Koliko zaposleni košta poslodavca?

Dve su istine.

1. Zaposleni su najvažniji resurs jedne firme.
2. Zaposleni su, istovremeno, najveći trošak za poslodavca.

Obe rečenice su podjednako tačne. Grubo rečeno, ono što za zaposlenog predstavlja zaradu, za poslodavca je trošak u poslovanju.

Kada sagledamo sve izdatke poslodavca, od zarade zaposlenog, preko naknade zarade, naknade troškova, pa sve do dodatnih pogodnosti za zaposlene, sasvim je jasno da troškovi poslodavca za zaposlenog daleko prevazilaze iznos koji zaposleni na kraju meseca dobije „na ruke“.

U naslovu teksta postavili smo pitanje: Koliko zaposleni „košta“ poslodavca? Možda vam je prva asocijacija računica: bruto, neto, porezi, doprinosi i sve ono što uključuje brojeve, sabiranje i množenje. Ali, u ovom tekstu se nećemo baviti brojkama, već ćemo troškove poslodavca za zaposlenog sagledati iz pravnog ugla.

Najpre, napravićemo razliku između obaveznih i fakultativnih troškova za zaposlene.

Obavezni troškovi su sva plaćanja koja proizilaze iz zakona, ugovora ili internog akta (zarada, porezi, doprinosi, naknade zarada idruge obaveze).

Fakultativni troškovi su izdaci koje zakon ne propisuje, već se poslodavac samostalno odlučuje na njih što je stvar interne politike i dobre poslovne prakse (ulaganja u zaposlene i različite pogodnosti).

Obavezni troškovi poslodavca

Kako bismo sagledali sve obavezne troškove koje poslodavac ima po osnovu zaposlenja, konsultovaćemo Zakon o radu.

1. Isplata zarade

Prva obaveza poslodavca iz radnog odnosa je isplata zarade. Zarada se isplaćuje najmanje jednom mesečno, i to najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec.

Neto zarada je iznos koji pripada zaposlenom i koji mu se isplaćuje na račun, nakon što se odbiju porezi i doprinosi.

Bruto 1 je ukupna zarada zaposlenog koja uključuje neto zaradu koju zaposleni prima, porez na dohodak i doprinose za socijalno osiguranje (PIO, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti). Ovi doprinosi se obračunavaju na teret zaposlenog.

Bruto 2 je celokupni trošak poslodavca koji ima za zaradu zaposlenog. Uključuje bruto 1 i doprinose koji  se plaćaju na teret poslodavca (dodatne obaveze za PIO i zdravstveno osiguranje koje se obračunavaju na teret firme).

2. Isplata uvećane zarade

Isplata uvećane zarade je procentualno izražena i isplaćuje se:

• Za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;
• Za rad noću – najmanje 26% od osnovice (ako ovaj rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade);
• Za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice;
• Za minuli rad (za svaku godinu rada kod poslodavca) – najmanje 0,4% od osnovice.

3. Isplata naknade zarade

Poslodavac ima obavezu naknade zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci za vreme kada zaposleni odsustvuje sa rada:

• Na dan praznika koji je neradni dan;
• U toku godišnjeg odmora;
• Za vreme plaćenog odsustva;
• U slučaju vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.

Pored toga, zaposlenom pripada naknada zarade za vreme bolovanja i to:

• 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci u slučaju obične bolesti ili povrede van rada; i
• 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci ako je bolovanje prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešću.

Takođe, zaposleni ima pravo na naknadu zarade:

• Najmanje 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci za vreme prekida rada ili smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog;
• U visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada zbog neobezbeđivanja mera zaštite života i zdravlja na radu.

4. Isplata naknade troškova

Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi određene troškove:

• Za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako firma nije obezbedila sopstveni prevoz;
• Za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu (troškovi prevoza, smeštaja, ishrane);
• Za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije obezbedio smeštaj i ishranu;
• Za ishranu u toku rada ako nije obezbeđena na drugi način;
• Regres za korišćenje godišnjeg odmora.

5. Druga primanja

Shodno članu 119. Zakona o radu, poslodavac je u obavezi da isplati i:

• Otpremninu zaposlenom pri odlasku u penziju, i to najmanje u visini dvostruke prosečne zarade;
• Naknadu troškova pogrebnih usluga zaposlenom u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;
• Naknadu štete zaposlenom usled povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

6. Ostali oblici finansijske podrške zaposlenima

U privatnom sektoru isplata jubilarne nagrade i solidarne pomoći nije zakonska obaveza, već mogućnost.

Jubilarna nagrada je novčana nagrada koju poslodavac može da dodeli zaposlenom za dugogodišnji rad  (10, 20, 30 godina rada) ili povodom jubileja firme (10, 20, 30 godina poslovanja).

Solidarna pomoć je novčana podrška u posebnim životnim okolnostima, kao izraz brige za zaposlenog. Najčešće se isplaćuje kod dužeg bolovanja zaposlenog ili člana uže porodice, smrti člana uže porodice, oštećenja imovine usled poplave ili požara, rođenja deteta, preseljenja i sl.

Fakultativna davanja za zaposlene – dodatne pogodnosti

Poslodavac se može odlučiti da svojim zaposlenima obezbedi dodatne benefite na poslu. Ako se odluči za njih, mora ih najpre uvrstiti u opšte akte firme. To mogu biti:

• Privatno zdravstveno osiguranje;
• Dodatno penziono osiguranje;
• Različite edukacije i usavršavanje zaposlenih;
• Korišćenje službenog vozila firme;
• Tim bilding aktivnosti;
• Pokloni zaposlenima za praznike;
• Novogodišnji i praznični pokloni za decu zaposlenih;
• Prostorije na radnom mestu za rekreaciju…

Poreski tretman ovih pogodnosti je različit – neke imaju tretman zarade, druge se tretiraju kao ostali prihodi, a neke su delimično ili potpuno izuzete od oporezivanja. Jedno je sigurno – ovim benefitima firma iskazuje brigu i zainteresovanost za svoje zaposlene, i pruža dodatnu motivaciju za rad.