Zaštita žiga

Kada se u čoveka uvuče crv preduzetništva, svi znamo da tu opiranja nema i bolje je da mu se predate nego da sa njim vodite unapred izgubljeni rat.

I dok realistični deo vas brine o ulaganajima, troškovima, plasmanu, onaj lepršavi mašta o nazivu brenda, logou, dizajnu. Koji će biti naziv, da li je zvučan, da li je autentičan, a logo, boje… Potpuno vam je jasno koliko je to sve važno kako biste na pravi način predstavili svoje preduzetničko čedo.

I kad sve to osmislite, vraćate se „ozbiljnim“ aspektima biznisa i gradite ga od nule. Dan po dan, mesec po mesec, godinu po godinu. Brinete o svakom artiklu, svakom utisku kupca, danonoćno se trudite da se vaš rad vidi i ceni, ali ste tačno tamo gde ste želeli da budete – gradite brend. Uz mnogo rada imate i malo sreće, sve teče po planu. Dolaze čak i prvi mali jubileji. Vaš brend prepoznaju i potrošači i kupci.

Tek, jednog dana, dok ležerno skrolujete društvene mreže uz kafu, izađe vam sponzorisani post koji vam je neverovatno poznat. Znate da niste platili reklamu, niko na slici nije vaš poznanik, ali nešto je previše poznato.

Tada shvatate: logo na proizvodu koji se reklamira. Znak, naziv, boje. To je sve vaše, ali proizvod nije vaš.

Neko je ukrao nešto vaše.

Ukrali su vam ideju, trud, reputaciju, ugled.

Zabrinuto zovete svoje saradnike da im kažete za to i pitate se šta možete da uradite po tom pitanju.

Ukoliko se obratite pravniku ili advokatu, pitaće vas da li ste zaštitili svoju intelektualnu svojinu.

Vi ćete verovatno odmahivati glavom iziritirani pravnim terminima, ali intuitivno ćete znati da vas pita da li ste zaštitili svoj žig – znak, logo, boje, slogan.

Ukoliko jeste zaštitili svoj žig, spadate u nekolicinu preduzetnika u Srbiji koji razumeju značaj ove zaštite i možete pokrenuti postupak pred tržišnom inspekcijom, tužilaštvom, čak i policijom, jer se dogodila krađa intelektualne svojine koja se smatra ozbiljnom povredom prava.

Ukoliko, pak, niste, možda ćete imati sreće da se ni „kradljivac“ toga nije setio.

Kod zaštite intelektualne svojine važi pravilo prvenstva (prior tempore potior iure – prvi u vremenu, jači u pravu), i ne samo da važi, ono je toliko važno da Zavod za intelektualnu svojinu evidentira i minut u kojem ste predali zahtev za zaštitu svog prava. Dakle, požurite da ispravite grešku i registrujete se prvi.

Ako je, pak, neko pre vas podneo zahtev za zaštitu baš vašeg logoa, slogana, znaka – neminovno ćete ući u veoma neizvestan i mučan proces koji možda i neće imati pozitivan ishod za vas, bez obzira na moralna prava koja imate nad svojim brendom. Suštinski, zakon štiti žig i nosioca žiga. Bez registracije, vi nemate pravnu zaštitu.

Registar žigova

Kada završite čitanje ovog teksta, možete u novom tabu (jer na ovom portalu ima još korisnih tekstova koje ne treba da propustite) otvoriti sajt Zavoda za intelektualnu svojinu (ZIS) i u bazi podataka naći ćete e-registar žigova. Tamo možete veoma jednostavno proveriti da li već postoji registracija naziva ili slogana koji koristite. Ukoliko tako nešto postoji, nemojte se odmah obeshrabriti. Značajan element zaštite žigova je i kategorija kojoj pripadaju i, ukoliko vaš brend nije iz one kategorije u kojoj je isti ili sličan već zaštićen, ne mora da znači da će vaša prijava biti odbačena.

Dalje, tamo je dostupan i međunarodni registar žigova koji na sličan način pretražujete, pa se možete informisati i o zaštiti svog žiga u inostranstvu, a za potrebe izvoza. U svakoj državi žig se štiti pojedinačno. Napominjem da je u zemljama Evropske unije intelektualna svojina i njena zaštita suštinski element poslovanja i svaki ozbiljan partner insistiraće da su vam svi papiri po ovom pitanju „čisti“.

Postupak međunarodne zaštite sprovodi se takođe posredstvom našeg Zavoda za intelektualnu svojinu.

