Uvod u amortizaciju
Ideja je bila originalna, biznis plan uverljiv i kredit je odobren. Firma sada i zvanično radi i sve što nam ostaje jeste da se posvetimo planovima za razvoj posla. Stvari, nažalost, nikada nisu toliko jednostavne i svaki preduzetnik biće suočen sa gomilom novih termina koji često mogu da budu višeznačni i zbunjujući. Iako je konkurencija u tom smislu jaka, jedan od takvih termina jeste amortizacija.
Šta je amortizacija?
Značenja reči amortizacija se razlikuju, ali najjednostavnije rečeno to jeste trošak koji nastaje korišćenjem neke stvari koja je u vlasništvu firme. Amortizacija se, međutim, ne može računati za kompletnu imovinu firme, jer bismo tako došli u situaciju da razmatramo životni vek testere. Pravilnije rečeno, amortizacija predstavlja postepeno otpisivanje vrednosti osnovnih sredstava.
Podsećanja radi, osnovna sredstva jedne firme čini materijalna (npr. mašine), ili nematerijalna (npr. licenca) imovina koju preduzeće koristi ili troši duže od godinu dana. Dodatni uslov koji imovina mora da ispuni, da bi se vodila kao osnovno sredstvo i bila podložna amortizaciji, jeste ta da je vrednosno značajna (što određuje pravno lice u okviru firminog Pravilnika o računovodstvu).
Utvrđena je donja granica vrednosti koja podrazumeva da se za osnovno sredstvo smatra sva imovina čija je cena, prilikom kupovine, viša od prosečne plate u Srbiji. Ako u obzir uzmemo prosek plate iz februara 2019. godine to bi značilo da sva imovina koja će se koristiti duže od narednih godinu dana i čija je cena viša od 53.000 dinara može da podleže amortizaciji. Naravno, ovde postoje izuzeci o kojima treba da se informišete pregledom važeće regulative ili u razgovoru sa računovođom u svojojj firmi. Izrazićemo se plastično, ako odlučite da kupite novi server za svoju firmu, sva je prilika da će taj server biti podložan amortizaciji, dok, sa druge strane, napajanje koje kupujete za server koji već imate, neće biti podložno amortizaciji.
Amortizacija se obračunava na godišnjem nivou. Razlog obračuna amortizacije je raspodela troškova višegodišnje upotrebe nekog sredstva po tim godinama, a ne prepisivanje iznosa troška samo jednoj godini, što može umanjiti rezultat poslovanja u toj godini. Uzmimo da jedna ozbiljnija fotokopirnica želi da proširi ponudu usluga i da se vlasnik, pod uticajem tekstova na preduzetničkim portalima, opredelio da to učini nabavkom 3D štampača. Pretpostavimo da taj štampač košta 900.000 dinara, i da je vlasnik (čitajući tekstove o obračunu amortizacije) procenio da će štampač biti korišćen 10 godina, odnosno da će svake godine gubiti desetinu vrednosti. Stoga, knjigovođa neće knjižiti u trošak tekuće godine svih 900.000 dinara, već samo 90.000. Isti iznos knjižiće u trošak svake godine u narednih devet godina, dok sva vrednost sredstva ne bude preneta u troškove, a štampač stavljen van upotrebe. Ovako, trošak se ravnomerno raspoređuje tokom perioda korišćenja štampača.
I pored toga što predstavlja trošak, ipak amortizacija nije novčani izdatak i ne podrazumeva da novac napušta firmu. Nakon tri godine upotrebe, kupljeni 3D štampač će vredeti 630.000 dinara, jer je trogodišnja amortizacija iznosila 270.000 dinara, ali taj novac nikada neće napustiti firmu.
Zašto i kako računati amortizaciju?
Važnost obračuna amortizacije leži u činjenici da je to obaveza koju propisuje država za sva preduzeća koja u svojim poslovnim knjigama imaju iskazanu materijalnu imovinu, postrojenja i opremu, nekretnine. Nije dakle reč o obavezi za sva preduzeća, već samo za ona preduzeća koja ispunjavaju propisani uslov i koja bi u suprotnom imala prilično neugodne susrete sa poreznicima. U praksi, to obuhvata i preduzetnike koji vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva.
Navedena vrsta obračuna amortizacije naziva se knjigovodstvena amortizacija i vrši se jednom godišnje (najčešće u decembru), pre sastavljanja finansijskih izveštaja. Pored toga, obračun amortizacije obavezan je i u slučajevima da dolazi do statusnih promena (spajanje, podela i odvajanje) i prodaje pravnog lica, u slučajevima stečaja, ili za sva sredstva koja su otuđena ili rashodovana u toku godine. Knjigovodstvena amortizacija, u prvom redu, predstavlja izvor informacija koje preduzeću olakšavaju donošenje odluka (npr. investicije u dotrajalu opremu).
