Koje poreze plaća preduzetnik na ličnoj zaradi i kako se oni obračunavaju?

Jedan od parametara koji ne smete prevideti prilikom izbora pravne forme je poresko opterećenje.

Koliko ćete i kojih poreza plaćati može značajno da utiče na vaše poslovanje, naročito na samom početku, kada su prihodi neizvesni, a troškovi zagarantovani.

Ukoliko u posao ulazite sami, bez ulaganja drugih lica, te razmišljate da se registrujete kao preduzetnik, pred vama je izbor između 3 opcije oporezivanja:

1. Paušalno oporezivanje;
2. Samooporezivanje bez isplate lične zarade; i
3. Samooporezivanje sa isplatom lične zarade.

U ovom tekstu razvijemo do detalja treću opciju – samooporezivanje sa isplatom lične zarade.

Preduzetnici koji se opredele za ovaj sistem vode poslovne knjige. To mogu činiti sami, ukoliko poseduju potrebna znanja i veštine, ili za ovaj posao mogu da angažuju registrovanog pružaoca računovodstvenih usluga (računovodstvenu agenciju sa dozvolom za rad).

Osnovni poreski oblici koji su važni za našu analizu su:

1. Porez na neto prihod preduzetnika;
2. Porez i doprinosi na obavezno socijalno osiguranje na ličnu zaradu preduzetnika;
3. Godišnji porez na dohodak građana.

Porez na dodatu vrednost, kao i neke poreze koji se mogu javiti ako firma ima određene transakcije, isključujemo iz analize, jer ovi porezi nisu uslovljeni samom pravnom formom.

Takođe, mnoge stvari ćemo pojednostaviti kako bi tekst bio razumljiviji preduzetnicima koji nemaju značajno znanje iz finansija i poreza, i izostaviti, da tekst ne bi prerastao u knjižicu od 15-ak stranica.

Oporezivanje lične zarade preduzetnika

Lična zarada je iznos “plate” koju preduzetnik odlučuje da sam sebi isplati svakog meseca.

Na ličnu zaradu obračunava se porez od 10% i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po zbirnoj stopi od 35,05%. Oni obuhvataju doprinose za PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje u slućaju nezaposlenosti. Jednostavno rečeno, zauzvrat vam teče staž i imaćete overenu zdravstvenu knjižicu.

Ako je preduzetnik zaposlen na drugom mestu, stopa doprinosa biće 24% i obuhvataće samo PIO doprinos. Stopa poreza je ista (10%). Staž i overena zdravstvena knjižica zavise od vašeg “prvog poslodavca”, a uplaćeni PIO preko preduzetnika povećava vam prosek za penziju.

Preduzetnik sam bira iznos svoje lične zarade. Ako se opredeli za niži iznos, poreske obaveze biće srazmerno manje. Ako se opredeli za veći iznos zarade, i iznos dažbina će porasti.

Na primer, preduzetnik koji nije zaposlen na drugom mestu, a koji se odluči da sebi isplati 35.200 din neto zarade mesečno, platiće oko 24.000 din državi na ime poreza i doprinosa.

Preduzetnik koji je registrovao delatnost iz radnog odnosa, a odluči da isplati oko 30.000 din neto zarade preduzetnika, državi će svakog meseca doznačiti oko 10.000 din na ime poreza i PIO doprinosa.

Verovatno je svima jasno, ali hajde da potvrdimo očigledno – u ovom modelu mora da postoji isplata lične zarade.

Pre isplate, računovođa vrši obračun zarade i predaju poreske prijave na portalu ePorezi. Nakon predaje, na portalu se generiše jedinstveni broj odobrenja (BOP) koji se koristi prilikom isplate lične zarade i plaćanje poreza i doprinosa.

Porez na neto prihod preduzetnika

Ovaj porez plaća se po stopi od 10% na oporezivi neto prihod preduzetnika.

Neto prihod je profit koji preduzetnik ostvari.

Profit je jednak razlici svih prodatih dobara i usluge (prihoda) i svih ostvarenih rashoda tokom jedne godine.

Rashodi obuhvataju sve troškove poslovanja, pa i ličnu zaradu (neto iznos + porez + dopinosi).

