Dva rođena brata – Google i Apple Pay

Nekoliko sedmica me dobar drugar M. nagovarao da instaliram i počnem plaćati Google Pay-om. Na kraju me „slomio“ informacijom da kartične šeme (MC i VISA) daju „keš bek“ u promotivnom periodu, odnosno vraćaju ti deo potrošenog novca na karticu.

Hrabro sam se upustio u izazov, skinuo na Samsungov telefon aplikaciju Digitalni novčanik iliti Digital Wallet, a zatim i uneo karticu, odnosno ukucao šesnaestocifreni broj kartice i kontrolni broj sa poleđine u ponuđenu digitalnu formu. Zbog sigurnosti, ipak sam morao pozvati call centar banke da potvrde ovaj unos. Imam dva telefonska broja, a ovaj nije registrovan u banci gde imam račun, tako da sam morao da „bajpasujem“ potencijalni bezbedonosni izazov. Nakon toga, na ekranu Novčanika se prikazala digitalna forma platne kartice sa prezentovane poslednje 4 cifre mog PAN-a. PAN je skraćenica za Primary account number. U stvari je to 16-cifreni broj prikazan na plastičnoj kartici. Ostalo je samo da uključim NFC opciju (Near field communication) koju telefon sam sugeriše i avantura plaćanja je mogla da počne. Naravno, neophodno je da imate pristup internetu na telefonu da bi Google Pay radio kako treba.

Imao sam malu nervozu dok sam prilazio kasi u favorizovanom, ali solidnom lancu DM, međutim plaćanje je proteklo glatko. U suštini, to je najobičnije beskontaktno kartično plaćanje, samo što koristite virtuelnu karticu.

Plaćate li vi Google ili Apple novčanikom?

Nije strašno, probajte. Bezbedno je, a dovoljan vam je samo telefon za plaćanje.

U Južnoj Koreji nema Apple Pay-a, jer je to zemlja Samsunga 🙂

Neverovali ili ne, ali u Južnoj Koreji se slabo ili nikako plaća Apple Pay-om. Razlog je možda i očigledan, ako čovek malo više promisli – Južna Koreja je zemlja Samsunga. Zato je tu prisutan brat Samsung Pay/Wallet, iako ni on nije lokalni lider. Nedavno je stručnu inspekciju tamo vršio i preduzetnik Ivan M., pa može da nam ispriča iskustva.

Postoji više mapa i istraživanja koje se bave time koliko su digitalni novčanici zastupljeni u regionima i zemljama širom sveta. Ne čudi dominacija AliPay-a i WeChat-a u Kini, ali je za neke iznenađenje da PayPal dominira u Nemačkoj i još nekim velikim evropskim zemljama. Prate ga Google Wallet, Apple Pay, i Amazon Pay. U Danskoj i Norveškoj razbija lokalni Vipps Mobile Pay, dok je u pomenutoj Južnoj Koreji veliki gazda Kakao Pay. U Africi, jednom od regiona sa ogromnim potencijalom za razvoj u svakom smislu, postoji lokalni M Pesa kao alternativni metod plaćanja. Moj omiljeni, priznajem, ali o njemu više drugom prilikom.

U Srbiju su tek odnedavno počeli da pristižu ove mogućnosti, tako da sve više banaka danas podržava Apple ili Googly Pay. Sada je to već dovoljan broj da većina običnih korisnika u zemlji ima dostupnu ovu mogućnost. Polako, ali napredujemo. 🙂

Izvor: Digital Wallets in Travel: How They Boost Customer Loyalty (altexsoft.com)

Način funkcionisanja Google and Apple Pay-a

Iako bi prosečan korisnik na prvu loptu zaključio kako su svi digitalni novčanici isti, postoje razlike i među njima. Suština je da se plaćanje vrši beskontaktno i da telefon faktički imitira vašu platnu karticu i čini mi se da je to ono što treba da zna prosečan korsnik ovih servisa.

Onaj radoznaliji bi istražio i saznao i da postoje dve osnovne tehničke grupacije digitalnih novčanika, jedni koji rade kao stacionarni digitalni novčanici (u našem slučaju Google Pay) i drugi koji rade kao prolazni digitalni novčanici (primer Apple Pay-a). Ima i treća grupacija koja suštinski skladišti lovu na svom računu prije plaćanja (tzv. zatvoreni sistemi), a to osim koristi/benefita, donosi i regulatorne i operativne rizike. Ali, i o njima drugom prilikom.

