Tri načina kako izmeriti uspeh oglašavanja na mrežama

Merenje uspeha u digitalu (kao i generalno u oglašavanju) treba da ima jasnu statistiku. Ako se setimo da smo u priču o marketingu pošli utvrđivanjem biznis ciljeva, a zatim kreiranjem kampanja, ispitivanjem ciljnih grupa i određivanjem najboljih kanala promocije, rezultati svega toga logično treba da se pokažu.

U ovom kontekstu, marketing i oglašavanje su alati biznisa da bi došlo do bolje prodaje. A već smo u prethodnim tekstovima iz ovog serijala istakli da u digitalnom svetu sve može da se izmeri u tačnog korisnika i svaki uloženi dinar.

Direktna konverzija i ROAS

Direktno merenje uspeha treba da je vrlo linearno – pokrenuli ste prodajnu kampanju i ostvarili određeni broj prodaja. Kao dobar rezultat se u digitalu smatra da je to trostruka ili četvorostruka vrednost u odnosu na uloženo. U izuzetnim situacijama, kada su kampanje dobro smišljene i oglasi optimizovani, dešava se da to bude i sedam puta ROAS (return on ad spending).Ovo je posebno bitno za biznise koji su isključivo oslonjeni na društvene mreže, da ne kažemo da im se kompletno poslovanje zasniva na tome. Tu mislimo na pojedince koji pokreću posao, male proizvodnje ili onlajn šopove, sve one kojima je Facebook ili Instagram jedini način prodaje. Za njih je presudno da mogu dobro da podese i izmere rezultate oglašavanja, jer je to jedini izvor prihoda za firmu.

I tu se opet vraćamo na temu kvalitetnog sadržaja, vrste objava koje društvene mreže favorizuju i dobro određena ciljna grupa, jer će broj klikova i konverzija da raste srazmerno tome koliko mi sami uspešno napravimo kampanje. Ili već pojedinac ili agencija koji rade za nas…

Lead gen

Ali, uspeh ne mora da bude samo direktan. Druga opcija je Lead generation, odnosno kreiranje zainteresovanosti i pronalaženje ciljne grupe, sa kojom dalje nastavljate da radite kroz neke druge kanale. Da li je to telefonski poziv sa ponudom ili kreiranje email kampanja koja prati aktivnosti na društvenim mrežama?

Sada su posebno popularne kampanje koje sadrže npr. besplatan ebook kao način dolazaka do kontakata, da bi se njima kasnije prodale neke druge skuplje usluge (konsalting, mesečna saradnja, video edukacija i sl). Ovo se odnosi na one koji ne nude fizičke proizvode, nego usluge razne vrste.

Zajednica

I kao treća kategorija u promotivnim aktivnostima je širenje zajednice. Dugoročno je to najbolje, ali realno ne daje odmah rezultate, pa je onima koji tek počinju zahtevnije da isprate izdvajanja u budžetu koja ne vraćaju novac odmah. Pod širenjem zajednice se misli na prodajne kampanje usmerene na one koji će zapratiti stranicu, da bi se u nekom narednom periodu njima ponudili proizvodi i usluge kroz redovne postove.

Međutim, čak i da nemate nikakav budžet za promocije, ovo poslednje treba da se odnosi na sve, iako proces stvaranja zajednice može da potraje. Posebno što društvene mreže prirodno smanjuju domet postova kako raste broj korisnika te aplikacije.

Oni koji su davno počeli da rade i promovišu se na Facebook platformi, imali su izuzetan organski rast i prodaju bez uloženog dinara. Ali to se dešavalo pre 7-10 godina. Zatim je fokus malih biznisa stavljen na Instagram, pa je tu moglo svašta da se napravi takođe organski pre 3-5 godina. Sigurno i sami primećujete, ili vidite po Analitici, kako prolazi vaši postovi.

Pa je onda od pre godinu dana, bar kod nas, eksplodirao TikTok i mnogi kreatori koriste ovu mrežu da naprave bolji proboj, veći domet i da steknu veliki broj pratilaca dok je mreža “mlada” i dok još nije zaživela monetizacija u pravom smislu.

A sledeća društvena mreža, videćemo šta će biti…

Autor: Vladimir Veličković; Serijski preduzetnik i autor knjige Biznis Bukvar