriju“ broj vaše kartice i identitet, pa iniciraju slanje vašeg računu na proveru kod banke izdavaoca kartice (banka gde imate otvoren račun i izdatu karticu) da se utvrdi da li imate dovoljno sredstava na njemu.

Ukoliko lova nije problem i imate čime da platite (zavisi i od vrste kartice – debitna, kreditna, itd.), čikice iz POS-a daju nalog da se vaš račun zaduži za napravljeni iznos u trgovini i da se sredstva prenesu na račun banke koju je odabrao trgovac koji „upravlja“ konkretnim POS terminalom. Potvrdom ovog prenosa, transakcija se na samom POS terminalu i završava. Sav ovaj proces traje nekoliko sekundi, dok se vi još češkate po glavi i razmišljate da li ste sve što treba kupili.

Naravno, čuveno saldiranje kartičnih transakcija traje još jedan ili nekoliko sledećih dana kad banke razmenjuju fajlove i podatke, te konačno sravnjuju i vašu transakciju. Osim tokom izvršenja same transakcije koja zahteva određene infrastrukturne (hardver, internet priključak, itd.) pretpostavke, problem može nastati i tokom saldiranja zbog pritužbe, neslaganja, dvostruko zaduženog računa, pronevere, itd.

Nekada su vlasnici POS terminala u radnjama i banke, što onda uglavnom znači da je račun na koji se „skupljaju“ sredstva pripada konkretnom vlasniku radnje, ali u toj banci koja je vlasnik uređaja.

E sad, imamo ovde termine Payment Gateway and Payment processor, koji omogućavaju da se ove transakcije i dese, ali pričaćemo o njima neki drugi put, kao i o tokenizaciji, procesu koji omogućava bezbednije plaćanje i poštovanje čuvenih PCI DSS standarda.

„Eksplozija“ beskontaktnog kartičnog plaćanja

Ono što se i golim okom tokom korone moglo primetiti jeste da su kartična plaćanja u maloprodajnim objektima naprosto „eksplodirala“. Platne mreže (VISA i Mastercard kod nas) i banke su odgovorile značajnim povećanjima limita kojima je moguće beskontaktno platiti bez unošenja PIN broja. PIN broj služi kao osiguranje u slučaju eventualne zlouptrebe kartice.

Sve se da bi se proces plaćanja pojednostavio i ubrzao, a već je bio neosetan. Smut (smooth), što bi rekli Englezi.

Osim brzine, za beskontaktno kartično plaćanje u radnji je neophodna blizina kartice i uređaja. Ta razdaljina mora biti samo nekoliko centimetara.

Moram priznati da sam skoro špijunirao jednog deku kako posmatra mlađeg čoveka koji uzima telefon, nešto tamo tipka i onda ekran na kom se prikazala platna kartica prinosi POS uređaju koji beskontaktno izvršava iniciranu transakciju. Nije mu bilo jasno šta se tačno to tu zbilo.

Ovde dolazimo do sledeće tehnologije, tj. NFC tehnologije. To je skraćenica od Near Field Communication, što u bukvalnom prevodu znači komunikacija u bliskom polju. Razdaljina uređaja koji razmenjuju podatke je nekoliko centimetara, a ova tehnologija omogućava da kada pohranite svoju platnu karticu na telefon (kroz e banking aplikaciju), imate mogućnost da sa njom, preko ekrana telefona beskontaktno platite na platnom terminalu u radnji. Ćiribu-ćiriba!

Ukoliko karticu pohranjujete na vaš mobilni telefon, ona može i da se „turi“ na neki od virtuelnih novčanika (Google Pay, Apple Pay, ..), ali više o tome nekom drugom prilikom. 

Zaštita i krađa

Naravno, naš sto puta izvarani narod poseduje dozu nepoverenja prema novotarijama i nepoznatom, tako da ćete često čuti kako postoji mogućnost da vam neko (u gužvi prevoza, recimo) približi bežični POS terminal i skine novac sa računa.

Teoretski, to je moguće, ali svaki platni terminal koji je povezan sa nekim računom u banci morao bi biti registrovan, tako da je mogućnost zloupotrebe minimalna. Ukoliko izgubite ili vam neko ukrade karticu, najbolje je odmah da je blokirate pozivom kontakt centru vaše banke (koja je izdala karticu) ili kartičnom sistemu.

Koliko znam, još uvek u našoj zemlji nema zabeleženih slučajeva zloupotreba očitavanja beskontaktnih platnih kartica u realnim okolnostima.

Tips & tricks

Na tržištu postoje novčanici koji imaju ugrađenu zaštitu od očitavanja beskontaktnih kartica. Metalni su i praktični. Moj dobar drug ih je jedno vreme „valjao“, tako da imam nekoliko i koristim ih godinama.

Imajte na umu da ponekad ako približite novčanik sa više beskontaktnih kartica čitaču (npr. prilikom očitavanja kartice za plaćanje prevoza) platnom terminalu, moguće je očitavanje i zaduženje više kartica, iako to niste želeli.

Na kraju, iskreno mislim da će prvi kafanski harmonikaš – preduzetnik u Beogradu i Srbiji koji instalira bežični platni terminal i omogući naručivanje pesama sa legalnim plaćanje karticama, najmanje udvostručiti svoje prihode u dužem vremenskom periodu. Mašala! 😊

Putovanje u budućnost

Bez obzira kako vam se čini priča koju sam ispričao, sa razvojem tehnologije proces kartičnog prihvata plaćanja i uopšte prihvata različitih metoda plaćanja na fizičkom mestu se usložnjava i donosi neka nova rešenja.

Na primer, danas već postoji tehnologija koja omogućava da se na pametni telefon instalira aplikacija koja je faktički terminal za prihvat kartica. Ponekad je to i fiskalni uređaj. U nekim zemljama postoji opcija da pametnom telefonu dodate mali hardver koji prihvata kartična plaćanja, itd.

Širom sveta (pa čak i kod nas) postoji niz rešenja koja se odnose na instant plaćanja koja mogu da se izvrše i bez platnog terminala na fizičkom prodajnom mestu, tako da je i ovo jedan pravac razvoja plaćanja.

Javlja mi se: Kartično plaćanje će preživeti, a za platne terminale nisam siguran.

Živi bili, pa posvedočili.