Kalkulator poreza za preduzetnika na ličnoj zaradi

U prethodnom tekstu analizirali smo osnovne poreske obaveze preduzetnika koji se opredelio za isplatu lične zarade.

Rekli smo da su tri osnovna poreska oblika koje treba da uzmemo u razmatranje:

1. Porez i doprinosi na ličnu zaradu preduzetnika (LZP);
2. Porez od 10% na neto prihod;
3. Godišnji porez na dohodak građana;

Pa, hajde da vidimo kako izgleda pojednostavljeni obračun na jednom primeru.

S obzirom da se većina preduzetnika sa prihodom do 6 miliona dinara opredeljuje za paušalno oporezivanje, primer ćemo bazirati na preduzetniku koji ostvaruje 7 miliona dinara godišnjeg prihoda.

Njegovi prihodi su stabilni, tako da svakog meseca ostvari 583.333,33 dinara.

Pretpostavićemo da se ovaj preduzetnik bavi uslugama, te da od troškova tokom meseca ima samo svoju ličnu zaradu. U praksi to neće biti slučaj. Preduzetnik će imate i druge troškove (zakup prostora, nabavku opreme i materijala za rad, plate zaposlenih, troškove pravnika i računovođe, itd.).

On nije zaposlen na drugom mestu. Opredelio se da isplaćuje 35.000 din neto zarade na svoj lični račun svakog meseca. Državi plaća porez i doprinose od 24.000 din.¹Podsećamo, obračun poreza i doprinosa za konkretan iznos lične zarade mora da uradi računovođa, pa je iznos poreskog opterećenja u ovoj analizi unapred dat. Zbir neto zarade i poreza predstavlja za preduzetnika trošak poslovanja. U našem primeru, mesečni trošak lične zarade je 59 hiljada dinara.

Kada od 583.333,33 dinara prihoda podmiri svoju ličnu zaradu od 59.000 dinara, preduzetniku preostaje mesečni profit od 524.333 dinara. Da preduzetnik ima druge poslovne rashode, oduzeli bismo i njih.

Na ovaj iznos plaća porez na neto prihod od 10%. Porez će u našem primeru iznositi 52.433 dinara. Ovo je iznos mesečne akontacije poreza koji preduzetnik plaća.

Nakon plaćanja mesečne akontacije poreza, preduzetniku preostaje 471.899 dinara koje može da podigne u gotovom novcu ili da isplati sa poslovnog na lični račun.²Prilikom podizanja ili isplate ne plaća se dodatni porez. Isplata se vrši korišćenjem šifre plaćanja 241. U polju model upisuje se 97, a u poziv na broj odobrenja, broj odobrenja (BOP) koji se koristi prilikom plaćanja poreza na neto prihode (ovog poreza iz prethodnog pasusa).

Do sada, preduzetnik iz našeg primera platio je na ime dažbina 76.433 din (24.000 din na ime porez i doprinosi na LZP + 52.433 dinara poreza na neto prihod). Na njegov lični račun pak slilo se 506.900 dinara (35.000 din od LZP i 471.899 din profita).

Preduzetnici vole da izračunaju koliko procenata od njihovog neto prihoda su preusmerili u državni budžet, pa evo i tog podatka. Dažbine u našem primeru čine 15% od novca koji je završio na ličnom računu ili džepu preduzetnika.

Ako više volite da uporedite plaćene poreze i prihod od poslovanja, možemo reći da je preduzetnik od 583.333 dinara mesečnog prihoda u budžet uplatio 13%.

Podsećam da smo pretpostavili da ovaj preduzetnik nema troškove, što je u praksi neizvodljivo. Zbog toga će preduzetnici u praksi imati manji profit, pa shodno tome i manje poresko opterećenje.

Kada ove podatke uvećamo 12 puta, videćemo da će preduzetnik iz našeg primera tokom jedne kalendarske godine svoj kućni budžet da uveća za 6.082.800 dinara, a budžet Republike za 917.196 dinara.

Međutim, u analizu još nismo uključili treći oblik – godišnji porez na dohodak građana.

Radi se o ličnom porezu, za koji ćete često čuti od drugih da ga nazivaju “extra porezom”, porezom na “extra dohodak” ili “porezom za bogate”.

Ovaj porez plaća se po stopi od 10%, odnosno 15%³Poreska stopa je progresivna. ako ste tokom godine ostvarili kao fizičko lice ukupan dohodak veći od neoporezivog iznosa. Neoporezivi iznos menja se svake godine. Za 2023. godinu bio je 4,2 miliona dinara.

Preduzetnik iz našeg primera bio bi obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana da je ovako poslovao u 2023. godini.

Obračun godišnjeg poreza na dohodak građana je kompleksan, i iziskuje tekst (i primer) za sebe.

Za potrebe našeg primera, krajnje ćemo pojednostaviti stvari. Ovim puno gubimo na tačnosti, ali je cilj da preduzetnici mogu sami da procene da li bi platili desetine ili stotine hiljada dinara na ime ovog poreza. Za tačan obračun poreza neophodno je obratiti se računovođi.

Dakle, evo krajnje pojednostavljene formule: Od ostvarenih prihoda preduzetnika oduzećemo neoporezivi iznos i primeniti stopu od 10%. Evo kako to izgleda na našem primeru:

6.082.800 din. – 4.200.000 din. = 1.882.800 din.

1.882.800 din. x 10% = 188.280 din.

Preduzetnik iz našeg primera na kraju poslovne godine ostaje sa 5.894.520 dinara u džepu, a njegovi konačni poreski troškovi na nivou godine su 1.105.476 dinara.

Kada smo uključili godišnji porez na dohodak, stopa dažbina u neto prihodima za celu godinu porasla je na 18,7%, a stopa dažbina u prihodima na 15,8%.

Ovde možete preuzeti Excel tabelu koja sadrži jednostavan obračun koji prati naše primer.

Obračun možete koristiti samo kao pomoćni alat za vrlo grubu procenu poreskih obaveza. Postoji puno detalja koje smo isključili, a koji mogu presudno da utiču na visinu vašeg poreza. Jedini precizan obračun je onaj će vam izraditi računovođa ili poreski savetnik.

Fusnote

• 1
  Podsećamo, obračun poreza i doprinosa za konkretan iznos lične zarade mora da uradi računovođa, pa je iznos poreskog opterećenja u ovoj analizi unapred dat.
• 2
  Prilikom podizanja ili isplate ne plaća se dodatni porez. Isplata se vrši korišćenjem šifre plaćanja 241. U polju model upisuje se 97, a u poziv na broj odobrenja, broj odobrenja (BOP) koji se koristi prilikom plaćanja poreza na neto prihode (ovog poreza iz prethodnog pasusa).
• 3
  Poreska stopa je progresivna.