Sve što nikada niste znali o zlatu, pa niste ni imali potrebe da pitate

Ok, dakle, krećemo u ciklus tekstova o investiranju, i, realno, mislim da treba da krenemo od zlata. Zašto? Zato što zlato kao investiciona klasa postoji dosta dugo. Možda ne tako formalno, ali zaista je dugo u opticaju. I ima još nešto što ga čini izuzetnim (ne samo skupoća). Zlato svoju popularnost može pripisati većem broju faktora, ali ovih par je sigurno najvažnije:

1. Lako je deljivo na način da nema rastura, kaliranja. Dakle, 100 grama zlata podeljeno na 2 x 50 grama je uglavnom to, nema gubitaka u procesu deljenja;
2. Ima ga ograničeno i prilično je retko. Razumete i sami da bi nešto bilo traženo i cenjeno, ne može da ga ima svako. Koja je svrha da imate Ferari, ako ga ima i vaš komšija, njegova tetka, njen deveričić i tastove komšinice iz stare zgrade? Isto je i sa zlatom. Retkost i ograničenost ga čine vrlo poželjnim. Zanimljivo je da, premda je rudarenje zlata staro više hiljada godina, u poslednjih 200 godina je izvučeno preko 85% ukupne količine. Dobro se vidi na ovom grafiku (a vidi se i ko je trenutno najveći proizvođač zlata);
3. Do zlata se, takođe, dosta teško dolazi. Trenutno je iskopano 20o hiljada tona zlata i, po procenama, ima još oko 53.000 tona pod zemljom. I to je uglavnom to… Ako nas ne pogodi (daleko bilo) neki asteroid, pošto oni u sebi sadrže zlato i još po neke retke i vredne metale;
4. Zlato ima i konkretnu, upotrebnu vrednost. Odličan je provodnik struje, jedan od najboljih (ali ne i najbolji, srebro i bakar su još bolji provodnici). Ima i praktičnu vrednost;
5. Zlato je preuzelo ulogu univerzalnog merila vrednosti. Kroz ljudsku istoriju, na raznim prostorima su razne stvari bile monete za plaćanje: krzna, drvo, začini… Zlato je preuzelo ulogu univerzalne valute i kao takvo je priznato kroz vekove.

Sve ove karakteristike zajedno čine zlato jednim od najpoželjnijih materijala, pa samim tim i investicionom klasom za sebe. Međutim, posebno bih se zadržao na ovoj petoj tački o univerzalnosti i opšte prihvaćenom merilu vrednosti. Kada je postiglo svoju opštu prihvaćenost, utrlo je put današnjem novcu i novčanicama kao konceptu. Nekada, stotinama godina unazad, bilo je jako opasno prenositi zlato zbog čestih razbojništava.

Zato je napravljen sistem, hajde da tako kažem, autorizovanih potvrda da osoba koja tu potvrdu poseduje, ima u svom posedu određenu količinu zlata. Razvojem mreže institucija (nije to baš prava reč, ali ok) koje prihvataju tu potvrdu i menjaju je za zlato, ono je postalo kompletno prenosivo. Time se, zapravo, posadilo seme savremenog bankarstva, ali i novca (u smislu papirnatih novčanica) iza kojih stoji neki autoritet koji garantuje da će donosilac te potvrde moći da kupi šta mu je potrebno, baš kao da stvarno fizički ima zlato kod sebe. Et voila! Bankarstvo i monetarni sistem kakav danas poznajemo su stvoreni.

No, vratimo se još više unazad kroz vreme. Koncept univerzalne valute je dosta star. Rekosmo već da je zlato drastično olakšalo robnu razmenu, jer do tada, ako ja, recimo, proizvodim haringe, a treba mi dabrovo krzno, morao bih da nađem nekog kome baš to treba i to baš sada kada ja to nudim. Zlato je sve to promenilo, jer smo ga svi prihvatili kao univerzalnu valutu, prodaću haringe za zlato i posle ću to zlato iskoristiti da kupim dabrovo krzno.

I baš je za zlato vezana prva pojava inflacije, pojava koja nam je veoma poznata. Naime, vladari su pravili novčiće koji su u sebi sadržali određenu količinu zlata (čak, jasno defiisanu količinu). I recimo da je jedan novčić sadržao taman toliko zlata u sebi da to odgovara količini potrebnoj za kupovinu 10 dabrovih krzna. Međutim, kada bi ti isti vladari kretali u rat (a jesu, svako malo), bila bi im potrebna velika količina zlatnih rezervi, jer ratovi su, baš kao i danas, vrlo skup sport. Mnogi od njih (na primer, Dioklecijan ili Neron u rimsko doba, zatim Henrih VIII u srednjem veku) bi pribegli triku da u novčić ubace manje zlata, a više, recimo, bakra, kako bi njima ostalo više zlata. Lukavo, zar ne?

