Zašto je tvom timu potrebna gejmifikacija – i kako da je uvedete

Zvuči kao buzzword, ali nije. Igra, kada se pametno koristi, ima ogroman potencijal – ne da umanji značaj nečega, već da ga učini prisutnijim. Ljudi bolje uče, angažovaniji su i motivisaniji kada u onome što rade prepoznaju strukturu igre: jasna pravila, povratnu informaciju, element takmičenja ili saradnje, i osećaj napretka.

Zato gejmifikacija – kada se koristi promišljeno i u skladu s vrednostima firme – nije detinjasta. Ona je alat. A, kao svaki alat, može da bude ili dosadna forma  ili pametno dizajnirano iskustvo koje menja ponašanja.

Šta je, zapravo, gejmifikacija – i zašto radi?

Gejmifikacija je primena elemenata igre u neigrivom kontekstu – na primer, unutar tima, za interne inicijative, projekte, svakodnevne zadatke. Ključni elementi su: ciljevi, pravila, izazovi, poeni, povratna informacija, priznanje i osećaj napretka.

Ali, zašto sve to radi? Odgovor dolazi iz psihologije i bihejvioralne ekonomije.

Ljudi vole izazove koji su dostižni, ali nisu trivijalni. Reagujemo na povratnu informaciju i na male nagrade koje potvrđuju da idemo u dobrom smeru. Kad znamo „kako stojimo“, prirodno želimo da budemo bolji. Bihejvioralni dizajn koristi to tako što oblikuje okruženje u kojem je lako i primamljivo ponašati se na željeni način.

Primer: Ako ti sistem javno prikazuje da je kolega Marko tri dana za redom uneo sve sate u tracking app – i ti ćeš želeti da se to sutra vidi i pored tvog imena. Ne zato što si detinjasta. Već zato što te motiviše osećaj pripadnosti, zdrave konkurencije, ritma.

Gejmifikacija koristi te impulse, ali ne da bi manipulisala – već da bi pomogla sistemima koji već postoje da postanu vidljiviji, smisleniji i zabavniji.

Kako to rade drugi i šta od njih možemo da prepišemo

Gejmifikacija ne mora biti komplikovana. I ne mora uključivati nikakve aplikacije, niti velike budžete.

Evo nekoliko primera iz prakse koji su dali rezultate:

1. Google je u svom timu gejmifikovao internu uštedu troškova putovanja: Zaposleni su dobijali „virtuelni budžet” i ako bi pronašli jeftinije opcije od predviđenih, mogli su „uštedu” preusmeriti na dobrotvorne svrhe po izboru. Dakle, igra nije imala ličnu nagradu, već emotivnu;
2. SAP je koristio gejmifikaciju za onboarding: Novi zaposleni dobijali su serije izazova u prvih mesec dana (na primer, pronađi kolegu iz drugog tima, završi mali kviz o firmi i tako dalje). Svaki korak je donosio „bedž“ koji nije nosio materijalnu nagradu, ali jeste osećaj postignuća i brže povezivanje s timom;
3. Jedna dizajn agencija iz Holandije imala je sistem „heroja kuhinje“: Osoba koja ostavi kuhinju najurednijom tri puta zaredom u toku meseca dobija malu simboličnu nagradu (recimo, izbor muzike u studiju za jedan dan). Sve je pratila tabla sa imenom „clean league“.

Svi ovi primeri imaju zajedničku nit: 1) jasno definisano ponašanje koje se nagrađuje, 2) transparentnost napretka i 3) priznanje koje je socijalno, ne nužno materijalno.

Kako vi možete da počnete – bez startupa, appova i troškova

Gejmifikacija ne mora da bude projekat. Dovoljno je da odaberete jedno ponašanje koje želite da podstaknete  i dizajnirate sistem kroz koji to ponašanje postaje: vidljivo, merljivo i malo zabavnije.

Evo nekoliko primera koji mogu da rade u skoro svakom timu:

„Kućna pravila“ – gejmifikacija urednosti:

• Problem: Ljudi ostavljaju šolje i tanjire za sobom, ne brišu sto, zaboravljaju da srede aparat za kafu za sobom;
• Rešenje: Napravite mini izazov pod nazivom „Clean streak” – ko ostavi kuhinju urednu 3 dana za redom, dobija „hero star“ na tabli. Nakon 5 zvezdica – birate omiljeni timski snack za petak;
• Napomena: Važno je da niko ne bude javno prozivan. Igra je tu da afirmiše ponašanje, ne da sramoti one koji ne učestvuju.

„Timski izazovi“ – gejmifikacija kolaboracije:

• Problem: Ljudi retko dele znanje između timova;
• Rešenje: Uvedite mesečni „cross-share challenge“. Ko prvi pronađe priliku da spoji dve oblasti (na primer, dizajn i marketing, ili prodaju i HR) dobija „link builder“ titulu. Na kraju meseca, tim glasa za najbolju „spojenu“ inicijativu i dodeljuje se simbolična nagrada.

„Projekat XP“ – gejmifikacija projektnih koraka:

• Problem: Timovi zapnu na sredini projekta, gubi se zamah;
• Rešenje: Podelite projekat u mikro-korake i dajte XP bodove (kao u igricama) za svaki završen deo. Prikazujte timsko napredovanje na nekoj zajedničkoj tabli. Kada se dosegne određeni broj XP poena – ceo tim dobija nešto: raniji petak, zajednički ručak, escape room. Nagrada je manje važna; bitan je zajednički osećaj napredovanja.

Igra ne umanjuje ozbiljnost posla – ona povećava prisutnost u njemu

Ljudi nisu roboti. Njima ne treba samo struktura; treba im i motivacija koja nije isključivo ekonomska. Gejmifikacija može da unese ritam, smisao i malu dozu zabave u rutinske stvari. A to nije detinjasto. To je inteligentan dizajn radnog okruženja.

Ne treba vam aplikacija. Treba vam razumevanje ponašanja – i volja da ga učinite prijemčivijim. Kao i uvek, ono što podstičemo pažnjom, raste.