Bezbednost i zdravlje na radu: bolje sprečiti nego lečiti

Možda vas pri samoj pomisli na usklađivanje poslovanja sa novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu već boli glava. Savet svakog nju ejdž gurua bio bi da celokupnu situaciju sagledate iz malo drugačijeg ugla i da sve prihvatite kao izazov, a ne kao problem.

Ako vam ove reči nisu zazvučale dovoljno inspirativno, konkretne cifre vas mogu motivisati da se najzad uhvatite ukoštac sa novim pravilima. Prema novoj regulativi, poslodavac može biti novčano kažnjen i do 2.000.000 dinara ako ne osigura bezbednost i zdravlje svojih zaposlenih, u svim aktivnostima i na svim nivoima rada.

Šta znamo o brojkama?

Podaci kažu da svake godine u Srbiji oko 30 ljudi izgubi život na radnom mestu, a hiljade njih se povredi. Najviše povreda se dogodi u prerađivačkoj industriji, trgovini na veliko i malo, prilikom popravki motornih vozila, u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. Povrede na radu su najčešće posledica bezazlenog saplitanja, slučajnog okliznuća ili pada. Broj izgubljenih kalendarskih dana za poslodavca kreće se od četiri dana do mesec dana godišnje.

Ideja je da se novom regulativom poslodavcima pruže mehanizmi putem kojih će se opasnosti na radu lakše prepoznati i svesti na minimum.

Početak primene nove regulative

Poslodavci su imali rok do 7. maja 2025. godine da usklade svoj rad sa novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.

Doneti su i prateći pravilnici kojima se preciziraju pojedine obaveze (procena rizika, preventivne mere za bezbedan rad na visini, evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja i dr.). Početak primene ovih pravilnika je odložen za 01.01.2026. godine.

Obaveze preduzetnika: Jedno od važnih pitanja koje se postavilo u vezi sa primenom nove regulative su obaveze preduzetnika. Zakon kaže da je poslodavac pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica.

Prema tome, obaveze preduzetnika zavise od toga da li zapošljava. Preduzetnik ima obaveze kao svi poslodavci ako radno angažuje makar jednu osobu.

Obaveze samozaposlenog lica

Prema zakonu, samozaposleno lice  je pojedinac koji obavlja privrednu ili drugu delatnost, i može biti:

• Preduzetnik koji samostalno obavlja privrednu ili drugu delatnost i pri tom radno ne angažuje druga lica;
• Nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji obavlja posao sa članovima porodičnog poljoprivrednog domaćinstva u skladu sa propisima o poljoprivredi.

Samozaposleno lice samostalno odgovara za sopstvenu bezbednost i zdravlje, kao i za bezbednost i zdravlje drugih osoba na kojeutiče njegov rad.

U svom radu primenjuje propise iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i sarađuje sa drugim poslodavcima i zaposlenima (to uključuje pregled i proveru opreme za rad i ispitivanje uslova radne sredine).

Samozaposleno lice je oslobođeno ostalih obaveza u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Obaveze poslodavca prema novoj regulativi

Poslodavac treba da osigura bezbednost i zdravlje na radu za:

• Sve radno angažovane (kroz radni odnos ili van radnog odnosa);
• Za učenike i studente koji se nalaze na obaveznom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi;
• Za angažovane po ugovoru o privremeno-povremenim poslovima preko omladinske i studentske zadruge;
• I za sva lica koja se zateknu u radnoj sredini ako je poslodavac upoznat o njihovom prisustvu.

Obaveze poslodavca iz bezbednosti i zdravlja na radu su brojne i izdvojićemo najvažnije:

1. Ažuriranje internog akta iz bezbednosti i zdravlja na radu: Poslodavac je dužan da putem internog pravilnika uskladi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja sa novim zakonom. Izuzetak su poslodavci koji imaju do deset zaposlenih koji ovo pitanje mogu urediti ugovorom o radu.
2. Akt o proceni rizika: Svaki poslodavac dužan je da poseduje Akt o proceni rizika do 1. januara 2026. godine. To znači da do početka 2026. godine poslodavac treba da donese novi Akt o proceni rizika ili da već postojeći Akt o proceni rizika uskladi sa izmenama u regulativi. Ko nema obavezu izrade Akta o proceni rizika? Samozaposlena lica, tj. pojedinci koji samostalno obavljaju delatnost ili samostalno pružaju usluge i ne zapošljavaju druge osobe;
3. Obaveza angažovanja licenciranog stručnjaka u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu: Poslodavci su dužni da angažuju stručnjaka za bezbednost i zdravlje na radu (savetnik odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje). Koliko stručnjaka je potrebno angažovati zavisi od ukupnog broja zaposlenih i delatnosti poslodavca. Ko ne mora da angažuje licenciranog stručnjaka?  Samozaposlena lica tj. pojedinci koji samostalno obavljaju delatnost ili samostalno pružaju usluge i ne zapošljavaju druge osobe;
4. Izdavanje dozvole za rad: Poslodavac treba da obezbedi izdavanje dozvole za rad pre početka izvođenja radova na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama, na energetskom objektu, pri korišćenju opasne hemijske materije, kao i za rad u zonama gde postoji opasnost po zdravlje zaposlenog;
5. Obuka za bezbedan i zdrav rad i donošenje programa obuke: Poslodavac donosi programe obuke za bezbedan i zdrav rad u skladu sa novom regulativom, i to: program obuke zaposlenih, program obuke predstavnika zaposlenih i program obuke rukovodilaca. Neophodno je sprovesti obuku zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, upoznati ga sa rizicima na radnom mestu i konkretnim merama bezbednosti i zdravlja na radu. Kada to zahteva proces rada poslodavac sprovodi dodatnu obuku zaposlenog za bezbedan i zdrav rad;
6. Obuka zaposlenih za pravilno korišćenje lične zaštitne opreme: Neophodno je zaposlenima obezbediti sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu u ispravnom stanju. Poslodavac sprovodi obuku zaposlenih za pravilno korišćenje lične zaštitne opreme;
7. Procena rizika za zaposlene koji rade od kuće i na daljinu: Novi zakon je uveo obavezu svakog poslodavca koji organizuje rad od kuće da izvrši procenu rizika i za ova radna mesta. Potrebno je da se obezbedi siguran rad od kuće, oprema (stolica, računar i slično) i da se utvrde preventivne mere za bezbedan rad, a sve u dogovoru sa zaposlenim;
8. Obavezni lekarski pregledi: Proširuje se obaveza poslodavaca da organizuje prethodne i periodične lekarske preglede za zaposlene koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom i za one koji rade noću. Takođe, poslodavac na zahtev zaposlenog upućuje zaposlenog na lekarski pregled, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda;
9. Prijava inspekciji rada: Svaka promena tehnološkog postupka, ako se time menjaju uslovi rada, mora da se prijavi inspekciju rada;
10. Strožije kazne: Poslodavac koji ne uskladi poslovanje sa navedenim izmenama rizikuje da plati vrlo visoke kazne (i do 2.000.000 dinara). Primera radi, novčana kazna od 1.500.000 do 2.000.000 dinara je predviđena za poslodavca sa svojstvom pravnog lica koji ne donese program i ne izvrši obuku zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, dok je za isti prekršaj poslodavcu preduzetniku zaprećena novčana kazna od 400.000 do 500.000 dinara.