Pa, da, ali kratkog daha, jer trgovci su to brzo prozreli i šta se onda desilo? Pa, ništa, ako si do sada za 1 novčić mogao da kupiš 10 dabrovih krzna, sada možeš da kupiš 8. Odnosno, da bi kupio 10, treba ti veća količina novčića. Fast forward na 21.vek: danas vam treba više papirnatih novčanica da kupite hleb, mleko i parizer nego što vam je trebalo pre, recimo, dve godine, jer su države naštampale više novca. U čemu je razlika? Praktično ni u čemu. Dakle, inflacija je postojala još od pre i sad nije ispravno reći da je zlato odgovorno za inflaciju, ali se koncept inflacije jeste pojavio sa pojavom univerzalnog merila vrednosti.

Jedna od najvažnijih karakteristika zlata je da je ono takozvani konzervator vrednosti. To znači da zlato čuva svoju vrednost, jer je nevezano od želja i stremljenja vladajućih struktura. Jednom uncom zlata (oko 28 grama) ste u srednjem veku mogli da kupite jedan oklop, danas oklopi nisu u modi (kažu ljudi da je malkice nezgodno džogirati u njima), ali ćete za jednu uncu zlata kupiti jedno kvalitetno odelo (u kome je, takođe, nezgodno džogirati, ali manje 🙂).

Ova slika to dobro pokazuje:

Dakle, zlato, iako je odgovorno za razvoj koncepta novca i centralnih banaka, u suštini, nije vezano za novac. Razumem da ovo zvuči čudno, ali ova slika to dobro govori. Sa 250 poluga od po jedne unce, vi ste kupili kuću i 1920. godine, ali i danas. I nebitno je šta piše, koliko je to para, koliko dolara, evra, na količinu para utiču države i centralne banke. Na zlato ne mogu da utiču, jer se novac razvio iz zlata, a ne obrnuto. Već sam sam se raspisao previše, pa nemam prostora da vam detaljnije elaboriram o ovome, ali svima vama štreberima koje ovo zanima predlažem da pročitate o uspostavljanju zlatnog standarda, o Breton-Vudovskom sporazumu i prihvatanju dolara kao univerzalne valute, ali i interesantnoj ulozi generala De Gola u uništavanju zlatnog standarda.

I sada dolazim do jedne važne poente (a i bilo je krajnje vreme, ako ćemo pravo 🙂):

Ulaganjem u zlato vi, zapravo, bivate sigurni da ćete zadržati vrednost, nevezano od spoljnih uticaja.

Pošto smo videli da kroz vekove vrednost novca raste ili opada, mudro je u svom portfoliju imati i nešto što je vrednost samo po sebi, što ne zavisi od toga koliko će neka centralna banka naštampati novca. Vrednost sama po sebi. E, zato se uzima zlato. Da budemo sigurni da ćemo i danas i kroz sto godina moći da kupimo manje-više istu stvar. Ali, takođe, to znači da ulaganjem u zlato nećemo zaraditi novac. U stvari, jako mi je važno da u glavi razumete suštinski diskontiunitet zlata od novca. Naravno, i vrednost zlata se izražava u novcu, ali ona ne zavisi od njega, jer je novac nastao od zlata, a ne obrnuto. Možda deluje malo teže za razumeti, jer su nam mozgovi našpanovani na računanje u evrima ili dolarima, a ne u uncama zlata. Ali, suštinski je tako. I zato, ako danas zlato košta više, to je samo zato što novac vredi manje.

Zbog ove svoje karakteristike, zlato je odličan pokazatelj dešavanja u svetu. Sećate se da sam u nekom od članaka o ponašanju banaka naveo jednu vrlo tačnu maksimu, a to je da je strah od gubitka daleko veći od želje za dobitkom. Zlato se savršeno uklapa u onaj deo “strah od gubitka”. Kad god veliki investitori veruju da klima nije baš povoljna, oni pobegnu u zlato. Svaki put kada su neki nemiri u svetu, kada je generalna nestabilnost, cena zlata ide gore zbog povećane tražnje za njim. Tako je bilo i kada su bili svetski ratovi. Tako je bilo i u doba korone. To sa koronom je jedna zanimljiva stvar na koju želim da ukažem (i da pride izazovem gnev kripto fanova). U poslednjih par godina provejava ideja da je kripto (a posebno bitkoin) novo zlato, da je zlato prevaziđeno i bla-bla, truć-truć. Iako kriptovalute možemo da posmatramo kao investicionu klasu (dosta rizičnu, do duše), zamolio bih vas da pogledate kako se kretalo zlato a kako bitkoin tokom epidemije korone.

