Arhiva

Startapuj: Korak 6: obezbeđenje finansija

yvQ8fdXb

Kažu da nije sve u novcu, ali da se bez novca ne može.

Da bismo pokrenuli startap potrebno je da obezbedimo finansije. Finansije su nam potrebne za početna ulaganja (da počnemo) i za obezbeđenje tekuće likvidnosti (da možemo da radimo). Konkretno to su: 

  • Ulaganja u robu (roba koju dalje prodajemo) 
  • Ulaganja u materijal (sirovine, rezervni delovi) 
  • Ulaganja u opremu (mašine, računari, oprema za rad) 
  • Ulaganja u poslovni prostor (zakup, adaptacija, uređenje) 
  • Ulaganja u nematerijalnu imovinu (licence, prava, koncesije) 
  • Ulaganja u plate zaposlenih (prodavci, tehnolozi, programeri) 
  • Ulaganja u novčana obrtna sredstva (za održanje likvidnosti) 
  • Ostala ulaganja (naknade, takse, dozvole, porezi) 

Zavisno od vrste biznisa i poslovnih ambicija, ta ulaganja mogu biti relativno mala (npr. do 50 hiljada evra), srednja (npr. do 200 hiljada evra), a mogu biti i velika (npr. 2 miliona evra). Što su veća ulaganja, to su nam potrebni ozbiljniji izvori finansiranja i više truda oko pribavljanja sredstava. 

U načelu, imamo sopstvene, pozajmljene i dobijene izvore finansiranja. 

Sopstveni izvori finansiranja (sopstvena sredstva) obuhvataju: 

  • Ulaganja osnivača – lična ušteđevina, oprema, prava itd. 
  • Ulaganja partnera – dobavljača, kupaca, kooperanata itd. 
  • Ulaganja investitora – poslovnih anđela, VC fondova itd. 
  • Ulaganja akcionara – IPO ili dokapitalizacija, na berzi

Pozajmljeni izvori finansiranja (pozajmljena sredstva) obuhvataju: 

  • Pozajmice od fizičkih lica – porodica, prijatelji, rodbina, kolege itd. 
  • Pozajmice od banaka – domaće banke, strane banke, međunarodne banke itd. 
  • Pozajmice od domaćih fondova – fondovi, agencije, ministarstva, gradovi, opštine itd. 
  • Pozajmice od međunarodnih fondova – EU, SAD, UAE, Kina, međunarodni kreditori itd. 
  • Pozajmice od partnera – dobavljači, kooperanti, kupci, zaposleni, država, ostali itd. 
  • Pozajmice od stanovništva – putem emisije obveznica i komercijalnih zapisa 
  • Pozajmice od lizing kompanija – kupovina imovine na lizing (vozila, oprema itd) 
  • Ostale pozajmice – odloženi porezi, odložene obaveze, zalagaonice itd. 

Dobijeni izvori finansiranja (dobijena sredstva) obuhvataju : 

  • Donacije fizičkih lica – porodica, prijatelji, rodbina, kolege itd.
  • Donacije poslovnih anđela – privatna lica koja ulažu u startap biznise 
  • Donacije fondova smelog kapitala – fondovi koji ulažu u startap biznise 
  • Donacije domaćih institucija – ministarstva, fondovi, agencije, NVO itd. 
  • Donacije međunarodnih institucija – EU, SAD, UAE, Kina, UN, OECD, NVO itd. 
  • Donacije poslovnih partnera – dobavljači, kupci, kooperanti itd. 
  • Donacije zajednice – crowdfunding, crowdsourcing itd. 
  • Ostale donacije – zaposleni, sponzori, pokloni itd. 

