Lažni registri i „obavezne članarine“ – obmana novih preduzetnika

Nakon rešenja o registraciji koje novoosnovanom preduzetniku stiže iz Agencije za privredne registre (APR), za njim dolaze još i: rešenje o dodeli PIB-a iz Poreske uprave, CROSO rešenje o prijavi kod PIO fonda i veoma često najmanje jedna „zvanična” koverta sa računom koji izgleda krajnje ozbiljno. Ona ima sve: Memorandum. Naziv koji pominje relevantne reči poput privreda/subjekat/baza/registar. Adresa u centru grada, fiksni telefon, veb-sajt. Uz to, još i pečat, QR kod. Pozivanje na zakon o obligacionim odnosima. I poziv da u kratkom roku uplatite članarinu, u suprotnom nećete biti u izvesnoj bazi.

Iznos? Oko 50 evra, izraženo u dinarima. Nije malo, ali ni alarmantno. Deluje kao još jedna taksa koju „sigurno svi plaćaju“ kad osnivaju firme. Ali ne, ne plaćaju svi.

Zato što ne moraju?

Ovo nije obaveza, već obmana preduzetnika. Ne kažemo “prevara”, iako je to uobičajeno prva pomisao, iz razloga što vam tu neko zaista nudi neku uslugu, i to naplaćuje. Ukoliko za takvu uslugu platite, vi ćete je i dobiti.

Reč je o obmani, jer vam takva usluga pre svega nije potrebna, a zatim i zbog načina na koji se ona nudi.

Kako izgleda ova vrsta obmane?

Ljudi koji ovo šalju ne kriju identitet firme – ali kriju pravu prirodu „usluge”. Uglavnom su u pitanju stvarno registrovani privredni subjekti, ali vas dovode u zabludu predstavljajući se kao zvanična institucija, što svakako nisu.

Šta koriste?

• Zvaničan izgled i ton dokumenata;
• Ime koje liči na državnu ustanovu ili fraze koje uobičajeno pretražuju (npr. Registar preduzetnika Srbije, Nacionalni registar privrede…);
• Navođenje zakona koji ili ne postoji, ili postoji, ali ne reguliše vaš poslovni odnos sa njima (jer nema poslovnog odnosa između vas);
• Račune na iznose od 3.000 do 12.000 RSD koji ne bude preveliku sumnju.

Na šta obratiti pažnju?

Kada vam stigne ovako nešto, obratite pažnju na sledeće:

• Pažljivo pročitajte sadržinu tog dopisa: Ukoliko vidite reč “ponuda”, neko vam nudi nekakvu uslugu koju želite ili ne želite, ali svakako ne morate da prihvatite, niti da za nju platite;

• Postoji li zvaničan sajt: Ukoliko sajt postoji, potražite na njemu više o usluzi za koju ste pozvani da platite. Razmotrite da li vam ta usluga vredi novca koji je za nju zatražen;

• Pozovite naznačeni broj telefona: Kako biste sa samim ponuđačem usluge razjasnili da li vam ta usluga odgovara, pozovite ga da se raspitate oko nje. Vrlo je moguće da će vam se na telefon javiti telefonska sekretarica koja će vam samo izdiktirati način vršenja plaćanja. Ako se vaš budući “saradnik” bavi samo vašim uplatama, a ne i svojim obavezama, želite li zaista da sa njim sarađujete?

• Pozivaju se na zakon: Unesite u Google taj član zakona. Može se čak dogoditi da taj član zakona ne postoji. Ukoliko postoji, moguće je da ćete i iz njega zaključiti da je reč o ponudi, a ne vašoj dužnosti da išta plaćate;

• Ime liči na APR, Poresku ili drugu zvaničnu instituciju, ali nije baš to: APR i Poreska uprava ne šalju ponude, i sve što od njih dobijete mora biti zvanično, potpisano i zavedeno;

• Kontaktirajte knjigovođu ili pravnika: Možda i ne morate da uradite sve ove provere ukoliko imate knjigovođu koji će vam bez razmišljanja reći da to ne treba da plaćate, jer zna tačno o čemu se radi, kao i da to nije vama potrebno, odnosno beskorisno je za vaš način poslovanja. Pravnici će vam, pak, u svom maniru “opreza radi” zatražiti da im pošaljete da pogledaju, i verovatno, takođe, odgovoriti da to ne treba da plaćate.

Najčešći primeri lažnih registara

Da biste lakše prepoznali ove obmane, evo nekoliko primera često korišćenih imena koja mogu zvučati zvanično, ali su, zapravo, privatne kompanije bez zvanične funkcije:

• Centralni registar privrednih subjekata Srbije;
• Nacionalni informacioni centar privrede;
• Jedinstveni registar preduzetnika;
• Poslovna baza privrednih društava;
• Centralna evidencija privrednika.

