Prekršajna odgovornost pravnog lica

Uočili smo da preduzetnicima nije jasna razlika kada je za određeno postupanje u poslovanju predviđena prekršajna, a kada krivična odgovornost.

Kako bi sve bilo što jasnije, podelili smo ih u dva članka. O krivičnoj odgovornosti čitali ste ovde, a mi ćemo se u ovom tekstu pozabaviti prekršajima za koje odgovaraju i pravna lica.

*Napomena: Kada govorimo o pravnim licima, mislimo na društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) i preduzetnika (PR, koji je, zapravo, fizičko lice, ali pravni subjekt).

Kada su pravna lica odgovorna za prekršaje?

Svako pravno lice predstavljaju ljudi koji rade za njega i u njemu.

Ipak, personifikuju ga, odnosno daju mu (pravnu) ličnost odgovorna lica: direktor; i ovlašćena lica – ona na koje direktor prenese konkretno ovlašćenje.

Ukoliko, dakle, taj direktor ili ovlašćeno lice, učine nešto ili propuste da urade nešto drugo, te se dogodi prekršaj – za taj prekršaj biće odgovorno i pravno lice.

A šta su to prekršaji, definiše Zakon o prekršajima.

Dok vas nisam skroz izgubila, prelazimo na česte primere:

Saobraćajni prekršaj

Kada se dogodi saobraćajna nezgoda u kojoj je učestvovalo vozilo u vlasništvu pravnog lica (DOO ili PR) ili je za njihove potrebe angažovano nečije motorno vozilo, odgovorni su lice koje je upravljalo vozilom, pravno lice za čije je potrebe korišćeno vozilo i, često, odgovorno lice u pravnom licu koje je odobrilo upotrebu tog vozila u te svrhe.

U prekršajnom postupku kod Prekršajnog suda će se utvrđivati krivica kod navedenih osoba. Ukoliko su krivi, te se donese osuđujuća presuda, iz njih će proizaći materijalna (prekršajna) kazna i za pravno lice, kao i njih same.

Nepropisno parkiranje

Ukoliko se vozač nekog službenog automobila nepropisno parkira, na primer, na mestu za invalide, kazna za njega će biti daleko veća nego da je to bilo privatno vozilo.

Pravno lice ne može izbeći kaznu rečima:

Naš zaposleni je bezobrazan, izvinite.

Niti njemu:

Nećemo mi da platimo, ti plati.

Kod ovakvog postupanja, odgovorno je pravno lice i ono će morati da plati kaznu (ili će mu se ona prinudno naplatiti), a njemu jedino ostaje da internim aktima uredi refundiranje novca od nesavesnog zaposlenog ili ga disciplinski kazni i slično.

Ovakve situacije se, dakle, rešavaju post festum. Pravno lice, odnosno odgovorne osobe u njemu ne mogu se osloboditi odgovornosti ugovaranjem sa svojim zaposlenim da neće praviti prekršaj niti mu narediti da se to ne dogodi. Pravna lica su, dakle, odgovorna novčano za postupanje svojih ovlašćenih lica po samom zakonu. Internim aktima u firmi mogu regulisati samo interne odnose.

Radni odnosi

Skoro svi dokumenti u radnim odnosima počinju rečima:

Na osnovu zakonskih ovlašćenja, direktor XXX DOO YZ, donosi rešenje“ ili „Poslodavac XXX DOO YZ koga zastupa M.N. direktor…

Dakle, ukoliko se dogodi neka povreda prava zaposlenog, odgovoran je poslodavac – pravno lice i direktor lično.

Ako tu povredu prava uoči inspektor rada i nađe da je poslodavac (odnosno direktor) ili preduzetnik izvršio prekršaj, on podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Prekršaj se može dogoditi povredom propisa kojima se uređuju radni odnosi, primera radi: sa licem koje radi nije zaključen ugovor o radu, nije isplaćena zarada, nije dostavljen obračunski list, radni odnos zasnovan sa maloletnikom suprotno zakonu, izvršene diskriminacija nad zaposlenima…

Ukoliko je zaposleni sam pokrenuo radni spor (u parničnom postupku) i o tome obavestio inspektora, inspektor rada će odložiti pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavca.

Čak i inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, na zahtev zaposlenog koji je pokrenuo radni spor, odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja – do donošenja pravnosnažne odluke suda.

Prijava na obavezno osiguranje

Podnošenje jedinstvenih prijava na obavezno socijalno osiguranjem u predviđenim rokovima (npr. pre stupanja na rad, a najkasnije 3 dana od dana početka obavljanja delatnosti), smatra se prekršajem, i predviđena je prekršajna kazna za DOO i direktora, kao i za poslodavca preduzetnika.

Drugi prekršaji

Pored navedenih primera, prekršaji pravnih lica se mogu dogoditi i u sferi poreza, finansija, carina, zaštite na radu, ekologije, itd. Dakle, u skoro svim oblastima društvenog života u kojima pravno lice, odnosno preduzetnik, imaju aktivnosti.

Ko pokreće prekršajne postupke?

