Povreda na putu do kuće

Ispričala bih vam jednu priču:

Oko 16.10, kad je skoro svim zaposlenima u jednoj kompaniji u centru Beograda već opala produktivnost i u glavi su prolazili kroz svoje popodnevne planove, Milena se setila da tog dana ne ide s posla kući u Zemun, nego na Vračar kod zubara. Otišla je u susednu kancelariju do Tanje i predložila joj da je poveze do kuće. Tanja se oduševila mogućnošću da trolu zameni ćaskanjem u klimatizovanom autu.

Dve koleginice vozile su se ka Slaviji i sasvim bezazleno ogovarale šefa, u momentu kada je nervozni vozač BMW-a pokušao da ih obiđe sa desne strane i domogne se prolaska kroz žuto svetlo na semaforu. Izgleda da je i Milena imala isto na umu, jer su se automobili sudarili bočno. Srećom, svi učesnici prošli su relativno dobro.

Zapravo, najgore se povredila Milena, koja je zadobila povrede vrata, „kragnu“ i nalog lekara da se mesec dana odmara kod kuće, dok su Tanja i vozač BMW-a zadobili samo minijaturne ogrebotine. Tanjin lekar je izdao potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad izazvanoj posledicama stresa i to 3 radna dana.

Ona je već sutradan otišla do posla da odnese potvrdu, javi se kolegama i prepriča im nezgodu, dok je Milena kompaniji poslala potvrdu lekara o privremenoj sprečenosti za rad do 30 dana.

Koleginica iz ljudskih resursa pozvala je Milenu kako bi joj poželela brz oporavak i nehotice je uznemirila, saopštivši joj da ona, nažalost, nema prava na naknadu zarade u iznosu od 100%.

Milena zna da povreda na radu obuhvata i dolazak na posao i odlazak sa istog i nije joj jasno zašto će njena naknada iznositi 65% visine zarade, dok će kod Tanje biti nadoknađeno 100%.

Ako priču sagledamo iz ugla poslodavca, hajde da utvrdimo kakva prava i obaveze se za njega rađaju.

Povreda na radu regulisanja je, pored ostalih zakona, nešto preciznije Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. Povredom na radu smatra se povreda koja je:

• prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim ili hemijskim dejstvom;
• prouzrokovana naglim promenama položaja tela;
• iznenadnim opterećenjem tela ili
• drugim promenama fiziološkog stanja organizma.

Uz uslov da je njen nastanak uzročno vezan za obavljanje poslova, odnosno radnih zadataka.

Isto tako, povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na navedene načine, a koju osiguranik – zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen, kao i ona povreda koju pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad.

Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim.

U našoj priči, dve zaposlene pretrpele su povrede nakon radnog vremena. Povreda se, dakle, nije dogodila na radnom mestu niti u vezi sa radom.

Međutim, jedna od zaposlenih jeste bila na redovnom putu od mesta rada do kuće, te se njena povreda smatra povredom na radu.

Druga zaposlena, pak, prema okolnostima koje su poslodavcu poznate, a to je da redovni put sa Trga republike do Zemuna ne ide preko trga Slavija – nije se povredila na putu do kuće, to jest njena se povreda ne smatra povredom na radu.

Dalje, Zakon o radu zajedno sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju reguliše pravo zaposlenog na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana.

Ovde postoje dve varijante:

1. Ukoliko je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, zaposleni ima pravo na naknadu u visini od najmanje 65% svoje prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.
2. Ukoliko je, pak, sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, zaposleni ima pravo na naknadu u visini od 100% svoje prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Ni u jednom od ova dva slučaja, naknada zarade ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom. Zakon pojašnjava da je smisao ove naknade da sačuva, unapredi ili povrati zdravstveno stanje osiguranog lica i njegovu sposobnost da radi i zadovolji svoje lične potrebe.

Zatim, naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac za prvih 30 dana, bilo da je u pitanju povreda na radu, povreda van rada, bolest ili profesionalna bolest.

Od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje ukoliko je u pitanju bolest ili povreda van rada. Ukoliko se desi povreda na radu ili profesionalna bolest, naknadu zarade obezbediće poslodavac za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad zaposlenog.

Obe zaposlene, dakle, imaju pravo na naknadu zarade i to na teret poslodavca, ali ne u istom iznosu.

Zaposlenoj koja se kretala do kuće poslodavac će nadoknaditi 100% njene prosečne zarade, a onoj koja nije išla redovnim putem – 65 procenata.

Kod povreda na radu, za poslodavca postoji još jedna „glavobolja“.

Naime, u slučaju povreda na radu, poslodavac je dužan da izvrši prijavu povrede, odnosno izveštavanje o povredi. Ovo je regulisano novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu na sledeći način:

Izveštaj o povredi na radu i profesionalnoj bolesti koji se dogode na radnom mestu, poslodavac je dužan da dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrđena profesionalna bolest, organizaciji nadležnoj za zdravstveno osiguranje i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu (pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja) i to u pisanom obliku do uspostavljanja Registra povreda na radu u elektronskom obliku.

S obzirom na to da se ove povrede nisu dogodile na radnom mestu, poslodavac o kojem govorimo nema opisanu obavezu izveštavanja.

I na kraju, u svakom konkretnom slučaju koji rezultira povredom na radu, utvrđuje se eventualna krivična odgovornost poslodavca, kao i građanska odgovornost, odnosno pitanje naknade štete zaposlenom.

S obzirom na to da ovde nema uzročne veze koju zakon zahteva između poslodavca i nezgode koja se dogodila, poslodavac, takođe, nema nikakvu dodatnu obavezu prema zaposlenom.

Rezime:

Dok povrede na radnom mestu i profesionalne bolesti povlače izuzetnu obazrivost u postupanju i ozbiljne, zakonom naložene obaveze za poslodavca, povrede koje se dogode van rada, zapravo, treba pažljivo razmotriti i utvrditi sve okolnosti. Kao što smo ovde videli, ovaj naoko komplikovani splet događaja postao je, sa aspekta poslodavca iz ove priče, jednostavan onog trenutka kada je ustanovio da zaposlena koja je bila na putu do kuće nije pretrpela teške povrede, dok se druga zaposlena nije kretala redovnim putem do kuće. Stoga, izuzev uobičajene obaveze naknade zarade usled sprečenosti za rad, poslodavac nema drugih obaveza.

I za kraj, mali osvrt na Milenu iz priče. Nju niko ne može sprečiti da dokazuje da je, zapravo, išla svojoj kući, te da se i njena povreda dogodila na redovnom putu, ali je sav teret dokazivanja na njoj.