Osim toga, propisana je i obaveza poreske amortizacije koja se obračunava na osnovu poreskih propisa. Poreska amortizacija služi za poreske izveštaje i, što je još važnije, za utvrđivanje obaveze poreza na dobit. Zakonom o porezu na dobit utvrđeno je naime da polazna mera za obračun poreza na dobit jeste finansijski rezultat (dobitak ili gubitak) iz bilansa uspeha. Zatim se ta veličina uvećava ili umanjuje za iznose korekcija koje su propisane zakonom. Nakon primene svih korekcija dobija se oporeziva dobit, koja je osnovica poreza na dobit pravnih lica. Jedna od vrednosti koje se koriguju čini amortizacija, jer ako je iznos obračunate amortizacije veći, dobit preduzeća je manja, pa je, samim tim, manji i porez. Poreska amortizacija pre svega predstavlja izvor informacija koje poreznicima omogućavaju da odrede obim poreske obaveze za preduzeće.
Vratićemo se na primer fotokopirnice. Uzmimo da je godina bila relativno uspešna i da je fotokopirnica ostvarila 2.000.000 dinara prihoda. Trošak materijala iznosio je 400.000 dinara (filamenti, toner, papir, delovi za aparat), ukupni trošak kompletne računovodstvene amortizacije za svu osnovnu imovinu iznosio je 600.000 dinara, i svi ostali troškovi 800.000 dinara. Otuda je dobit u bilansu uspeha bila 200.000 dinara (ukupna razlika između prihoda i troškova), a poreska amortizacija prema propisima iznosi 100.000 dinara. Da bi se izračunala oporeziva dobit, nužno je sabrati računovodstvenu dobit (200.000 dinara) i računovodstvenu amortizaciju (600.000 dinara) i zatim od tog iznosa oduzeti vrednost poreske amortizacije i dobija iznos od 700.000 dinara, koji predstavlja oporezivu dobit.
Konačno, amortizacija može da se obračunava i za interne potrebe firme, odnosno za utvrđivanje cene koštanja, kao i za obračun prodajne cene. Na primer, setićemo se da ukupna amortizacija fotokopirnice iznosi 600.000 dinara, ali vlasnik od računovođe može da traži da obračuna amortizacija u visini od 650.000 dinara. Razlika od 50.000 dinara, u tom slučaju, koristi se kao rezerva, a novi uvećani iznos amortizacije naziva se kalkulisani fiksni trošak (CFC). Glavni cilj upotrebe kalkulisanih fiksnih troškova jeste taj da se prikaže realna slika i da se stvore rezerve. Pod pretpostavkom da je 3D štampač bio 100 posto amortizovan, onda bi trošak amortizacije bio jednak nuli. U tom slučaju, kod utvrđivanja prodajne cene se ne bi uračunavala amortizacija, što bi automatski značilo i nižu prodajnu cenu. Zato se umesto knjigovodstvene amortizacije, u slučajevima u kojima ona iznosi nula uzima CFC amortizacija, kako bi se na kraju održala realna prodajna cena usluge. Opisani model obračuna amortizacije, međutim, ne sme da se koristi u zvaničnim izveštajima i koristi se samo interno, najčešće za planiranje prodajne cene.
Kada je reč o modelima kojima se obračunava amortizacija (knjigovodstvena, a ne poreska koja je utvrđena propisima), postoje tri osnovne metode – proporcionalna, koja znači da će stopa amortizacije biti ista svake godine do otpisa sredstva, degresivna , koja podrazumeva da svake naredne godine stopa amortizacije opada (npr. što starija mašina to niža stopa amortizacije), i funkcionalna, koja varira u zavisnosti od potrošnje sredstva (npr. kupljena je mašina čiji je upotrebni vek deset godina za potrebe trogodišnjeg projekta tokom koga će se koristiti najviše, te je i u prve tri godine stopa amortizacije bitno veća).
U Srbiji, gotovo sve kompanije u praksi koriste proporcionalni model. Država je, pri definisanju stopa obračuna poreske amortizacije za pojedine grupe osnovnih sredstava, do skora koristila i degresivni model, međutim, izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica iz 2018. godine utvrđeno je da će se za sva sredstva koja se amortizuju obračun amortizacije vršiti proporcionalnom metodom. Primena proporcionalne metode bi trebalo da ubrza amortizaciju za sva osnovna sredstva preduzeća, a nova pravila važe samo za sredstva nabavljena u poreskoj 2019. godini i nadalje.
U svakom slučaju, nadamo se da smo barem donekle uspeli da vam približimo značenje pojma amortizacija i nastojaćemo da u narednim tekstovima pojasnimo procedure koje su u vezi sa obe vrste obaveznog obračuna amortizacije.
Autor
Tekstovi nastali u periodu od 2019. do 2023. godine na prvoj verziji portala sačuvani su u okviru arhive.
Više o Arhivi