Priča o liderstvu — drugi deo

Vratili smo se. Priča o liderstvu se nastavlja.

Kao kada duže vreme čekamo nastavak nekog dobrog filma, tako i sada nastavljamo sa drugim, trećim i četvrtim delom priče o liderstvu. Nadam se da je vredelo čekanja.

U prvom delu smo se upoznali sa naučnim osnovama liderstva, a sada idemo dalje.

U ovom tekstu ćemo pričati o ličnosti lidera, značaju vrline i osobinama dobrih lidera. U trećem delu ćemo pričati o složenoj međuzavisnosti između lidera i organizacione kulture. A u četvrtom ćemo pričati o stilovima liderstva i donošenju odluka. Dakle:

• Prvi deo: osnove liderstva;
• Drugi deo: ličnost i vrline lidera;
• Treći deo: organizaciona kultura i liderstvo;
• Četvrti deo: stilovi liderstva i donošenje odluka.

U međuvremenu, pogledajte:

• Simon Sinek – zašto dobri lideri čine da se osećate sigurno?
• Džordan Piterson o značaju karaktera za liderstvo
• Kako biti dobar lider – 7 osobina dobrih lidera
• Kralj Robert Stark – hrabar si baš kada se bojiš

Pojam ličnosti

Ličnost se može definisati kao skup trajnih osobina, karakteristika i obrazaca ponašanja koje određuju način na koji pojedinac razmišlja, oseća i deluje. Ličnost čoveka je relativno stabilna tokom vremena, ali se može menjati tokom života kroz razna životna iskustva i promene.

Svaki čovek ima svoju ličnost. Na ovom svetu ne postoje dve osobe koje imaju istu ličnost. I to je osnovni razlog zbog čega se ljudi razlikuju i zbog čega moraju da se uklapaju. Nekada se sa nekim “skapiramo“ na prvu, a nekada sa nekim ne možemo nikada.

Upravo zbog toga je ličnost lidera važna.

I ne samo lidera, već i ostalih članova tima. S jedne strane, važno je da postoji dovoljno razlika kako bismo se međusobno dopunjavali. Ali, sa druge strane, potrebno je da postoji dovoljno vezivnog tkiva koje će nas povezivati u jedan funkcionalan tim.

Značaj karaktera

Heraklit je pre 2.500 godina rekao: „Karakter određuje sudbinu“.

Možda je sve determinisano na nekom dubljem nivou koji ne razumemo. Ali, jedno je sigurno – naš unutrašnji karakter oblikuje naš život i sudbinu. Ono što jesmo oblikuje ono kako će nam biti. Sami crtamo svoj put i definišemo sebe u beskraju i večnosti.

Karakter je skup unutrašnjih principa i vrednosti koje određuju kako postupamo u različitim situacijama u životu. U zavisnosti od karaktera, na istu situaciju možemo reagovati potpuno drugačije. Okolnosti ne možemo da biramo, ali naš odgovor na njih možemo.

Unapređivanje karaktera je težak rad. Zahteva doslednost i posvećenost, i suočavanje sa sopstvenim slabostima. Ipak, rezultati rada na izgradnji karaktera su vredni truda. Dobijamo unutrašnji mir, imamo bolje odnose sa drugima i bolje reagujemo u različitim situacijama.

Dobri lideri uvek rade na razvoju ličnosti i unapređenju karaktera.

Četiri antičke vrline

Imam jednog kolegu i prijatelja – teologa¹dr Milan Radovanović, kome dugujem veliku zahvalnost što mene i druge uvek podseća na značaj antičkih vrlina. Zajedno držimo obuke o liderstvu i često razmenjujemo uvide o životu i svetu oko nas. I neizostavno se vraćamo na značaj vrline – na taj pozitivni moralni kvalitet koji osobu i svet čini boljim mestom za život.

Vrlina je oružje koje se ne može oduzeti, rekao je Antisten.

Prva antička vrlina je mudrost (Σοφία – Sophíā, Sophia).

Mudrost nije samo posedovanje znanja, već i etička i promišljena primena tog znanja u cilju sopstvene dobrobiti i dobrobiti zajednice. Mudrost je na neki način vrhunac učenja, razmišljanja i kontinuirane težnje ka ostvarivanju svojih punih potencijala.

Dobri lideri teže mudrosti kako bi bili sposobni da donose promišljene odluke koje uzimaju u obzir širu sliku, kompleksnost situacije i dugoročne posledice. Mudar lider će uvek ići dalje od znanja i oslanjaće se na dublje uvide. Jasno će razlikovati dobro od lošeg.

Druga antička vrlina je hrabrost (Ανδρεία – Antreiá, Andreía).

