II deo: Upravljanje novčanim tokovima u krizi

Kako smo već pominjali, dobro upravljanje novčanim tokovima u vreme krize postaje mnogo više od tradicionalnog projektovanja priliva i odliva. Kako bi se na ovaj način obezbedila sigurna pozicija, neophodno je i da definišemo najvažnije oblasti za upravljanje novčanim tokovima u krizi.

Sagledavanjem ključnih oblasti koje bi kvalitetno upravljanje novčanim tokovima trebalo da obuhvati, postaje jasno da odgovornost za izradu i praćenje realizacije projekcija ne bi trebalo i ne sme da bude isključivo na finansijama. U proces moraju da budu uključene sve relevantne funkcije: prodaja, nabavka, proizvodnja, trezor, obračun plata, upravljanje ljudskim resursima i naravno finansije. 

Da bi kompanija generisala novac trebalo bi da ostvari dva cilja – da proda proizvod i da naplati potraživanje. Međutim, oni u praksi često nisu u harmoniji, a danas je naplata mnogo teža nego pre tri meseca. Zato se kompanijama savetuje da analiziraju kupce, koji su takođe pogođeni krizom i nisu u istom finansijskom položaju kao na početku 2020. godine. Ovo podrazumeva i sagledavanje tržišnih kretanja, praćenje regulative, ali i analizu drugih kupaca. 

To bi trebalo da dovede do utvrđivanja rizika poslovanja sa pojedinim kupcima i pomogne u donošenju odluka o avansnom plaćanju, ograničenju odloženog plaćanja, uvođenju ili izmeni kreditnih limita ili perioda kreditiranja, zatim naplate potraživanja pre vremena uz diskont, ili potpunog redefinisanja odnosa sa pojedinim kupcima. U trenutnim kriznim okolnostima veoma je značajno obezbediti ažurnost i tačnost prilikom fakturisanja, što može značajno doprineti bržoj naplati od kupaca, i usavršiti ovaj proces. 

Planiranje plaćanja dobavljačima trebalo bi u dobroj meri zasnovati na definisanju ključnih dobavljača i postizanju dogovora sa njima, jer u uslovima krize poverenje između partnera, odnosno izvesnost u pogledu izmirenja obaveza može imati prednost u odnosu na cenu proizvoda ili usluge. Ovaj proces trebalo bi da obuhvati očekivano vreme naplate i plaćanja, potrebu za koncentracijom ili fragmentacijom dobavljača, kao i potencijale zahteve za avansno plaćanje od pojedinih dobavljača. 

Optimizacija, upravljanje i redovan nadzor zaliha su od velikog značaja u uslovima nesigurnosti lanca nabavke, jer omogućavaju oslobađanje novčanih sredstava. Proces optimizacije nivoa zaliha je složen i trebalo bi da obuhvati analizu raspoloživih zaliha (popis), zatim analizu, prodaju ili otpis neupotrebljivih zaliha, izradu plana proizvodnje na bazi prethodno izrađenog plana prodaje, kao i analizu optimalne nabavke i kontrolu zaliha. 

Projekcija prihoda je izazovan zadatak pogotovo u periodima neizvesnosti, zbog toga je korisno imati više scenarija i redovno preispitivati ključne pretpostavke. 

Prilikom planiranja i projekcija troškova zaposlenih u obzir bi trebalo uzeti planirani obim aktivnosti, kao i potencijalne promene broja zaposlenih i visine plata, korišćene plaćenog ili neplaćenog odsustva, fleksibilno radno vreme, ali i zaštitu ključnih talenata i veština. 

Najzad, kapitalni izdaci se razlikuju od industrije do industrije, ali u sadašnjim okolnostima zajedničko za sve je da bi trebalo kratkoročno odložiti investicije, tamo gde je to moguće. Pri tome, trebalo bi obratiti pažnju da li postoje ugovorene investicije koje nije moguće odložiti bez penala.