Ukratko, zlato je otišlo na istorijski maksimum, a bitkoin je otišao južno. I sada uopšte nije bitno ko šta misli o kripto valutama, ovde se jasno vidi šta su veliki investitori radili sa svojim novcem. Jer, jeste bilo neizvesno kako ćemo isplivati iz pandemije, i pošto su u strahu velike oči, puno invetitora je kupovalo zlato.

A kako je zlato danas? Nikad skuplje, hvala na pitanju. Da, skuplje čak u u odnosu na cenu u doba korone, tako je. Unca zlata je preko 2150$. Šta nam to kaže? Pa, da situacija u svetu nije baš najsjajnija. Kao što i nije. Čitam neke procene da će zlato da ode i na 3000$ za uncu. Hoće li? Nemam pojma, a nije ni bitno, jer novac prati zlato, a ne obrnuto. Znam, zvuči malo konfuzno, zato sam vam i objašnjavao celu genezu, kako je novac nastao od zlata, šta je konceptualno novac, a šta zlato. Kada to razumete, shvatate da zlato ima i uvek će imati vrednost. I zato svaki promućuran investitor deo svog portfolija drži u zlatu. Ne sve, naravno da ne sve, jer je ideja da se nešto i zaradi, da se stica, što bi ga rekli mi Nišlije. Zlato treba da postoji u svakom investicionom portfoliju kao poslednje utočište. Kao smanjenje rizika ako nešto debelo krene po zlu. Hajde da ga skroz banalizujem: zamislite (daleko bilo) neki veliki svetski rat i jedno opšte rasulo. Šta mislite koju će monetu / valutu / vrednost svi prihvatati? Pa, naravno, zlato.

Iako ovo nije taj tip članka, ali hajde da se osmelim da napišem jednu čistu teoriju (dakle, ovo je teorija, nije sigurno da će biti tako, ali izneću temu za razmišljanje koja ilustruje značaj zlata u budućem periodu). Jedan od glavnih razloga zašto je zlato trenutno na novom istorijskom maksimumu je osećaj globalne geopolitičke nestabilnosti. Svakako rusko-ukrajinski rat i izraelska intervencija daju svoj doprinos, ali glavna nepoznanica je tihi kinesko-američki ekonomski rat, koji preti da eskalira dalje. I hipotetički, hajde da kažemo da neće doći do pravog rata, ali će se formirati dva nova političko ekonomska bloka, zovimo ih istočni i zapadni. Gro trgovine će se obavljati unutar blokova, ali nijedan nije samodovoljan da bi mogao bez nekakve trgovine sa ovim drugim. I recimo da će zvanična valuta zapada biti digitalni dolar, a istoka digitalni juan (ili kako već, stvarno nebitno).

Kada jedni sa drugima budu morali da trguju, makar rudimentalno, moraće da se trguje u nekoj valuti. Zapadni blok će tvrditi da jedan digitalni dolar vredi 10 digitalnih juana. Istočni blok će tvrditi da jedan digitalni juan vredi 5 digitalnih dolara (lupam brojke, jasno je, poetna je nešto drugo). Kako će zapravo doći do ove trgovine? Pa, moraće da koriste neki univerzalni denominator koji ne zavisi od političke volje druge strane, a to je… Pa, zlato, naravno. I zato će zlato i u budućnosti biti još traženije, posebno ako bude taj polu “doomsday” scenario. Opet kažem, ovo je samo teorija, pitanje je da li će stvarno doći do takvog raslojavanja i formiranja novih blokova, ali želim da pokažem zašto zlato treba da bude sastavni deo svakog portfolio. Ne nešto preterano, recimo, 10-20%, ne više od toga, ali treba da postoji iz ne daj Bože razloga. Nećete zaraditi, ali ćete preživeti, da kažem tako.

I voleo bih da se razumemo oko još par stvari…. Kada govorimo o zlatu, govorimo o investicionom zlatu. Dakle, o zlatu sa 99.995% čistoće. Iako možete da investirate u zlato i tako što kupujete akcije kompanija koje imaju zlatne rudnike ili akcije fondova koji drže velike količine zlata, moj savet je da, ako kupujete zlato, kupite fizičko zlato. Dakle, zlatne novčiće i poluge. Ima ih sada i kod nas, ima nekoliko ponuđača, ne bi trebalo da bude problem da nađete. U zavisnosti od toga koju količinu zlate želite da kupite, možete da kupujete različite apoene, ali najpraktičnije su poluge težine unce: 50 i 100 grama. Svakako možete da kupujete i manje gramaže, ali su predložene količine sa jedne strane vrlo utržive, a sa druge ekonomski isplative, jer uvek postoji provizija između otkupne cene i prodajne cene, pa je dobro da tu nađete neki balans. Predlog je da idete na neke evropske proizvođače, možda Argon Heraeus, Valcambi, Pamp. Mada, u suštini, nema baš neke prevelike razlike između “brendova”, ipak je tu osnova zlato kako god ga obrnete.

I da vam se investicije pozlate. 🙂