Kako da odaberete prave influensere za pomociju vašeg biznisa?
Oslanjanje na pomoć influensera u promociji proizvoda i usluga postala je neka vrsta globalnog fenomena, za kojim ne kaska ni Srbija.
Bilo da planirate saradnju sa makro (50 000 pratilaca pa na gore), ili mikro influenserom (do 10 000 pratilaca) za koje važi neko nepisano pravilo da imaju lojalniju bazu pratilaca od ovih ‘’velikih’’ igrača – nećemo stati u odbranu ni jednih ni drugih – izbor je na vama.
Međutim, skrenućemo vam pažnju na sve češću online prevaru – lažne influensere sa lažnim pratiocima, i pomoći ćemo vam da ih prepoznate i izbegnete.
Šta su lažni pratioci?
Danas je na internetu moguće kupiti gotovo sve – uključujući i pratioce. Proces je jednostavan: uplatite određenu svotu novca za određeni broj generičkih profila, i preko noći postajete influenser po broju pratilaca.
Prema istraživanju koje je sproveo Univerzitet u Baltimoru a koje je objavio sajt Business of fashion, 1000 lažnih pretplatnika na YouTube-u košta 49 dolara, 1000 bot lajkova na Facebook-u 34, dok na Instagramu 1000 pratilaca košta svega 16 dolara.
Srećom, postoje pouzdani načini da proverite da li su pratioci lažni ili ne. Profil koji ima desetine hiljade pratilaca i po trideset – četrdeset lajkova je sasvim sigurno kupio svoje pratioce. Ako i dalje niste uvereni, bacite pogled na profile ljudi koji ih prate. Ukoliko je većina njih neaktivna i na sve to ima neka čudna, nepovezana imena – velika je verovatnoća da su lažni. Nagli skok broja pratilaca za jako kratko vreme, takođe je znak za uzbunu.
Programi ne lažu
Instagram se trudi da povremeno briše ili čak kažnjava ljude sa lažnim pratiocima, ali o tome koliko im to uspeva najbolje možda govori činjenica da najviše lažnih pratilaca imaju slavne ličnosti poput Elen Dedženeris, Kejti Peri i Kim Kardašijan. Ipak, postoji nekoliko sajtova koji mogu da izračunaju okvirni procenat lažnih profila, što znatno olakšava proces.
Lažni engagement
Kao što mogu da se kupe pratioci, mogu da se kupe i komentari i lajkovi. Postoje čitave grupe na Facebook-u i Vajberu koje funkcionišu po principu lajk-za-lajk, a ne bi trebalo zaboraviti ni na to da objave na Instagram-u mogu da se plaćaju baš u cilju povećanja dosega.
I ovo možemo da proverimo tako što ćemo posmatrati postove. Primera radi, ukoliko Instagram video post ima više lajkova nego pregleda, lajkovi su kupljeni, odnosno ako su komentari slični, sastoje se samo od emoji-a (jednog ili više) ili jedne reči – takođe je verovatno da su kupljeni.
Lažne promocije
Neki influenseri idu toliko daleko da lažiraju promocije. U Americi je #ads obavezni hešteg za svaku plaćenu objavu, stoga je korisnicima lakše da znaju kada je neka preporuka plaćena, a kad nije. U članku koji je objavio The Atlantic, navodi se poimence nekoliko influensera koji su stavljali upravo ovaj hešteg iako zapravo uopšte nisu bili plaćeni da promovišu proizvod. Nije loše i ovo imati na umu, iako je jedina mogućnost da proverite da li su ove objave plaćene ili ne da direktno pitate brend koji taj influenser reklamira.
Zaključak
Pre saradnje uvek tražite informacije o dosegu ili interakciji od influensera. Zapamtite da je vaše pravo da znate da li je cena koju vam traže adekvatna, kakve rezultate možete da očekujete i da li vam se isplati da ih angažujete. Mi se nadamo da smo vam ovim tekstom pomogli da svoje influenser-kampanje sprovodite uspešnije nego ikad.
Autor
Tekstovi nastali u periodu od 2019. do 2023. godine na prvoj verziji portala sačuvani su u okviru arhive.
Više o Arhivi