Postupak zaštite žiga

Postupak zaštite žiga nije komplikovan i nije neophodan pravnik ili advokat koji bi ga vodio, ali jeste strogo formalan i vrlo su česta odbacivanja prijava.

U slučaju da registraciju svog žiga poverite advokatima, oni će znati kako da sprovedu postupak, a vaša je jedina obaveza da njima dostavite slogan i grafičko rešenje koje se implementira u prijavu. I, naravno, plaćanje taksi, koje se uvek vrši unapred.

Za slučaj da odlučite da postupak vodite sami, nemojte se ustručavati da potražite savete službenika u Zavodu za intelektualnu svojinu kako biste postupak sproveli kako treba (iz prve). Zamislite samo da je slično kao registracija u APR-u i krenite korak po korak. Pratite instrukcije, pitajte službenika o svemu što vam nije jasno i uspešno ćete realizovati registraciju.

Dok razgledate sajt Zavoda, na nekoliko mesta videćete mogućnost podnošenja prijave zaštite elektronskim putem na sajtu ZIS na koji vas Zavod za intelektualnu svojinu i ohrabruje da idete isticanjem da su takse za elektronske prijave značajno niže od onih kada fizički odlazite u Zavod.

A kada smo kod visine taksi, na sajtu, takođe, imate kalkulator taksi, pa se možete detaljnije informisati u zavisnosti od „kombinacije“ zaštite koju želite da sprovedete. Ja ću dati primer za neku uobičajenu zaštitu u ovom trenutku (takse se mogu promeniti u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama). Recimo, ukoliko želite da prijavite zaštitu žiga u do tri klase međunarodne klasifikacije roba i usluga, kao i figurativni element ili verbalni znak sa grafičkim rešenjem (dakle, slogan ili logo), taksa iznosi oko 70.000 dinara. Takse za registrovanje žigova elektronskim putem, nasuprot odlasku u Zavod, niže su za 25% (a za registrovanje patenta čak 50%).

Casestudy: pretraga žiga Apple

Za kraj ćemo uraditi malu studiju slučaja iliti pokaznu vežbu:

Na sajtu Zavoda za intelektualonu svojinu (ZIS) imate rubriku Žigovi i dugme pretraga.

U tabeli koja se popunjava, ako u rubrici znak ukucate: „APPLE“ dobićete sledeće podatke:

broj prijave, registarski broj, ničanske klase (kategorije); nosilac prava – APPLE, INC., 1 Infinite Loop, Cupertino, 95014, California, US; zastupnik – advokat Nikola Kliska iz Beograda; da je prijava podneta 21.09.1983, a registracija izvršena 23.08.1986, kao i da je registracija važeća do 23.08.2026. godine.

Možemo da zaključimo da je Apple shvatao značaj zaštite žigova još 1983. godine, kada je podneo zahtev za zaštitu u Srbiji (tadašnja Jugoslavija).

Dakle, ako napravite bilo koji tehnološki proizvod i poželite da ga nazovete baš Apple, nećete to uspeti, osim ukoliko Eplov advokat 2026. godine zaboravi da produži registraciju. A male su šanse da će zaboraviti jer će ga Zavod bar tri puta podsetiti da to treba da učini. Pa, čak i tada, još 6 meseci nakon isteka registracije neće dozvoliti nikome ko nije nekadašnji nosilac da registruje sličan žig.

Ovo se ne odnosi isključivo na Apple, isti je postupak za sve žigove. Registracija žiga traje 10 godina i može se neograničen broj puta produžavati.

Osim reči, odnosno znaka APPLE, kompanija Apple Inc zaštitila je i svoj poznati logo, kao i jedan od svojih slogana, recimo THINK DIFFERENT.

Naravno, sve ovo govorim o zaštiti pred našim Zavodom. Što nas dovodi do zaključka da je Apple zaštitio svoju intelektualnu svojinu svuda po svetu (gde god postoji organ koji štiti intelektualnu svojinu).

Zaključak

Ni ovog puta nisam odolela da, kad sam već tu, ne pretražim (da ne kažem ošacujem) da li su zaštićeni moji omiljeni domaći brendovi.

Kad tamo – naravno da nisu. Devet od deset pokušaja – nije registrovano.

Očigledno je da u našem preduzetništvu, nažalost, intelektualna svojina još uvek ne može da dođe na red. Sa druge strane, u praksi postoji nezanemarljiv broj sporova povodom njene povrede.

Završila bih pomenutim sloganom koji jeste registrovan – think different: zaštiti svoja prava na vreme. Mnogo je truda i rada u taj logo i znak uloženo.