Angažovanje fizičkog lica kroz radni odnos

Kada kolokvijalno kažemo da se neko „zaposlio“, svako od nas ima svoje percepcije radnih odnosa.

Ipak, važi se samo ono što je ugovoreno.

Naše radno pravo pravi razliku između radnih odnosa i rada (angažovanja) van radnog odnosa.

U ovom tekstu bavićemo se radnim odnosima.

Vrste radnih odnosa

Ukoliko su preduzetnik i fizičko lice potpisali ugovor o radu, oni su zasnovali radni odnos i postali jedno drugom poslodavac i zaposleni.

1. Radni odnos na neodređeno vreme

Za razliku od percepcije generacije „bumera“ (rođenih pretežno 1950-1960-ih godina), koji su nakon završetka školovanja dobijali jedan posao koji će raditi do penzije, sve kasnije generacije su na svojoj koži brzo uviđale da takvih garancija više nema. Što i nije nužno loše.

Ipak, ideja radnih odnosa je da oni budu na neodređeno vreme, „za stalno“, i ukoliko ugovorom nije precizno definisano konkretnim ugovorom o radu – zakonska je pretpostavka da se radi o radnom odnosu na neodređeno vreme.

Zašto je ovakva vrsta radnih odnosa svakako najbolja?

Bez obzira na svest o tome da verovatno neće ostati na tom poslu do penzije (ako se, uzgred budi rečeno, i one ne ukinu kao koncept), radni odnos na neodređeno svakako ljudima uliva nekakvu sigurnost i samim tim volju da se tom poslu zaista i posvete kako bi pokazali svoj optimalni performans.

Ako zanemarimo da će roditelji biti zadovoljniji što im je „dete“ dobilo stalan posao, prva koja uvek pita u kakvom je klijent radnom odnosu je – banka. Osim toga, činjenica je da će svaki poslodavac u situaciji kada bude prinuđen na smanjivanje radne snage, najpre otpustiti zaposlene na određeno vreme. A ukoliko se otpuštanje nastavi, oni koji imaju ugovore na određeno dobiće makar zakonski iznos otpremnine.

Svi ozbiljniji poslodavci koji žele da iz ponude kandidata privuku i zaposle najboljeg, ponudiće odmah ugovor na neodređeno vreme. Naravno, apsolutno je opravdana i potreba poslodavca da se pre zasnivanja takvog radnog odnosa uveri u radne sposobnosti budućeg zaposlenog. U takvim situacijama, ugovara se radni odnos uz probni rad.

2. Radni odnos na određeno vreme

Ovaj radni odnos ne može trajati duže od ukupno 24 meseca, sa ili bez prekida.

Kod ugovora o radu na određeno vreme bitan element je navođenje razloga zbog čega se neko zapošljava sa unapred određenim rokom raskida ugovora, odnosno zbog čega poslodavac unapred ograničava taj radni odnos. To ne mora biti naročito precizno, dovoljno je da je u pitanju, na primer, kratkoročno povećanje obima posla.

Zaposleni po ugovoru o radu na određeno vreme imaju jednaka prava kao i zaposleni na neodređeno vreme, samo srazmerno dužini svog ugovora. Na primer, ukoliko imaju ugovor o radu na 3 meseca, što je četvrtina cele kalendarske godine, imaće i srazmerni zakonski godišnji odmor (5 dana od 20, ukoliko poslodavac nije odredio više), i pravo na taj odmor stiču posle jednog navršenog meseca kod tog poslodavca. Naravno, ukoliko nastave da rade kod istog poslodavca, srazmerno svakom novom ugovoru, dodavaće se i srazmerna puna prava.

Ima nekoliko izuzetaka kada radni odnosi na određeno mogu trajati i duže od 2 godine:

• Ukoliko ste novoosnovani poslodavac koji je registrovan kraće od godinu dana, možete zaposliti ljude na određeno ali ne duže od 36 meseci;
• Kada zapošljavate nezaposlenog (lice koje je u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje) kome nedostaje najviše 5 godina do ostvarenja prava na starosnu penziju (tzv. „skidanje sa zavoda/biroa“);
• Zbog zamene privremenog odsutnog možete ugovoriti rok „do njegovog povratka“;
• Ukoliko ste preduzetnik koji ima definisane projekte – do završetka projekta;
• Ako je neko od vaših zaposlenih stranac – do isteka njegove radne dozvole.

Kod opcija navedenih pod 3), 4) i 5) Zakon o radu dozvoljava da poslodavac sa istim zaposlenim zasniva novi ugovor o radu na određeno vreme po istom ili različitom osnovu, na primer, ukoliko stranac produži dozvolu, mogu zaključiti novi ugovor, opet do novog trajanja radne dozvole. Ili, ukoliko je zaposleni bio na zameni, možete sklopiti ugovor o radu na određeno sada zbog povećanja obima posla.

