Kako se utvrđuje paušalni porez i da li je to rešenje za vas?

Paušalno oporezivanje namenjeno je preduzetnicima koji iz nekog razloga nisu u mogućnosti da vode poslovne knjige. Zbog toga se obraćaju molbom Poreskoj upravi koja im određuje paušalni iznos poreza na ostvarene prihode koji treba da plate. Poreska uprava na osnovu toga donosi poresko rešenje i određuje fiksni iznos poreza i doprinosa.

U Srbiji trenutno posluje nešto više od 116.000 paušalaca, što je skoro trećina svih privrednih subjekata. Najviše paušalaca ima među taksistima, pravnicima i frizerima, a stručnjaci ukazuju na podatak da se za takav oblik poslovanja često odlučuju oni koji tek započinju svoj biznis i freelanceri. Prema podacima Centra za istraživanje javnih politika, freelanceri se u najvećem broju registruju kao paušalci u oblasti programiranja, kreativne industrije ili prevodilačkih usluga. 

Paušalno plaćanje poreza, za koje vlada opšte mišljenje da je za preduzetnike prihvatljivije i lakše, jer tako nisu u obavezi da vode knjige kao i da je to način da se plaćaju manje dažbine državi, svakako ima svoje prednosti, ali i mane.

Kada je reč o tome kako se utvrđuje visina paušalnog oporezivanja i koji su kriterijumi da neko bude u režimu paušala, stručnjak za tu oblast i osnivač paušal.rs Sofija Popara objašnjava da postoji nekoliko kriterijuma, a dva faktora koja najviše utiču na to određenje jesu opština sedišta agencije, ili firme, i šifra delatnosti. Drugi faktori koji utiču na visinu poreza i doprinosa ostavljeni su na slobodnu procenu inspektora. 

U praksi su se pokazale brojne nelogičnosti koje zbunjuju preduzetnike koji pokreću posao u sistemu paušalnog oporezivanja. Sofija Popara to potkrepljuje primerom:

„Zanimljiv je primer dvojice braće koji su registrovani okvirno u isto vreme, na istoj adresi i bave se istom delatnošću, za koje je zadužen isti inspektor, ali se njihova poreska rešenja razlikuju za nekoliko hiljada dinara.“

Dešavalo se, takođe, za neke delatnosti da jedan inspektor odobri paušalno oporezivanje, a drugi ne, zbog različitog tumačenja Uredbe o paušalnom oporezivanju. Takve situacije nisu česte, ali ne bi smelo da dolazi do njih i zato je, prema njenoj oceni, važno da pravilne i jasne informacije budu svima dostupne.

Šta sve muči preduzetnike koji bi želeli da budu paušalci

Preduzetnici koji plaćaju porez paušalno najviše se žale uglavnom na to da na početku poslovanja ne znaju koja će im biti visina poreza i kada će im stići rešenje. 

Pored toga, problem predstavljaju komplikovane administrativne procedure. „Kod svih drugih oblika, troškovi se mogu precizno predvideti, a kod paušalca, da bi se došlo do toga, potrebno je da se prođe kroz složeniji sistem kalkulacije, koji ne može paušalac sam da izvrši“, objašnjava Popara.

Sofija kaže da to predstavlja veliki problem, jer sve do dobijanja poreskog rešenja, preduzetnik ne zna da li mu je takav sistem poslovanja isplativ i održiv.

Problem, neretko, predstavlja i nedostatak informacija. Popara kaže da je nekada veoma teško pronaći informacije koje su neophodne za poslovanje, a i kada se pronađu često nisu razumljive nekom ko nije upoznat sa materijom, zbog čega su paušalci ponekad prinuđeni da angažuju knjigovođu, iako im on nije neophodan.

Inspektori, prilikom utvrđivanja iznosa paušalnog poreza, imaju velika diskreciona ovlašćenja, ali bi to moglo uskoro da se promeni, jer postoji ideja da se ta subjektivnost u proceni prevaziđe novom aplikacijom Poreske uprave. Ideja je da se napravi aplikativni softver koji će na jednostavan i transparentan način dostavljati informaciju o tome koliko bi iznosili porezi i doprinosi za novoosnovane preduzetnike, čime bi se postupak donošenja rešenja pojednostavio i, samim tim, bio kraći.

Naša sagovornica kaže da ohrabruje to što Poreska uprava priprema aplikaciju koja bi trebalo da omogući predviđanje visine poreskog rešenja preduzetnicima i jasnije definisanje kriterijuma za utvrđivanje visine paušalnog oporezivanja. Ukazuje i na to da, kada se uvode promene, posebno u velike državne sisteme, kao što je Poreska uprava, treba imati u vidu da te promene idu polako i postepeno.

U međuvremenu, omogućeno je dobijanje poreskih uverenja on-line, na koje se više ne čeka nekoliko dana, već se dobijaju odmah elektronski, što definitivno smanjuje i olakšava administrativne procedure, kaže Popara i ističe da se nekada na rešenje čekalo po godinu dana, a sada se ono može dobiti za oko mesec dana, najviše dva. 

Uvedena je i mogućnost on-line registracije paušalne agencije, što skraćuje i ubrzava proceduru, i za takvu registraciju se odlučuje sve veći broj ljudi. 

Rokovi i uputstva

Zahtev za paušalno oporezivanje se predaje do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu, ili ukoliko tek počinjete sa radom, 15 dana od dana upisa kod Agencije za privredne registre. Poreska uprava bi trebalo da donese rešenje u roku od 30 dana.

Prilikom određivanja iznosa poreskih obaveza, Poreska uprava će uzeti u obzir niz faktora. Polaznu osnovu za poresku osnovicu čini prosečna zarada. Poreska obaveza će se povećavati ili smanjivati u skladu sa nizom parametara, koji su precizno određeni. 

Važno je istaći da se možda ne obraća dovoljno pažnje na činjenicu, pa može neprijatno da iznenadi, da paušalac plaća razrezani iznos bez obzira na to koliko je zaradio tokom godine. I dok to predstavlja pogodnost ako je zarada veća, u suprotnom, može biti veliki problem.

Ukoliko tek počinjete posao, postoji mogućnost da vam fiksni iznos poreza bude veliko opterećenje. Zato je potrebno da počnete da razmišljate o drugom načinu oporezivanja.

Ko ne može da bude paušalac

Postoje određene delatnosti u kojima se preduzetnik ne može registrovati kao paušalac i one su definisane Uredbom o paušalnom oporezivanju. Odnose se na marketing, knjigovodstvo i računovodstvo, trgovinu na veliko i malo.

Preduzetnik koji je u sistemu PDV-a, kao i preduzetnik koji ostvaruje više od šest miliona dinara prihoda godišnje, takođe, ne može biti paušalac. U slučaju da spadate u pobrojane kategorije, ne preostaje vam ništa drugo nego da zašiljite olovku, odnosno da platite knjigovođu!