Ulaganja u startap mogu biti u različitim oblicima: 

  • Ulaganja u novcu i novčanim ekvivalentima (npr. menice ili obveznice) 
  • Ulaganja u stvarima i materijalnim ekvivalentima (npr. sirovine ili oprema) 
  • Ulaganja u alternativnim valutama (npr. kriptovalute ili digitalne valute) 
  • Ulaganja u proizvodima i uslugama (npr. zavese, fiskalne kase ili računari) 
  • Ulaganja u zemljištu i nekretninama (npr. poslovni prostor ili garaža) 
  • Ulaganja u biološkim sredstvima (npr. voćnjaci, zasadi, stada, matice) 
  • Ulaganja u pravima i koncesijama (npr. patenti, licence, ili robne marke) 
  • Ulaganja u ostalim oblicima (kompenzacije, otkupljena dugovanja itd) 

Gde preduzetnici sve mogu potražiti finansije

  • Vlasnici i suvlasnici – ušteđevina, pozajmice, oprema itd. 
  • Strateški partneri – dobavljači, kooperanti, kupci itd. 
  • Sopstveni biznis – zadržana dobit, amortizacija, rezerve itd. 
  • Zadržana sredstva – odložene obaveze, primljeni avansi itd. 
  • Domaće banke – kratkoročni i dugoročni krediti 
  • Međunarodne banke – IBRD, IFC, mikro krediti itd. 
  • Lizing kompanije – poslovni i finansijski lizing 
  • Smeli ulagači – biznis anđeli, VC fondovi itd. 
  • Virtuelni ulagači – kriptovalute, digitalne valute itd. 
  • Institucionalni investitori – investicioni fondovi itd. 
  • Domaći fondovi – fondovi, agencije, ministarstva itd. 
  • Međunarodni fondovi – EU fondovi, USAID, NVO itd. 
  • Berza – akcije, obveznice, komercijalni zapisi, IPO itd. 
  • Zajednica – crowdfunding i crowdsourcing platforme 
  • Ostalo – zalagaonice, privatne pozajmice itd. 

Za preduzetnika je najvažnije da dobije finansije. Međutim, važno je i da vodi računa o pravilima finansiranja kako ne bi došao u stanje finansijske neravnoteže. Ta pravila otprilike govore sledeće: 

  • Voditi računa o zadržavanju kontrole 
  • Voditi računa o finansijskoj stabilnosti 
  • Voditi računa o finansijskoj nezavisnosti 
  • Voditi računa o tome da se ne prezadužimo 
  • Voditi računa o zlatnom bankarskom pravilu 

 Za kraj, još nešto korisno za startap biznise – način funkcionisanja smelih fondova. Smeli fondovi obuhvataju biznis anđele (Business Angels) i fondove smelog kapitala (Venture Capital Funds). Oni po pravilu ulažu u rane faze razvoja biznisa (dakle, u startap biznise) iz dva razloga – zato što smatraju da je takvo ulaganje društveno odgovorno i zato što očekuju da ostvare visoku zaradu u budućnosti. Fondovi smelog kapitala obično zauzvrat dobijaju određeni udeo u vlasništvu biznisa. Postoje sledeći nivoi finansiranja: 

  • Pre-Seed Funding – manje ulaganje u najranijim fazama razvoja biznisa 
  • Seed Funding – prvo ozbiljnije ulaganje kod kojeg se stiče udeo u vlasništvu 
  • Funding Rounds – dalja ulaganja koja pomažu dalji razvoj biznisa, i to: 
  1. Serija A – optimizacija baze korisnika i ponude proizvoda 
  2. Serija B – proširenje tima i povećanje prodaje na tržištu 
  3. Serija C – razvoj novih proizvoda i ulazak na nova tržišta 

Nakon što startap biznis preživi (pomoću Pre-Seed i Seed investicija) i razvije se (pomoću rundi finansiranja), biznis se dalje razvija i sredstva prikuplja na ostale načine (dokapitalizacija, ulaganje velikih ulagača, izlazak na berzu itd) ili pronalazi kupca koji biznis kupuje u procesu akvizicije (tzv. „Exit“ strategija). 

U sledećem tekstu: korak 7 – obezbeđenje logistike. 

 Autor teksta je Igor Lazarević, poslovni savetnik sa više od 20 godina iskustva u razvoju poslovanja

Dopao Vam se tekst?
Podelite ga sa prijateljima!

Autor

Po obrazovanju magistar ekonomskih nauka sa dugogodišnjim iskustvom u poslovima menadžment konsaltinga. Iza sebe ima više od 15 godina iskustva i učešće u preko 100 projekata.

Više o Igoru