Krivična odgovornost pravnih lica
Objasni mi kada je firma odgovorna prekršajno, a kad krivično. Ali, onako, da te razumem odmah,
reče jedan preduzetnik, tvrdeći da ovo zanima i svakog drugog preduzetnika.
Pa, dajmo sve od sebe da ovo bude jednostavno.
U ovom tekstu bavićemo se krivičnom odgovornošću preduzetnika (PR) i društva sa ograničenom odgovornošću (DOO), a o prekršajima pravnih lica moći ćete pročitati u narednom tekstu.
*Napomena: Preduzetnik nije pravno lice. On je fizičko lice koje je registrovalo delatnost i postalo privredni subjekt. Zbog jednostavnosti ovog teksta, PR i DOO će se pominjati zajedno kao pravna lica.
Krivična dela koja mogu izvršiti pravna lica
Krivična dela propisana su pretežno Krivičnim zakonikom. Tu su pobrojana sva ona dela na koja prvo pomislimo.
Po samoj logici stvari, pravno lice ne može da učini krivična dela koja mogu izvršiti samo osobe (na primer, ubistvo, silovanje, krađu, prisluškivanje, itd.), niti može ići u zatvor.
Pravno lice, sa druge strane, može biti odgovorno za krivična dela kojim za sebe pribavlja neku finansijsku korist. Reč je o krivičnim delima protiv privrede.
Opet, firma ne može kao lice izvršiti nijedno delo. Ona je entitet koji predstavljaju neki ljudi (preduzetnik kao osoba, direktor DOO-a, ovlašćeno lice). Stoga, ti ljudi će snositi svoj deo krivice i krivično odgovarati, ali ukoliko su svojim postupanjem pribavili neku finansijsku korist za firmu, i ona će snositi posledice.
Dakle, ukoliko se dokaže postojanje krivičnog dela, osim tih fizičkih lica, osuđeno može biti i samo pravno lice.
Najjednostavnije rečeno:
PR i DOO kao firme (pravna lica) odgovaraju za ono krivično delo koje učine njihova odgovorna lica nameravajući da ostvare neku korist upravo za firmu.
Firme su odgovorne i kada je to krivično delo, opet pribavljajući korist za firmu, učinilo i neko drugo lice, ukoliko ga odgovorna lica nisu sprečila.
Dalje, ukoliko se učini krivično delo protiv privrede i ono se dokaže u sudskom postupku, PR ili DOO snosiće svoj deo sankcije, dok će, sa druge strane, preduzetnik kao fizičko lice i direktor DOO-a mogu ići u zatvor onda kada je takva kazna predviđena.
Primer krivičnog dela protiv privrede
Navešćemo jedno pravo krivično delo, kako bismo na primeru pokazali kako to može izgledati.
„Neuplaćivanje poreza po odbitku“ (član 226 Krivičnog zakonika)
(1) Odgovorno lice u pravnom licu – poreskom placu, kao i preduzetnik – poreski platac koji, u nameri da izbegne plaćanje poreza po odbitku, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po odbitku ili drugih propisanih dažbina, ne uplati iznos koji je obračunat na ime poreza po odbitku, odnosno doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po odbitku, na propisani uplatni račun javnih prihoda ili ne uplati druge propisane dažbine, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom;
(2) Ako iznos obračunatog, a neuplaćenog poreza, odnosno doprinosa iz stava 1. ovog člana prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom;
(3) Ako iznos obračunatog, a neuplaćenog poreza, odnosno doprinosa iz stava 1. ovog člana prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.
Šta iz ovoga vidimo?
Pravno lice i preduzetnik su, dakle, poreski obveznici i dužni su da uplate porez po odbitku na račun javnih prihoda. Ukoliko direktor DOO-a ili preduzetnik to ne učine – oni na taj način pribavljaju imovinsku korist za firme. Firme, dakle, „uštede“ ne plaćajući poreze. S obzirom na to da država ne voli da štedimo na porezima, ona je ovo delo predvidela kao krivično delo i opredelila kazne za njegovo izvršenje. Pošto firma ne može biti kažnjena zatvorom, zakonodavac, koji je opet država, kako bi dao još veći značaj poštovanju propisa oko poreza, predvideo je da u zatvor idu ljudi koji predstavljaju firmu – direktor i preduzetnik.
Da samo na trenutak relaksiramo priču u kojoj se pominje zatvor, citiraćemo poznatog direktora sa filma koji kaže, doduše, u drugom kontekstu:
Ali, ja to ne radim zbog sebe, nego zbog preduzeće.
S obzirom na to da je direktor iz citiranog člana zakona, dakle, „zbog preduzeće“, odnosno zbog firme izostavio plaćanje poreza, firma se time okoristila. Stoga, u istom članu zakona postoji i novčana kazna koju će firma kao osuđeno pravno lice platiti.
Krivična dela protiv privrede
Kako bi se stekao bliži utisak koja su to druga krivična dela protiv privrede, navodimo tek neka od njih:
- Prevara u obavljanju privredne delatnosti;
- Pronevera u obavljanju privredne delatnosti;
- Poreska utaja;
- Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom;
- Primanje i davanje mita u obavljanju privredne delatnosti;
- Prouzrokovanje stečaja;
- Oštećenje poverilaca;
- Nedozvoljena proizvodnja;
- Nedozvoljena trgovina;
- Neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga;
- Narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti;
- Falsifikovanje novca;
- Falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica;
- Pranje novca;
- Neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti;
- Trgovina uticajem, itd.