Podaci o prihodima i rashodima nalaze se u računovodstvenim evidencijama, pa odatle obaveza za ove preduzetnike da vode poslovne knjige. Setimo se, paušalci je nemaju – jer su oporezovani prema proseku svoje grane /profesije na nivou opštine ili Republike, a ne na osnovu svog stvarnog prihoda odnosno profita.

Lični rashodi preduzetnika ne mogu da se koriste za umanjenje profita i poreza na neto prihod preduzetnike.

Iznos koji preostane nakon plaćanja poreza na neto prihod pripada preduzetniku.

Prilikom isplate (bezgotovinske) ili podizanja (gotovinskog) neto prihoda, preduzetnik ne plaća nikakav dodatni porez.

Porez se plaća akontativno (unapred) svakog meseca. Konačna obaveza utvrđuje se na kraju godine, obično tokom februara i marta, kada se izrađuju završni računi (bilansi).

Ukoliko je konačna obaveza poreza veća od uplaćenih akontacija tokom godine, preduzetnik je dužan da doplati razliku.

U prvoj godini poslovanja preduzetnik sam daje procenu prihoda i profita do kraja godine. Na ovu projekciju primenjuje se stopa od 10%. Ova mogućnost postoji samo u godini osnivanja, ne i kasnije tokom poslovanja.

Godišnji porez na dohodak građana

Godišnji porez na dohodak građana je lični porez. S obzirom na to, možete se zapitati šta radi u našoj analizi koja se odnosi na poslovanje.

Smatrali smo da je relevantan, jer preduzetnik ćete biti niko drugi do vi lično. Novac za ovaj porez napustiće vaš džep, a može biti izazvan baš prihodima koje ste ostvarili kao preduzetnik.

Obračun ovog poreza je kompeksan.

On se plaća ukoliko zbir svih vaših prihoda tokom godine (vas kao preduzetnika, ali i ličnih prihoda – zarade kod poslodavca, rente od nekretnine, honorara od različitih vrsta ugovora, itd.) pređe neoporezivi iznos. Stopa je progresivna. Iznosi 10% za manje iznose i 15% za veće iznose dohotka.

Svake godine se propisuje novi neoporezivi iznos.

Ako je zbir svih prihoda koje ste ostvarili vi lično (u koji ulaze i neto prihod vašeg preduzetnika i lična zarada) veći od neoporezivog iznosa, bićete dužni da platite ovaj porez.

Neoporezivi iznos za 2023. godinu bio je oko 4,2 miliona dinara.

Obračun godišnjeg poreza na dohodak nije linearan, kao prethodna dva, pa za njegovu procenu možete da potražite neki kalkulator ili pomoć poreskih savetnika.

Da zaključimo.

Ako se odlučite da budete preduzetnik koji vodi poslovne knjige i isplaćuje ličnu zaradu, treba da računate na:

1. Porez i doprinose na ličnu zaradu. Ako odlučite da isplaćujete sebi svakog meseca sa poslovnog računa od 30 do 35 hiljada dinara neto zarade, računajte da će vam poreski troškovi biti od 10 do 24 hiljade, u zavisnosti od toga da li ste osigurani po drugom osnovu (na primer zaposleni u nekoj firmi) i za koji iznos zarade ste se opredelili. Ove cifre su samo ilustrativne. Tačan obračun možete potražiti od računovođe ili poreskog savetnika;
2. Porez na neto prihod od 10% na ono što vam preostaje kao profit (prihodi – troškovi poslovanja). Nakon što platite porez, profit isplaćujete bez plaćanja dodatnog poreza (kod d.o.o. firmi ovo nije slučaj – kada se isplaćuje dividenda osnivačima, plaća se porez od 15%). Kao i za tačku 1) i ovde važi da smo puno toga uprostili i izostavili. Tačan obračun vrši računovođa ili poreski savetnik;
3. Godišnji porez, ako zbir svih vaših prihoda bude iznad neoporezivnog iznosa.

Za kraj podvlačimo da se za ovaj sistem opredeljujete u samoj registracionoj prijavi koju podnosite Agenciji za privredne registre (APR) prilikom registracije (osnivanja) preduzetnika. Ako to propustite, nećete moći da budete preduzetnik na ličnoj zaradi.

U narednom tekstu sagledaćemo kako sve izgleda na jednom primeru, a moći ćete i da preuzmete ilustrativni kalkulator poreskih obaveza.