Hrabrost je unutrašnja snaga koju imamo prilikom suočavanja sa strahom, nepovoljnim okolnostima i neizvesnošću, na putu ostvarenja višeg cilja. Preduzimanje odlučnih akcija uprkos izazovima. Hrabrost nije odsustvo straha, već spremnost da mu se suprotstavimo. Nije hrabar onaj koji zna šta može da dobije, već onaj koji zna šta može da izgubi.

Dobri lideri su hrabri. Njihova hrabrost se ogleda u sposobnosti da preuzmu rizik, stanu iza svojih uverenja i donesu teške odluke, čak i kada je to nepopularno. Hrabri lideri inspirišu i motivišu druge da ih slede, a istovremeno stvaraju (pozitivno) strahopoštovanje.

Pitao sam ga – kako čovek može biti hrabar ako se boji? To je jedini trenutak kada čovek može biti hrabar, odgovorio mi je. – Kralj Robert Stark, Igra prestola

Treća antička vrlina je razboritost (Σωφροσύνη – Sṓphrōṉsúnē, Sophrosyne).

Razboritost je dragocena vrlina koja se odnosi na pažljivo razmišljanje i donošenje odluka na osnovu promišljenosti, razuma i iskustva. Podrazumeva da prvo promislimo, a da potom sagledamo sve relevantne činjenice i procenimo moguće posledice našeg delovanja. Razboritost često vodi ka donošenju uravnoteženih i dugoročno korisnih odluka.

Razboriti lideri su smireni, a u kombinaciji sa hrabrošću i odlučni. Na taj način, oni grade poverenje u timu, jer racionalno sagledavaju činjenice i ponašaju se odgovorno. Razboriti lideri su smireni i ne reaguju impulsivno. Odluke ne donose u afektu, a ljude poštuju.

Četvrta antička vrlina je pravednost (Δικαιοσύνη – Díkaiossúnē, Dikaiosýni).

Pravednost je temelj na kojem se grade odnosi poverenja i poštovanja. To nije samo princip koji nas podstiče da delujemo u skladu sa zakonima i moralnim normama, već i nešto dublje što nas motiviše da se borimo za pravdu u svim oblastima života. Edmund Burke je rekao: „Sve što je potrebno za pobedu zla je da dobri ljudi ne učine ništa“.

Ne možeš biti dobar lider ako ne težiš pravednosti. Pravednost je kamen temeljac integriteta svakog dobrog lidera. Pravedni lideri ulivaju poverenje, grade mostove i jačaju moral tima ili organizacije. Doprinose opštem dobru i trude se da daju svakome ono što mu pripada.

Pet karakteristika dobrih lidera

O karakteristikama dobrih lidera rađene su mnogobrojne studije. Neke posmatraju specifične aspekte, neke analiziraju veći broj karakteristika, ali ono što je zajedničko za većinu studija je sledećih pet karakteristika dobrih lidera²Postoje i karakteristike loših lidera, ali njima se ovde nećemo baviti:

• Dobri lideri imaju viziju. Vizija je jasna i inspirativna slika ili koncept onoga čemu pojedinac, tim ili zajednica teži da postigne u budućnosti. Dobar lider artikuliše viziju tako da ona bude jasna i da inspiriše članove tima da se potrude da je ostvare. Kroz viziju, lideri stvaraju jasnu i poželjnu sliku budućnosti. A svi vole bolju budućnost;
• Dobri lideri su hrabri. Kao što smo već rekli, hrabrost nije odsustvo straha, već spremnost da se sa njime suočimo. Dobri lideri su jake ličnosti. Ne kalkulišu previše, iako se trude da budu razboriti, i hvataju se ukoštac sa izazovima. Hrabri lideri su uzor i oslonac članovima tima. Kukavice nikad ne mogu biti dobri lideri;
• Dobri lideri preuzimaju odgovornost. Naravno, to je zato što su hrabri. Dobri lideri ne beže od odgovornosti. Sklonost ka preuzimanju odgovornosti je duboko ukorenjen princip lidera da se suoče sa posledicama svog delovanja. Ljudi često ne vole da preuzimaju odgovornost. Dobri lideri to rade. Zato su ljudi spremni da ih slede;
• Dobri lideri su otvorenog uma. Njihov okvir razmišljanja (majndset) je definitivno drugačiji. Spremni su da saslušaju i razmotre različite perspektive i ideje. Dobar lider nije sujetan i ne smeta mu drugačije mišljenje. Ova osobina je važna i zbog toga što su dobri lideri po svojoj prirodi inkluzivni. Nisam čuo za slučaj da je neka zatucana i ograničena osoba postala dobar lider. Ko je uopšte spreman takve ljude da prati?
• Dobri lideri su posvećeni. Jedna od 10 lekcija za liderstvo Saše Đorđevića kaže: „Pokaži koliko ti je stalo“. Drugim rečima, budi posvećen. Ako članovi tima vide da ti nije stalo, teško da će biti motivisani. Posvećenost dobrog lidera se vidi u njegovim svakodnevnim postupcima, često u onim malim i naizgled beznačajnim stvarima. Posvećenost se ne može lažirati. To se prosto vidi i oseti. Ili jesi, ili nisi.

