Uticaj veštačke inteligencije na tržište rada: Uvidi, zablude i šta budućnost nosi

Pojava veštačke inteligencije (AI) pokrenula je široku raspravu o njenim posledicama na tržište rada. Istaknute institucije, poput McKinsey Digital, Goldman Sachs i Svetskog ekonomskog foruma, naglasile su značajne promene usled integracije AI, ukazujući na transformativni uticaj na različite sektore zaposlenja. Ovaj tekst ispituje složenosti uticaja AI na zapošljavanje, razjašnjava uobičajene zablude i istražuje predviđanja za buduću radnu snagu.

Skrećem pažnju na početku da ja ne zagovaram priču u kojoj će generativna veštačka inteligencija u potpunosti da zameni ljude. Pokušavam da neutralno sagledam trenutnu situaciju, u kojoj neke činjenice sa početka prošle godine jednostavno više ne važe.

Podaci govore

Prema izveštaju McKinsey Digital, generativna AI i slične tehnologije imaju potencijal da automatizuju do 70% zadataka koje trenutno obavljaju zaposleni. Goldman Sachs proširuje ovu analizu, procenjujući da bi AI mogao zameniti četvrtinu trenutnih poslova, što utiče na oko 300 miliona punih radnih mesta globalno. Svetski ekonomski forum podržava ove nalaze, navodeći da je 60% poslova u razvijenim ekonomijama podložno AI zbog kognitivne prirode njihovih zadataka.

Odgovor industrije

Tehnološki sektor je video opipljiv odgovor na rastuće sposobnosti AI. Kompanije poput IBM-a, Google-a i UPS-a već su pokrenule značajna otpuštanja, pripisujući ove promene napretku AI. Ovaj trend nije izolovan, jer su i druge velike firme, poput SAP-a i Cisco-a, sledile primer, restrukturirajući svoju radnu snagu kako bi se više uskladila sa poslovnim modelima vođenim AI.

Razbijanje uobičajenih zabluda o AI i gubitku poslova

Zabluda 1: AI neće uzeti vaš posao; neko ko koristi AI hoće

Suprotno ovom verovanju, sam AI zamenjuje mnoge funkcije koje su prethodno obavljali ljudi, posebno u ulogama koje uključuju repetitivne ili zadatke intenzivne upotrebe podataka. Međutim, da biste ispravno shvatili poentu, bitno je shvatiti skalabilnost tog čoveka „koji će koristiti AI“; naime, takva zamena nije jedan na prema jedan, gde „običnog“ radnika zamenjuje „čovek AI“. Ovaj drugi je u stanju da zameni kompletne timove od 5 do 50 ljudi, tako da se kompanije i mala preduzeća trebaju pripremiti na ovaj scenario.

Zabluda 2: AI ne može da izvodi zadatke na ljudskom nivou

Trenutni razvoj u tehnologiji AI već je nadmašio ljudske sposobnosti u nekoliko specifičnih oblasti, kao što su analiza podataka, prepoznavanje obrazaca, pa čak i u određenim kreativnim zadacima. Opet, nismo na početku 2023. godine, kada su mogućnosti AI bile veoma male. Sada Claude, ChatGPT-4, Gemini i mnogi drugi modeli mogu da zamene mnoga radna mesta. Ali, ne samo to, oni to mogu da urade mnogo bolje. I to je činjenica. Sviđalo se nekome ili ne.

Zabluda 3: AI će uticati samo na poslove niske kvalifikacije

Ova pretpostavka je obmanjujuća. Uticaj AI se proteže na različite nivoe stručnosti, uključujući profesije koje zahtevaju više obrazovanje i specijalizovanu obuku. Pod posebnim izazovima su prosvetni radnici i zanimanja koja se zasnivaju na znanju, jer modeli generativne veštačke inteligencije mogu obavljati edukacije i treninge samostalno ili uz nadzor malog broja ljudi.

Zabluda 4: AI ne može replicirati ljudsku inteligenciju, kreativnost i empatiju

Iako AI možda još uvek ne može potpuno replicirati ljudske emocije ili svest, može obavljati zadatke koji zahtevaju rešavanje problema, kreativnost, pa čak i oponašati empatijske interakcije, osporavajući ideju da su ove osobine jedinstveno ljudske. Generativni modeli naravno još uvek ne mogu biti kreativni zbog inspiracije ili emocije, ali su svakako sposobni da proizvedu nešto što mi ljudi karakterišemo kao „kreativno“.

