Pismo o namerama
„Imam odličnu biznis ideju!“ kaže simpatična, entuzijastična osoba iz vašeg okruženja, a sledi ideja koje se, da, zaista baš niko nikad nije setio. I sigurno ćete, sledeće godine u ovo vreme, biti milioneri.
A šalu na stranu, ukoliko ste i vi entuzijasta po prirodi, a naročito ako imate preduzetništvo u svom DNK, lako se može dogoditi da se, reč po reč, ta biznis ideja zaista i krene da kotrlja kroz glave. Ali, kako je prijateljsko čavrljanje jedna, a pokretanje i vođenje održivog biznisa sasvim druga stvar, dobar savet za već zagrejanu ideju je da akteri priče sastave pismo o namerama.
Ističemo da pismo o namerama ima jednako značajnu ulogu bez obzira da li je reč o projektu koji ima obeležja startapa, pa je neophodno da ga u nekoj fazi konkursa predate uz ostatak dokumentacije, ili je reč o „običnoj“ biznis ideji koju ćete vi svakako realizovati na svoj specifičan način.
Šta je pismo o namerama?
Pismo o namerama nije dokument koji domaći propisi zahtevaju kao obavezan u bilo kojoj situaciji. To je neformalan ugovor, sporazum, ili čak predugovor (o budućem ugovoru) kojim potencijalni poslovni partneri regulišu svoje buduće poslovne odnose, sve u nameri da izbegnu ozbiljne glavobolje ako se biznis ideja zaista ispostavi kao dobra. Sjajan je način da se pre svega testira i sam zametak ideje, zatim koraci za njenu realizaciju, a naročito posvećenost i ozbiljnost lica koja bi trebalo da je realizuju.
U ogromnoj većini slučajeva, u momentu pisanja pisma o namerama, reč je o privrednom društvu koje još ne postoji – dakle, tek će kasnije biti registrovano.
U tom slučaju, pismo o namerama možete pisati kao budući osnivački akt (koji ćete u momentu registracije i iskoristiti kao takav).
U pismo o namerama, dakle, unosite svoju poslovnu ideju i cilj projekta oko kojeg ste se okupili: šta je to što želite da ostvarite i na koji način.
Zatim, ko su lica okupljena oko istog poslovnog poduhvata, koje su tačno njihove uloge, kako će ih ostvarivati, šta su njihove obaveze. Ovakvi poslovni dogovori se uglavnom dogovaraju s obzirom na ličnost, u smislu da ortaci biraju jedni druge upravo zbog njihovih ličnih poslovnih sposobnosti, ređe zbog sposobnosti za finansiranja projekta. Stoga je važno što detaljnije navesti ko šta „donosi“ u projekat: vreme, angažovanje, kontakte, veštine.
A opet, ne može ni bez nešto novca.
U zavisnosti od vrste posla koji se pokreće, neophodno je manje ili veće ulaganje, stoga je važno precizno unošenje u sporazum ko koliko novca ulaže, kojom dinamikom, trenutno ili u budućnosti, i s tim u vezi – koliko to ulaganje utiče ili ne utiče na udele odnosno procente vlasništva tog biznisa. Kada kažemo „finansijsko ulaganje koje ne utiče na udele“, mislimo na opciju pozajmljivanja toj budućoj firmi, koju će ona kasnije vratiti svom zajmodavcu (jednom od osnivača).
Možda vam na samom početku deluje kao da ćete pitanje vlasničkih odnosa rešiti lako, samo da biznis stane na noge, ali zapravo se u praksi često pokaže da su upravo nedefinisani odnosi samih partnera veći kamen spoticanja od tržišta ili pravne regulative. Dakle, ne zaboravite na udele u vlasništvu, uzimajući u obzir sve doprinose svakog od poslovnih partnera.
Dalje, pismom o namerama možete odrediti i momenat registrovanja firme, u odnosu na neki cilj koji prethodno želite da dostignete, na primer, određeni broj klijenata koji izražavaju nameru da potpišu ugovor o poslovanju sa vama, određeni broj poseta vašem veb-sajtu, itd.
Imajući u vidu da ta firma još ne postoji, pismo o namerama je jedini dokument u koji možete unositi baš sve aktivnosti koje preduzimate, a koje su za račun te buduće firme. Recimo, domen i hosting mora zakupiti neko od fizičkih lica, osnivača, i jedini način da potvrdite da oni pripadaju toj budućoj firmi, a ne njemu lično, je unošenjem te odredbe u pismo o namerama. Takva situacija može biti i sa iznajmljivanjem nekog fizičkog prostora ukoliko je potreban za pokretanje biznisa. Kada naknadno budete registrovali firmu, prava i odnosi iz pisma o namerama će se jednostavno preneti na nju kao pravno lice.
U pismu o namerama možete regulisati bukvalno sve specifičnosti vašeg konkretnog posla: poslovnu tajnu, prijem novih članova društva, izlaz pojedinih lica iz poslovnog poduhvata, nadoknadu za rad, rešavanje sporova i tako dalje. Tu su i prava intelektualne svojine: logo, naziv, kao i marketing i strategije komunikacije.
Pod poslovnom tajnom podrazumevamo samu ideju, preduzete korake, strategije, kontakte, a zatim i čuvanje te tajne i u slučaju da ne dođe do realizacije ideja ili neki od aktera odustanu od posla.
Test izvodljivosti
Sam poduhvat sačinjavanja ovakvog pisma o namerama, bez obzira na to da li ga ortaci pišu sami ili uz pomoć advokata, već je jedna mala simulacija tog budućeg biznisa i partnerskih odnosa u njemu.
U nemalom broju slučajeva, ti potencijalni partneri i shvate da ona biznis ideja s početka priče, ipak, nije dostigla svoju zrelost. Što nije nužno loše. Time se uštedi ogromna količina energije, nerava i novca, a, završićemo citatom: Ozbiljne stvari zahtevaju ozbiljne i posvećene ljude.
Autor
Milica Bojanić je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i decenijskim iskustvom rada u kompanijama koje i zastupa pred sudovima. Oduvek intuitivno veruje, a sada i zna da je promena jedina konstanta, kako u kosmosu i prirodi, tako i u čoveku. Celoživotna opčinjenost knjigama, neobičnim životnim pričama i događajima, pažljivo slušanje i promišljanje, a u skorije vreme i naročito zanimanje za psihologiju, iznedrili su zaljubljenost u pisanje.
Više o Milici