Važno je napomenuti da se tačni nazivi ovih organizacija mogu menjati tokom vremena, ali princip ostaje isti – koriste ime koje podseća na zvanične, legitimne institucije.

Da zabluda bude veća, kada unesete naziv nekog ovakvog imena, Google će vam, u nedostatku njegovog sajta, zapravo, ponuditi neku domaću zvaničnu instituciju poput APR-a. Budite oprezni.

Kako funkcioniše ovaj model obmane?

Kompanije koje se bave ovom vrstom aktivnosti obično prate APR i druge zvanične baze podataka kako bi pronašle novoregistrovane preduzetnike. Čim se pojavi nova firma, oni brzo reaguju i šalju svoje „ponude“ znajući da su novi preduzetnici često zbunjeni mnogobrojnim administrativnim obavezama.

Ovaj poslovni model je veoma profitabilan iz nekoliko razloga:

1. Troškovi slanja ovakvih ponuda su minimalni;
2. Dovoljno je da mali procenat primaoca plati da bi biznis bio isplativ;
3. Tehnički gledano, oni ne vrše prevaru, jer zaista nude uslugu (koliko god beskorisna bila);
4. Pravne posledice su ograničene, jer pažljivim čitanjem tih dopisa nećete nigde pronaći da ste vi nešto dužni, sve je na dobrovoljnoj osnovi.

Zašto su novi preduzetnici tako ranjivi?

Kada pokrenete svoj prvi biznis, suočavate se sa brojnim administrativnim zahtevima koje ranije niste imali prilike da upoznate. Novi preduzetnici u velikoj meri:

• Ne znaju tačno koje su sve njihove zakonske obaveze;
• Plaše se kazni – bolje platiti ovo nego kaznu ili imati problema sa državom;
• Be razlikuju bitne od nebitnih zahteva;
• mnogi preduzetnici nemaju mentore, pa ni koga da pitaju za savet.

Kakve koristi nude ovi registri?

Najčešće obećane „koristi“ uključuju:

• Vidljivost vaše firme u njihovoj bazi podataka (koju retko ko posećuje, ukoliko ona zaista negde postoji);
• Uvrštavanje u štampani katalog (koji malo ko/niko ne čita);
• „Ekskluzivni“ pristup poslovnim informacijama (dostupnim besplatno na internetu);
• Prvu stranu na Google-u (što ni Google ne bi mogao da obeća);
• „Povećanje kredibiliteta“ vašeg poslovanja (koji niko ne proverava kroz njihove registre);
• Poslovne prilike i networking (koji se nikad ne materijalizuju).

Šta preduzetnik zaista mora da plati?

Ovih nekoliko osnovnih obaveza su stvarne i dolaze iz proverenih izvora:

• Porezi i doprinosi – zavisno od forme i statusa (paušalac, DOO, PDV sistem, itd.);
• Usluge knjigovođe – osim ako knjige vodite sami;
• Komunalne takse – ako poslujete na određenoj lokaciji ili u određenim delatnostima;
• Doprinosi PIO, lokalne inspekcije, sertifikati i dozvole – ako su relevantni za vašu delatnost;
• Sudske takse – ukoliko ste u nekom postupku.

Šta da radite ako dobijete ovakav račun?

1. Ne paničite zbog kratkog roka i „pretnje“ brisanjem iz registra;
2. Ne plaćajte;
3. Proverite stavke koje smo naveli u tekstu iznad. Guglajte naziv firme, naziv „registra”, proverite iskustva, na forumima ćete verovatno vrlo brzo pronaći slična iskustva;
4. Pitajte knjigovođu, pravnika, čak i neko zvanično udruženje – mnogi su već videli istu foru;
5. Prijavite. Možete podneti prijavu tržišnoj inspekciji ili nacionalnom CERT-u.

Zaključak

Prvi dani preduzetništva su svakako haotični, i ako ste ikada naseli na slične obmane – oprostite to sebi. Samo nemojte opet.

Imajte na umu da zvanične institucije:

• Imaju jasne i transparentne procedure;
• Ne šalju račune bez prethodnog kontakta ili ugovora;
• Ne zahtevaju članarine za usluge koje niste tražili;
• Ne prete isključivanjem/brisanjem iz baze ili sličnim posledicama.

Ulaganje malo vremena u proveru ovakvih zahteva može vam uštedeti novac, ali i sprečiti dalje targetiranje vaše firme za slične obmane.

Najbolja odbrana je informisanost i kritičko razmišljanje. Kada ste u nedoumici – pitajte pre nego uplatite.