Uticaj pandemije COVID-19 na poslovanje malih i srednjih preduzeća u Srbiji

Svet se bliži šestom mesecu borbe sa pandemijom, medicinska nauka i struka se i dalje suočavaju sa nizom nepoznanica, a borba za zdravlje ide rame uz rame sa borbom za ekonomiju. Jer, vrlo brzo je postalo jasno da COVID-19 ne pogađa samo zdravlje ljudi, već preti da planetu suoči sa ozbiljnom ekonomskom krizom.

Krajem marta ove godine čak 85 posto mikro i malih preduzeća u Srbiji očekivalo je negativni uticaj pandemije na njihovo poslovanje, 70 posto njih je očekivalo da posledice osete nakon šest meseci, a više od 48 posto je strahovalo da ove izazove neće moći da prevaziđe bez dodatne podrške.

Republika Srbija je programom ekonomskih mera vrednim 5,1 milijardu evra pružila podršku privrednicima. Nakon prvog seta mera usledio je i drugi, u visini od 66 milijardi dinara, sa ciljem da se očuvaju radna mesta i proizvodni kapaciteti. Prema podacima PKS-a, 80 posto ispitanih privrednika je koristilo kredite i rešilo problem likvidnosti na tri do šest meseci. Privredna komora Srbije najavila je dodatnu pomoć najugroženijim sektorima, poput turizma, ugostiteljstva, putničkog saobraćaja, kao i podršku prerađivačkoj industriji da se u novim okolnostima bolje pozicioniraju na domaćem i stranom tržištu.

Pandemija se odrazila na sve industrije. Jedan od sektora koji je najviše pogođen je turizam, jer hotelsko-ugostiteljska delatnost od početka marta praktično ne ostvaruje prihode. 

U prvih pet meseci 2020. godine ukupan broj dolazaka turista u Srbiju je pao za 52,8 posto u odnosu na isti period prošle godine. U maju, je zabeležen pad od čak 87,6 posto dolazaka turista u donosu na isti mesec 2019. godine. Međutim, seoski turizam beleži porast, za koji je tražnja počela već u martu i ne jenjava. U periodu pandemije seoska domaćinstva beleže porast interesovanja i rezervacija za čak 500 procenata. 

Sa početkom pandemije pojavile su se i brojne procene njenog uticaja na tržište nekretnina. Nakon prvobitnog pada od oko 70 posto, početkom avgusta objavljeni su podaci da se tržište stambenih nekretnina oporavilo, a da su cene ostale gotovo nepromenjene. Već u poslednjoj nedelji maja promet nekretnina se vratio na nivo iz februara. 

Većina startapa i digitalnih kompanija oseća negativne posledice COVID-19. Startapi beleže veliki pad prodaje, dve trećine njih pad od čak 60 posto. Polovina digitalnih kompanija i frilenseri su se suočili sa padom prihoda većim od 30 posto. Potražnja za novim radnim mestima u IT-ju je opala, ali manje nego u drugim sektorima. Za to su zaslužne kompanije iz drugih oblasti, koje su u vreme pandemije zbog transformacije poslovanja, imale povećanu potrebu za IT stručnjacima, što je još jedan pokazatelj da se opstanak poslovanja u vreme pandemije vidi u digitalizaciji i digitalnoj transformaciji. 

Digitalna transformacija nije zaobišla ni poljoprivredu i prehrambenu industriju. Nakon stabilizacije snabdevanja hranom, aktuelizovao se problem plasmana malih proizvođača mleka i sira. Pandemija je ubrzala proces online prodaje, povezala proizvođače i potrošače na e-pijacama, zbog čega su se u perspektivi očekivale određene promene u retail sektoru, što se i dogodilo kroz jačanje online prodavnica. 

E-trgovina je doživela ekspanziju, a tokom vanrednog stanja je udvostručena u odnosu na period pre pandemije. Zabeležen je rast online prodaje namirnica, tehničke robe, odeće i obuće, pa čak i u sektoru usluga edukacija i finansijskog konsaltinga i ugostiteljstva. Prema istraživanju stranih eskperata, e-trgovina bi u Srbiji do kraja godine trebalo da ima 3,3 milona korisnika i generiše prihod od oko 370 miliona evra.