Lacoste: Sa šljake u ligu prestižnih brendova

Nijedan sport nije lagan, ali postoje sportovi koji se malo razlikuju od ostalih. Izaći na teren, a pritom izgledati relativno elegantno, verovatno znači najmanje dve opcije: ili ne morate mnogo da se znojite (što je malo verovatno, osim ako igrate golf), ili vaš stajling može da iznese najmanje sat vremena skakanja i mahanja reketom.

A ako dobar meč ne ide bez vežbanja i znoja, onda ne ide ni bez obavezne uniforme u vidu pamučne majice sa kragnom. U konačnici, ne ide ni bez brenda koji se u svetu sporta ustoličio kao sinonim udobnosti i elegancije.

Krokodil među žutim lopticama

Kada je imao 15 godina, Rene Lakost je sa ocem pošao na put u Englesku. Odatle se vratio sa reketom – bila je to 1919. godina, a do 1922. Rene se već takmičio za Gren Slem na šampionatu u Vimbldonu.

Uspehe je nizao tu i tamo i kako kad. Nije baš bio francuski Nole ili Rafa, ali nije ni odustajao. Tek je 1925. osvojio finale u šampionatu Francuske i na Vimbldonu. Još nekoliko poraza i pobeda kasnije, 1926. godine je proglašen za tenisera broj 1. Titula nacionalnog šampionata SAD, koja je te godine pripala Reneu, dokazivala je kako je Rene doživljavao teren: kao mesto na kome stati i dići ruke nije opcija.

Stotinak godina kasnije, Rene Lakost se nije zadržao u kolektivnoj svesti kao vrhunski teniser. Njegovo prezime je, doduše, ostalo poznato na svetskim teniskim terenima, ali manje zbog Reneovih titula, a više zbog jednog krokodila. Sa tim krokodilom je Rene početkom 30-ih godina ušao u svet mode i u njemu ostao do danas.

Ali, otkud teniski reket u „rukama“ jednog krokodila?

Iako je stara tačno 90 godina, o ovoj legendi se dosta vremena mahom nagađalo. Kada je 2006. godine preminuo Reneov sin, Bernar Lakost, jedna čitulja u Njujork tajmsu je delimično rasvetlila o čemu je reč. Sve je počelo sa jednom opkladom, kada je Rene u izlogu jedne prodavnice u Bostonu video kofer od krokodilske kože. Njegov kapiten mu je tada rekao – kofer će biti njegov ako Rene pobedi u meču.

Druga verzija veli kako je Rene ovaj nadimak dobio zbog upornosti na terenu. Možda je tu i tamo izgubio, ali definitivno nije prezao od toga da se dobro preznoji. Ali, nadimak je definitivno bio na mestu, pogotovo kada je Rene zakoračio u svet mode.

Bila je 1927. godina kada je Lakost dobio pojačanje – ali, ne na terenu, već u olovci dizajnera Roberta Džordža. On je bio prvi koji je „Krokodila“ stavio na papir, sa podignutim repom i otvorenim čeljustima. Nije bio tako strašan kao što krokodili inače izgledaju, ali jeste bio neustrašiv – baš kao što je i Rene „grizao“ na terenu. Reneu se dizajn izuzetno dopao i odmah ga je ušio na svoje bele blejzere.

Nekoliko godina kasnije, „Krokodil“ je dobio i drugo pojačanje, ovoga puta, u tekstilnoj industriji. Andre Gijer je ovde već bio na svom terenu, a Rene je uz njegovu pomoć tražio rešenje koje će biti dovoljno praktično, ali i dovoljno elegantno za sport kao što je tenis. Jer, ako za treninge i opremu već valja izdvojiti lepu svotu, onda bi valjalo i da teniseri budu odeveni sa stilom.

Rešenje je stoga zahtevalo kombinaciju stila i funkcionalnosti. U praksi je to izledalo tako što biste uzeli dizajn sličan košulji i dizajn jednostavne, pamučne majice i spojili ih u jedan komad odeće. Upravo je tako izgledao Reneov i Andreov konačni rezultat, koji je prvi put predstavljen 1933. godine.

Veteran na terenu, debitant u brendingu

Kada je i zvanično ušao u svet mode, Rene Lakost je već imao nešto što je moglo da se nazove brendom: ime (odnosno, nadimak), simboliku iza tog imena i logo koji je ušivao na blejzere. Međutim, nova, polo majica, sa kratkim rukavima i otvorenim okovratnikom, donela je osveženje na oba terena – i na sportskom i na modnom. Pritom, krokodil prišiven u predelu grudi bio je svojevrsni debitant: što se tiče brendova za sportiste, „Lakost“ je bio prvi koji je vidljivo isticao logo. Funkcionalnost je, ipak, bila (i ostala) na prvom mestu, jer je brend prvenstveno bio prilagođen igri na teniskom terenu.

Sa polo majicom je ta ideja dobila i, za ono vreme, novi oblik. Ali, par sitnih intervencija, poput ušivanja logoa i dizajniranja pamučne majice sa okovratnikom, redefinisala je pojam ležerne elegancije. Nije mnogo trebalo da maleni krokodil postane simbol istrajnosti na terenu, te da se sofisticirani izgled odomaći među teniserima.

U međuvremenu, na popularnosti je dobijao i sam tenis, dok je modna industrija išla sopstvenim putem. Trendovi su se smenjivali i evoluirali, što je oberučke prigrlio i Lakost. Ali, to što na svoj način postao pobednik na teniskim terenima, nije bilo samo zbog lepog i praktičnog dizajna.

Kao što je bio dosledan sa reketom, Lakost je to preneo i na modni „teren“. Kvalitet u izradi odeće (a kasnije i ostalih odevnih predmeta, obuće i aksesoara) bilo je i ostalo nešto oko čega nema kompromisa. Samim tim, „Lakost“ kao brend nije imao problem da izađe sa terena. Prihvatili su ga i rekreativci, kao i svi koji, po pitanju mode, nisu žrtvovali ležernost nauštrb funkcionalnosti i stila.

Uprkos komercijalnom uspehu, „Lakost“ je ostao, pre svega, asocijacija na izvrsnost na terenu. Na tome je, u konačnici, učvrstio status brenda, sa malom pomoći malog, zelenog krokodila. Za to vreme, onom većem „Krokodilu“ – Rene Lakostu lično – pošlo je za rukom da napravi najmanje dva sjajna transfera: sa šljake u svet mode, i iz sveta mode u ligu vanvremenskih brendova.