Ne zaboravite, pisali smo već ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

3. Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom

Ovakav radni odnos uspostavlja se za obavljanje rizičnih poslova, na primer, poslovi vatrogasaca, ronilački poslovi, rukovanje postrojenjima za dobijanje i prerade nafte i gasa, poslovi koji podrazumevaju visok nivo buke, ili prašine ili zračenja; poslovi na visinama ili na hladnoći, deaktiviranje mina, itd.

Da bi se zasnovao ovakav radni odnos, zaposleni mora da ispunjava propisane uslove za rad na tim poslovima, a takve uslove propisuje nadležan zdravstveni organ, a čitav radni odnos reguliše se posebnim pravilnikom.

4. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

Ukoliko poslodavac ustanovi da ima potrebu za još jednim zaposlenim, na poslovima koji su uobičajeni za njegovu delatnost (npr. ima dva konobara i potreban je treći, ali samo 4 sata uveče zbog povećanog obima posla) ili nekim drugačijim poslovima (npr. poslodavac koji se bavi prodajom robe široke potrošnje ima potrebu za vođenje administrativnih poslova), ali nedovoljno za puno radno vreme, može da zaključi ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom i to na određeno ili neodređeno vreme. Zaposleni iz takvog radnog odnosa ima sva prava kao i da je puno radno vreme, srazmerno vremenu koje provodi na radu (zaradu, godišnji odmor i sve redovne benefite).

Zakon nalaže poslodavcu da postojeće zaposlene upozna sa dostupnošću poslova sa punim i nepunim radnim vremenom, kao i da razmotri zahtev zaposlenog da pređe na nepuno radno vreme, i obrnuto, sa nepunog na puno.

Svaki zaposleni koji kod jednog poslodavca radi sa nepunim radnim vremenom, može da za ostatak radnog vremena zasnuje radni odnos kod još jednog (ili više) poslodavca i na taj način ostvari puno radno vreme.

5. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca

Ovaj vid radnih odnosa pre ere kovida bio je specifičan samo za viskotehnološke kompanije i veoma redak u drugim industrijama. Ipak, Zakon o radu ga je definisao na vreme. U situaciji kada su bile prisiljene na organizovanje rada na daljinu i od kuće, mnoge kompanije iz drugih oblasti zapravo su otkrile da njihovi zaposleni postižu daleko veću produktivnost radeći od kuće, a da su troškovi, na primer, iznajmljivanja poslovnog prostora izlišni, te su posao tako organizovale trajno.

Poslodavac i zaposleni mogu da zasnuju radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, u varijantama: rad na daljinu i rad od kuće. Nužan uslov je da takvi poslovi ne smeju biti opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ugrožavati životnu sredinu.

Prilikom zaključenja ugovora o radu na daljinu i od kuće, pored uobičajenih odredbi, poslodavac i zaposleni uređuju i specifičnosti trajanja radnog vremena, način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog, sredstva za rad koja obezbeđuje i održava poslodavac. Zarada zaposlenog koji obavlja poslove na daljinu ili od kuće ne sme biti manja od one koju bi imao u prostorijama poslodavca za isti posao.

Odredbe Zakona o radu o rasporedu radnog vremena, prekovremenom radu, preraspodeli radnog vremena, noćnom radu, odmorima i odsustvima primenjuju se i ovakav način obavljanja posla, a količina i rokovi za izvršenje poslova moraju biti takvi da se zaposlenom omogući da koristi odmor u toku dnevnog rada, kao i nedeljni i godišnji odmor.

6. Radni odnos sa pripravnikom

Za pojedina zanimanja predviđeno je obavljanje pripravničkog staža. Na primer, advokatski pripravnici, lekari, stomatolozi, medicinski radnici.

Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa takvim licem ako ono prvi put zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika ili je kod drugog poslodavca započelo svoj pripravnički staž, ali ga nije završilo.

Za vreme pripravničkog staža, pripravnici imaju pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa.

Dok naš zakon zastupa, odnosno kako kaže – garantuje – stav „jednaka zarada za isti rad“ (dakle, ne možete imati više zaposlenih na istoj poziciji sa nejednakim platama), kod pripravnika važi izuzetak. Njihova plata može biti i niža, ali ne manja od 80% zarade koju ostvaruju ostali zaposleni za takav posao.

7. Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem

Za kraj samo pominjemo da naš zakon prepoznaje i ovaj vid zasnivanja radnog odnosa, ali o njemu nećemo opširnije pisati, imajući u vidu da je portal A1 naša mreža pretežno okrenuta edukaciji i informisanju preduzetnika.

Zaključak

Poslodavci u Srbiji imaju određeni otklon prema zapošljavanju na neodređeno vreme (jer previđaju opciju probnog rada) i uglavnom koriste maksimalni rok ugovaranja radnog odnosa na određeno vreme. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom prava je retkost, kao i sa pripravnikom (izuzev za određene profesije u kojima je to uobičajen razvojni put), pre svega zbog neupućenosti poslodavaca u te oblike.

U nerednom tekstu upoznaćemo vas sa opcijama angažovanja fizičkih lica van radnog odnosa, na koji način se zadovoljava potreba za obavljanjem određenog posla, bez zasnivanja odnosa poslodavac – zaposleni.