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka najčešće podnose ovlašćeni inspektori, MUP (kod saobraćajnih prekršaja), poreska uprava, uprava carina i slično, a može ga podneti i sam oštećeni.

Kako saznajemo da je pokrenut prekršajni postupak?

Kada ste okrivljeni u prekršajnom postupku, uz poziv prekršajnog suda dobijate i zahtev u kojem se navodi za šta se teretite. U zahtevu mora biti navedeno vreme i mesto prekršaja, opis radnje ili propuštanja, pravna kvalifikacija, kao i dokazi koji su priloženi ili se nalaze u spisima predmeta. 

Zastarelost prekršaja

Svaki prekršaj može da zastari. Rokovi zastarelosti prekršaja su različiti, ali su uglavnom relativno kratki. Oni počinju da teku od momenta kada je prekršaj učinjen. Može da zastari pokretanje prekršajnog postupka, vođenje prekršajnog postupka i sama kazna.

Za prekršaje iz oblasti carinskog, spoljno-trgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, javnih nabavki, životne sredine i sprečavanja korupcije rokovi zastarelosti su nešto duži, ali ne duži od 5 godina.

Kazne za prekršaje

U prekršajnom postupku se izriču:

1. Kazne (kazna zatvora, novčana kazna i rad u javnom interesu);
2. Kazneni poeni;
3. Opomena;
4. Zaštitne mere; i
5. Vaspitne mere.

Maksimalna zatvorska kazna za fizičko lice je 60 dana i ona se izriče izuzetno, za težak prekršaj.

Sa druge strane, novčane kazne su česte i njihovi rasponi umnogome variraju.

Kada odlučuju o pravnoj formi svoje buduće firme, osnivači često čuju da su prekršajne kazne manje za preduzetnike nego za DOO. I to je istina. Primera radi, u slučaju povrede Zakona o radu, DOO za isti prekršaj može dobiti i do 6 puta veću kaznu nego preduzetnik za identičnu povredu zakona, uz dodatnu kaznu za direktora.

Oslobađajuće presude

Kada nema dokaza da je učinjen prekršaj, kada izvršena radnja nije predviđena kao prekršaj ili kada postoje okolnosti koje isključuju prekršajnu odgovornost (nužna odbrana, krajnja nužda ili je radnja preduzeta pod dejstvom sile ili pretnje), sud će izreći oslobađajuću presudu. I prekršajni sudovi se pridržavaju načela „u slučaju sumnje, u korist okrivljenog“, što znači da ne donose osuđujuću presudu ukoliko ne postoje jasni i uverljivi dokazi protiv okrivljenog.

Sporazum o priznanju prekršaja

Na predlog podnosioca zahteva, okrivljenog ili njegovog branioca, može se zaključiti sporazum o priznanju prekršaja. Nakon što se strane u postupku sporazumeju, o postignutom sporazumu odlučuje sud, koji uzima u obzir sve okolnosti slučaja i može prihvatiti ili odbiti sporazum.

Odbrana okrivljenog

U prekršajnom postupku, kao i u svim drugim, sud će pažljivo ispitati okrivljenog i razmotriti njegove dokazne predloge. Svaki okrivljeni može da angažuje branioca (advokata).

Žalba na presudu

Nakon donošenja presude ili rešenja suda, nezadovoljna strana može izjaviti žalbu u roku od 8 dana od dana dostavljanja odluke. Žalba se podnosi Prekršajnom apelacionom sudu preko prekršajnog suda koji je doneo odluku, koji će sve spise sa žalbom dostaviti na odlučivanje Prekršajnom apelacionom sudu.

Troškovi prekršajnog postupka

Najkraće rečeno, troškove postupka snosi onaj ko izgubi spor. Pa, tako, ukoliko se donese osuđujuća presuda, okrivljeni snosi sve troškove. Ukoliko on bude oslobođen presudom ili se postupak obustavi zbog zastarelosti, troškovi će pasti na teret suda, odnosno države, jer su njeni organi pokrenuli postupak.

Plaćanje novčane kazne

Kada sud presudom izrekne novčanu kaznu, on navodi njenu visinu i rok za plaćanje.

Po proteku roka za dobrovoljno izvršenje novčane kazne, sud donosi rešenje o izvršenju kojim određuje da se neplaćena novčana kazna naplati prinudnim putem nad novčanim sredstvima okrivljenog.

Kod presuda protiv fizičkih lica novčana kazna se može izvršiti zamenom u kaznu zatvora (1.000 dinara zamenjuje se jednim danom zatvora) ili zamenom radom u javnom interesu (1.000 dinara zamenjuje se sa 8 sati rada u javnom interesu). Čak i kad sud donese rešenje o zameni kazne, kazna se i dalje može novčano platiti, pa čak i kad je započeta izvršenjem na drugi način.

Zaključak

Da sumiramo, prekršaji, čak i oni najteži, ipak, smatraju se blažim povredama prava i njihove kazne su, u najvećem broju slučajeva, novčane. Postupci su kraći, fleksibilniji i nije akcenat na kažnjavanju koliko na „nauku“ za pravna lica i preduzetnike.