Ovi prvi imaju nekoliko stanica u procesu odvijanja transakcije – faza pribavljanja/provere stanja novca potrebnog za izvršenje transakcije i sam čin plaćanja kod trgovca uz potvrdu transakcije. Digi novčanik tada faktički ima ulogu veznog igrača između kupca i trgovca. Interesantno je da kada se koristi ova vrsta, izdavalac kartice i kartična mreža nemaju deo podataka, poput tipa kartice korišćene za transakciju. Osim pomenutog Google Pay-a, rekao bih da je najpoznatiji predstavnik ove selekcije gigantski PayPal. Zanimljivo je da su za trgovce ove transakcije skuplje od potonjih upravo zbog toga što kartičnim šemama obezbeđuju niži nivo potrebnih podataka o plaćanju.

Prolazni digitalni novčanici su za nijansu drugačiji, jer je informacija o kartici enkriptovano prosleđena ka izdavaču kartice i kartičnoj mreži (VISA, MC, ..) čime se transakcija proverava i potvrđuje u pozitivnom scenariju. I u ovom slučaju se radi o zaštićenim transakcijama, tzv. tokenima, koji garantuju bezbednost plaćanja. Ova vrsta novčanika je prvobitno zamišljena kao prijateljska za moderne mobilne telefone, te otud i njena jednostavnost. Najpoznatiji primeri su Apple Pay i Samsung Wallet, gle igrom slučaja dva ljuta konkurenta na polju telekomunikacione industrije.

U nekim podelama može se pročitati da su i Google i Apple Pay ista vrsta novčanika, ali ostavljam teoretičarima da diskutuju o tome.

Gde su danas u Srbiji Apple i Google Pay?

Koliko znam, danas u Republici Srbiji Google Pay podržava sedam poslovnih banaka. Stvari nisu idealne, jer ovaj servis danas ne podržava sve platne kartice u opticaju, već samo određene. O DINA kartici da ne pričamo.

Slično kao i prethodno, Apple Pay se u Srbiji može koristiti ukoliko je vašu karticu izdala jedna od šest naprednijih banaka za rad sa stanovništvom. Ista funkcionalnost omogućena je i za čuveni Apple sat (Watch), čije prislanjanje na platni terminal izgleda pomalo aristokratski i arogantno. Kao neki savremeni Džejms Bond da ležerno plaća račun.

Prema nekim izvorima, popluarnost Apple telefona u SAD i Evropi je odlična (40-50% tržišnog učešća), ali je fascinantan podatak da na siromašnom tržištu Srbije učešće iOS telefona iznosi oko 30%. Sve to se, naravno, reflektuje na buduće trendove o ovoj oblasti, a jedan od njih su i plaćanja.

Ne treba zaboraviti da su ovo digitalni novčanici koji osim funkcije plaćanja mogu da vam uskladište kartu za ukrcavanje na let, često ulaznicu za koncert ili utakmicu, poklon karticu, itd, tako da njihova omnipotentnost u savremenom poslovnom svetu ima strašnu perspektivu. Neki se možda neće složiti sa ovom konstatacijom, ali prilično je izvesna.

Na kraju, važno je spomenuti i da je u poznatom trouglu: Apple, Google and Samsung Pay globalni lider ipak Apple Pay. Nesumnjivo.

Bezbednost?

Naravno, čujem već hor stare garde biznis bezbednjaka koja guguče kako ne veruje tim novim sistemima, kako je moguće da ti ukradu telefon, pokradu podatke, itd. Međutim, činjenice kazuju sledeće – beskontaktno plaćanje telefonom se ne može obaviti ukoliko ekran telefona nije otključan. To najčešće znači da je neophodno da se unese lozinka ili šablon/šara, odnosno otisak prsta ili pak lica kako bi se otključao telefon i plaćanje izvršilo prislanjanjem na terminal za platne kartice. Uz sve to, neophodno je da je na telefonu uključena opcija NFC, odnosno Near Field Communication, sistem koji podatke bežično prenosi.

Dakle, puna šaka brade, odnosno nije baš tako lako izvršiti zloupotrebu. Štaviše, komplikovano je, ako se ne radi o vašem telefonu ili je telefon novije proizvodnje.

***

Svidelo nam se ili ne, digitalni novčanici su stigli i u Srbiju. Njihovo prisustvo u biznis sferi biće sve veće, jer su neosporno brza, bezbedna i kvalitetna rešenja za plaćanje i još poneke potrebe današnjeg čoveka. Treba ih kreativno ukalkulisati u razvoje sopstvenih biznisa.

Neće da škodi, a znamo da ono što ne škodi ponekad može i da pomogne, kako kaže legendarni Lane Gutović. 🙂