Bušido – kodeks samuraja

Bušido ili put ratnika (武士道) je životna filozofija i kodeks ponašanja elitnih ratnika Japana – samuraja. Bušido nije samo skup pravila ponašanja, već je filozofija života koji je duboko ukorenjena u japanskoj kulturi, a zasnovana je na časti i izgradnji vrline.

Dobar lider je kao samuraj. On, takođe, sledi “put ratnika“, koji je, zapravo, “put vrline“, i radi na izgradnji svoje ličnosti i jakog karaktera. Zbog toga je bušido važan za dobro liderstvo.

Zasniva se na sedam ključnih vrlina³U bušido filozofiji postoji i “7-5-3 kodeks“, koji se odnosi na 7 bušido vrlina, 5 puteva do zdravog života (ishrana, vežbanje, odmor, higijena i pozitivan stav) i 3 stanja uma (Zanshin – svesnost, budnost i spremnost, Mushin – pročišćen um i jasne i čiste misli, i Fudoshin – emotivni balans).:

• Prva vrlina je “Gi“ (義) i odnosi se na pravednost;
• Druga vrlina je “Ju“ (勇) i odnosi se na hrabrost;
• Treća vrlina je “Džin“ (仁) i odnosi se na dobrotu;
• Četvrta vrlina je “Rej“ (礼) i odnosi se na poštovanje;
• Peta vrlina je “Makoto“ (誠) i odnosi se na integritet;
• Šesta vrlina je “Meijo“ (名誉) i odnosi se na čast;
• Sedma vrlina je “Ču“ (忠) i odnosi se na lojalnost.

Hajde da vidimo kako se ovih sedam vrlina uklapa u modernu priču o liderstvu. Dakle, koje karakteristike ličnosti ima dobar lider? Čemu teži? Kakav ima karakter?

Dobar lider je pravedan (義), hrabar (勇), dobronameran (仁), poštuje članove svog tima i ljude inače (礼), ima čvrsto ukorenjen integritet i moralni kompas (誠), ima svoje dostojanstvo, i poštuje dostojanstvo drugih (名誉) i lojalan je timu, zajednici i viziji koju sledi (忠).

Šta kaže psihologija?

Literatura iz oblasti psihologije prepuna materijala o tipovima ličnosti (Personality Types) i osobinama ličnosti (Personality Traits). Myers–Briggs Type Indicator (MBTI), OCEAN model, Keirsey Temperament Sorter (KTS), DISC assessment, Enneagram of Personality, model 9 ličnosti, Hipokratova podela na 4 temperamenta (sangvinik, kolerik, melanholik, flegmatik), Type A & Type B teorija ličnosti, HEXACO model strukture ličnosti, ekstroverti, introverti, Frojdova teorija ličnosti, Jungova teorija ličnosti, arhetipovi ličnosti, itd.

Koga zanima, može ovo dublje da izučava. Ali, za našu priču o liderstvu sasvim je dovoljno da upoznamo osnovne koncepte kao što su karakter, vrlina ili dobra karakteristika.

I zaključak je jasan – ako želite da postanete dobar lider, radite na sebi.

Bilo da je reč o antičkim vrlinama, ili o bušido kodeksu, ili o psihologiji ličnosti, put do izgradnje jake i zdrave ličnosti lidera je jasan, a to je put vrline, izgradnje jakog karaktera i stalnog rada na sebi.

Hoćete pravu i realnu priču o liderstvu?

Pogledajte film „Specijalno vaspitanje“.

Fusnote

• 1
  dr Milan Radovanović, kome dugujem veliku zahvalnost što mene i druge uvek podseća na značaj antičkih vrlina
• 2
  Postoje i karakteristike loših lidera, ali njima se ovde nećemo baviti
• 3
  U bušido filozofiji postoji i “7-5-3 kodeks“, koji se odnosi na 7 bušido vrlina, 5 puteva do zdravog života (ishrana, vežbanje, odmor, higijena i pozitivan stav) i 3 stanja uma (Zanshin – svesnost, budnost i spremnost, Mushin – pročišćen um i jasne i čiste misli, i Fudoshin – emotivni balans).