Krivične sankcije
Odgovorno lice može biti kažnjeno kaznom zatvora i novčanom kaznom, ili nekom od mera upozorenja, mera bezbednosti i vaspitnih mera, kao i sudskom opomenom.
Pravnom licu se u krivičnom postupku može izreći novčana kazna i kazna prestanka pravnog lica.
Prestanak pravnog lica je najteža kazna koja se može izreći pravnom licu. Ona se izriče ukoliko je pravno lice suštinski svoju registrovanu delatnost iskoristilo za protivpravne radnje i krivična dela. Dakle, u postupku se utvrdi da ono nije ni imalo drugu svrhu.
Nakon pravnosnažnosti presude kojom je izrečena kazna prestanka pravnog lica sprovodi se likvidacija, stečaj ili prestanak pravnog lica. Prestanak pravnog lica znači brisanje osuđenog pravnog lica iz APR-a. Istovremeno, NBS (sektor za prinudnu naplatu) nalaže svim bankama da blokiraju račune tog lica i da mu ne otvaraju nove.
Novčana kazna – minimalna novčana kazna za pravno lice je 100.000 dinara, a maksimalna (za najteže krivično delo) 20.000.000 dinara. Kazna se, u određenim slučajevima, može ublažavati, ali ne ispod minimuma.
Kako se osloboditi kazne?
Postoje dve mogućnosti oslobađanja od kazne:
- Ukoliko samo pravno lice otkrije i prijavi krivično delo pre saznanja da je pokrenut krivični postupak; i
- Ukoliko pravno lice dobrovoljno i bez odlaganja otkloni štetne posledice učinjenog krivičnog dela ili dobrovoljno i bez odlaganja vrati stečene imovinske koristi.
Kako je moguće da pravno lice ovo učini i prijavi samo sebe?
Moguće je, jer pravno lice, ipak, čine ljudi koji mogu, u ime tog pravnog lica, prijaviti nepoštene radnje i na taj način ga osloboditi kazne.
Za lakša krivična dela protiv privrede moguća je uslovna osuda pravnog lica. Uslovna osuda se izriče uz tzv. vreme proveravanja koje može trajati od jedne do tri godine. Ukoliko se u tom roku ponovi kršenje zakona, uslovna osuda se opoziva. Sud može odrediti da zaštitni nadzor za ovo pravno lice u toku vremena proveravanja.
Od mera bezbednosti za pravna lica predviđene su sledeće:
- Zabrana obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova;
- Oduzimanje predmeta (podrazumeva predmete koju su upotrebljeni ili bili namenjeni izvršenju krivičnog dela ili nastali izvršenjem krivičnog dela);
- Javno objavljivanje presude.
Kao i fizička lica, i o osuđenim pravnim licima vodi se kaznena evidencija i ovakvi podaci mogu se dostaviti samo sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv pravnog lica koje je ranije bilo osuđeno.
Krivični postupak
Pravilo je da se za isto krivično delo protiv pravnog lica i odgovornog lica vodi jedinstven postupak i donosi jedna presuda. U izuzetnim slučajevima ovi postupci se razdvajaju. Ukoliko je pravno lice prestalo da postoji, postupak se vodi samo protiv odgovornog lica.
Zaključak
U najkraćem, za razliku od prekršaja pravnih lica koji su po pravilu lakša dela, krivična dela su, kao što i zvuče, daleko ozbiljnija.
Dok se prekršaji događaju u sferama društva u koje pravno lice i preduzetnik zalaze u okviru svog poslovanja (saobraćaj, radni odnosi, ekologija, carinjenje i slično), krivična dela pogađaju ono što je državama najbitnije – privredu.
Zanimljivost
Za kraj izdvajamo jedno delo – poresku utaju – koju sama država smatra svojevrsnom Šredingerovom mačkom. Naime, zakonodavac je odlučio da je ovo delo dovoljno ozbiljno da bi bilo krivično, ali je istovremeno ostavio i toleranciju za manje utaje, i u tom slučaju utaja poreza nije krivično delo.
Pa tako, ukoliko neko izbegne plaćanje obaveze poreza u iznosu većem od milion dinara (i u tome bude uhvaćen), odgovaraće krivično i preti mu zatvor. Za utaju iznosa nižeg od milion dinara, odgovara se kao za prekršaj ili privredni prestup (samo novčane kazne).
I možda najzanimljivije od svega, čak i kada poreski inspektori otkriju utaju poreza, a utajivač izvrši uplatu te utvrđene obaveze, tužioci ne pokrenu postupak. Jer, kad više nema duga, nema ni krivičnog dela.
Autor
Milica Bojanić je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i decenijskim iskustvom rada u kompanijama koje i zastupa pred sudovima. Oduvek intuitivno veruje, a sada i zna da je promena jedina konstanta, kako u kosmosu i prirodi, tako i u čoveku. Celoživotna opčinjenost knjigama, neobičnim životnim pričama i događajima, pažljivo slušanje i promišljanje, a u skorije vreme i naročito zanimanje za psihologiju, iznedrili su zaljubljenost u pisanje.
Više o Milici