Da li moram da uđem u sistem PDV-a ako pružam usluge samo stranim licima?

Većina privrednika upoznata je sa činjenicom da je limit za (obavezni) ulazak u sistem PDV-a određen na nivou od 8 miliona dinara.

Ova izjava, iako tačna, dosta je uprošćena i pogrešno bi bilo zaključivati samo na osnovu nje.

Hajde da je upotpunimo i objasnimo.

Pravna lica i preduzetnici koji ostvare promet manji od 8 miliona dinara u prethodnih 365 dana, nisu dužni da se evidentiraju u sistem PDV-a.

Period koji se posmatra je period od prethodnih 365 dana. Na primer, to bi bio period od 29.06.2022. godine do 28.06.2023. godine. Dakle, ne radi se o jednoj kalendarskoj godini, niti prethodnih 12 meseci, već o okviru koji se „pomera“ kako osvane novi dan.

Promet predstavlja ukupan iznos svih isporučenih dobara i pruženih usluga, za koji se, prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost Republike Srbije, smatra da se desio u Srbiji.

Ovde je važno podvući da se razdvajanje prometa u zemlji i van zemlje ne sprovodi na bazi stvarnog mesta prometa ili logike, već isključivo na osnovu odredbi Zakona o PDV-u.

Dobro je da na ovom mestu naglasimo da se u tekstu bavimo isključivo firmom koja pruža usluge stranim licima. Ova priča nije primenjiva na prodaju dobara. Irelevantna je i ako su svi vaši kupci domaća pravna ili fizička lica.

Da se vratimo našem izlaganju.

Ako bi prodaja koju vršite, prema pravilima iz Zakona o PDV-u, bila svrstana u prodaju čije je mesto prometa van Republike Srbije, takva prodaja ne bi predstavljala promet koji „ulazi“ u limit za ulazak u sistem PDV-a.

Praktično, ukoliko u periodu od 365 dana izvršite prodaju čije je mesto prometa van teritorije Republike Srbije u vrednosti od 10 miliona dinara, nećete po tom osnovu biti dužni da se evidentirate u sistem PDV-a.

Naime, vi niste ostvarili promet u zemlji iznad 8 miliona dinara. Možete i dalje birati da ostanete van sistema PDV-a.

Pravila za određivanje mesta prometa usluga su složena, pa smo im posvetili poseban tekst.

Kada odredite mesto prometa za usluge koje ste pružili u prethodnih godinu dana, potrebno je izračunate zbir vrednosti usluga pruženih u zemlji. Za potrebe određivanja da li ste dužni da uđete u sistem PDV-a, posmatrate samo ovaj zbir. Zbir vrednosti usluga pruženih u inostranstvu zanemarujete.

Tipični primeri ove situacije su programerske firme koje pružaju usluge programiranja firmama čije je sedište u inostranstvu. Isto je i sa uslugama savetovanja. Ukoliko fakturišete usluge savetovanja klijentu iz inostranstva, mestom prometa smatra se inostranstvo. Ova prodaja ne ulazi u zbir prometa koji se upoređuje sa limitom za ulazak u sistem PDV-a.

U nastavku teksta, daćemo uporište ovih pravila u Zakonu i porezu na dodatu vrednost, na primeru usluga programiranja koje se pružaju pravnom licu iz SAD.

Ono vam može pomoći u slučaju kontrole od strane inspekcijskih organa, koji povremeno proveravaju zašto firma koja ima prihode preko 8 miliona dinara u bilansu uspeha, nije evidentirana u sistem PDV-a.

U skladu sa članom 33. Zakona o porezu na dodatu vrednost, malim obveznikom, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje vrši promet dobara i usluga na teritoriji Republike i/ili u inostranstvu, a čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od 8.000.000 dinara, odnosno koje pri otpočinjanju obavljanja delatnosti procenjuje da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 8.000.000 dinara.

Ukupnim prometom iz stava 1. ovog člana smatra se promet dobara i usluga iz člana 28. stav 1. tačke 1) i 2) ovog zakona, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte za vršenje delatnosti za koja naplaćuje naknadu (u daljem tekstu: ukupan promet).

U skladu sa članom 28. stav 1. tačka 1) i 2) promet u smislu člana 33. stav 6. je promet dobara i usluga:

1. koji je oporeziv PDV;
2. za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV;

U skladu sa članom 12. stav 4. mesto prometa usluge računarskog programiranja je mesto sedišta primaoca – klijenta, odnosno Sjedinjene Američke Države.

U skladu sa članom 3. Zakona o PDV-u, predmet oporezivanja PDV su:

1. isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici, uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti;
2. uvoz dobara u Republiku.

Samim tim, promet usluga programiranja nije promet iz člana 3. i člana 28. stav 1. tačke 1) i 2) odnosno ovaj promet se ulazi u ukupan promet iz člana 33. stav 6.

Da zaključimo: Ukoliko u okviru obavljanja delatnosti pružate isključivo usluge za koje je, prema članu 12. Zakona o porezu na dodatu vrednost, mesto prometa inostranstvo, niste dužni da se evidentirate u sistem PDV, bez obzira na to koji iznos prometa ste ostvarili u prethodnih 12 meseci.