Zabluda 5: AI do sada nije značajno poremetio poslove

Iako se tehnologija AI razvija decenijama, nedavni napredak u generativnoj AI ubrzao je njen potencijal da brže i opsežnije poremeti tržišta rada nego u prošlosti. Ne možemo praviti paralele sa drugim informatičkim revolucijama, jer je era generativne veštačke inteligencije visoko skalabilna i dešava se mnogo većim brzinama.

Zabluda 6: Poslovi se istorijski razvijaju s tehnološkim promenama

Iako je tačno da su se poslovi razvijali s prethodnim tehnološkim promenama, AI uvodi bržu i temeljniju promenu koja možda neće pratiti istorijski obrazac postepene adaptacije. To je upravo ono čemu svedočimo u prvom kvartalu 2024. godine, a to su promene iz dana u dan koje ne možemo stići ni analizirati, a kamoli se adaptirati na istu. Da, tačno je da će AI da kreira mnoge poslove koji ranije nisu postojali, ali priroda AI je optimizacija, brzina, efikasnost – u čemu ljudi imaju linearnu skalabilnost.

Zabluda 7: AI će stvoriti više poslova nego što ih uzima

Razmera na kojoj bi AI mogao automatizovati postojeće poslove možda neće biti izbalansirana s novim poslovima koje stvara, posebno u bliskoj budućnosti, dok kompanije racionalizuju operacije i smanjuju ljudski rad. Uzmimo na primer zaposlene koji se bave analizom podataka, recimo, tim od 10 ljudi u nekoj kompaniji. Ako kažemo da je novo zanimanje „prompt inženjer“, da li će svih 10 ostati da budu to isto? Teško, jedna ili dve osobe su dovoljne za taj posao.

Šta budućnost donosi?

Gledajući unapred, očekuje se da će integracija AI u poslovni ekosistem postati dublja. Potencijalno izdanje naprednijih sistema poput GPT-5 i drugih programabilnih AI agenata sugeriše značajnu promenu u načinu na koji posluju kompanije. Ove tehnologije će verovatno redefinisati prirodu rada i mogu učiniti tradicionalne poslove zastarelim, dok istovremeno stvaraju nove vrste zaposlenja.

Kako bi mogla izgledati ta budućnost? Sve više kompanija će težiti preseljenju znanja u AI sisteme, kako bi što bolje optimizovale radne procese. Taj zadatak i dalje ne može da prođe bez velikog uplitanja ljudske radne snage, ali će se taj broj smanjivati iz dana u dan. Kada preselimo znanje u trening materijal za agente, u stvari smo stvorili područje u kojem čovek ima značajnu ulogu, ali u znatno manjoj meri nego ranije.

Zaključak: Prihvatanje promene AI

Neprekidna evolucija tehnologije AI predstavlja izazove i prilike. Poslovni subjekti i pojedinci moraju se prilagoditi ovim promenama razumevanjem sposobnosti AI i integrisanjem istih u svoje operativne strategije. Za radnike, kontinuirano učenje i adaptacija su ključni za ostanak relevantnim u sve više radnom okruženju koje dominira AI.

Kada kažemo da je ključ u adaptaciji, mislimo prvenstveno na širenje spektra znanja kod pojedinaca. Usko definisano znanje će biti lako zamenjivo velikim jezičkim modelima i AI agentima – ali ti sistemi neće imati sposobnost apstrakcije i emotivne evaluacije koju imaju ljudi.

Poziv na akciju

Vreme je da preispitamo naš pristup AI. Umesto da ga vidimo kao pretnju, trebali bismo ga videti kao alatku za inovaciju i poboljšanje. Prihvatanjem AI, možemo poboljšati svoje veštine, stvoriti nove prilike i predvoditi u ovoj novoj tehnološkoj eri. Da li to znači da se ja zalažem za ovaj scenario koji sam analizirao ovde? Ne, ali mislim da su to činjenice. Sviđalo se to nama ili ne.