Kreativni čin: način postojanja – Rik Rubin

Volim da već na početku napravim trijažu. Ako očekujete memoare ili ekspres vodič za uspeh – od knjige “Kreativni čin: način postojanja” ih nećete dobiti.

Knjiga Rika Rubina nije priručnik za umetnike, odmah da znate. Naglašavam to jer je autor svetsku slavu stekao kao muzički producent Džonija Keša, Pepersa i Adel. Knjiga je (naj)pre meditacija o tome šta znači stvarati i ostati čovek. Duboko spiritualna i istovremeno konkretna. Lebdeća i uzemljena. Kao da vam mudri čika u beloj majici i japankama (Rubin je poznat po tome da snima albume bos) šapuće:

Ovaj put nije za svakoga. Neprijatnost je deo procesa.

Ne znam da li su vas te reči umirile ili uznemirile, ali nakon što sam ih pročitala u poglavlju Sumnja u sebe shvatila sam da knjiga “The Creative Act: A Way of Being” i te kako rezonuje sa preduzetnicima i da jednom za svagda treba da raskrstimo s tim uskim shvatanjem kreativnosti, da je ona dar koji pripada umetnicima.

Kako se vama čini?

Zainteresovani da saznate detalje?

Idemo redom…

Glavne teme i poruke

Knjiga je podeljena u 78 kratkih poglavlja, od kojih svako istražuje različite aspekte kreativnog procesa. Bonus poeni za strukturu koja omogućava čitaocu da knjigu čita linearno ili da se usredsredi na određene teme koje ga u datom trenutku više zanimaju. Belina vam dane prostor da promislite o pročitanom.

Rubinova knjiga struktuirana je kao niz kratkih eseja i razmišljanja koji zajedno čine filozofski vodič kroz kreativnost. Neke od ključnih poruka su:

• Svako je kreativan: Kreativnost nije rezervisana samo za umetnike; ona je temeljna ljudska sposobnost dostupna svima;
• Kreativnost kao način postojanja: Umesto da se fokusira na krajnji proizvod, Rubin naglašava važnost procesa i prisutnosti u trenutku stvaranja;
• Povezanost s „Izvorom“: Inspiracija dolazi* iz nevidljivog izvora koji je uvek prisutan; umetnik je kanal kroz koji se ta energija manifestuje; * Lično imam nešto drugačiji pogled na to odakle dolazi inspiracija, ali da se o tome diskutovati.
• Važnost discipline i rutine: Iako podstiče slobodu u stvaranju, Rubin takođe ističe važnost redovnog rada i predanosti;
• Prevazilaženje ega: Oslobađanje od ega omogućava dublju povezanost sa kreativnim procesom i autentičnijim izrazom.

Kreativnost nije privilegija, već praksa

Volim što Rubin raskida s idejom da je kreativnost “dar” rezervisan za posebne ljude. On tvrdi da je to stanje postojanja dostupno svima. Kao disanje. Kao prisutnost. Kao šetnja bez cilja. I umesto da nas uputi na alate, tehnike i formate, on nas vraća sebi: našoj percepciji, osetljivosti i hrabrosti da prihvatimo ono što dolazi spolja.

Mi nismo tvorci. Mi smo primaoci.

Kao neko ko svakodnevno piše, osmišljava, deli, menja, razmenjuje i filtrira svet kroz reči, prilično sam se zamislila nad ovom njegovom tvrdnjom. Jer istina je: ideje dolaze kad se (naizgled) najmanje trudimo, ali je istovremeno naš um vrlo otvoren za nove ideje. One najradije odlaze kada grčevito pokušamo da ih zadržimo.

Deljenje kao kraj, ali i početak

Jedan od najmoćnijih uvida koje Rubin nudi je taj da stvaranje nije završeno dok se delo ne podeli. I da je cena tog čina ranjivost. Zvuči vam poznato?

Deljenje svog rada je cena njegovog stvaranja. Ranjivost je ta koja se plaća.

Dopada mi se Rubinova ideja o “regeneraciji” – „Završavanje da bi se počelo iznova“. Svaki put kada objavimo svoj rad, ma kako mali bio, mi pravimo prostor za sledeći. Ako ga ne podelimo, stvaramo zagušenje. Takozvani energetski čep. I umesto da rastemo, mi stagniramo u sopstvenoj fioci neobjavljenih ideja.

Ovo nije samo kreativna istina. Ovo je preduzetnička istina. Jer šta je brend/proizvod ako ne ideja podeljena sa drugima?

Neprijatan, ali neophodan proces

Rik Rubin ne uliva lažnu nadu. Neće vam reći da je lako.

Govori o fazi kada mislite da vam je ideja briljantna i kad ste zaljubljeni u nju. I onda o onoj drugoj fazi, pred sam kraj, kad počnete da je prezirite, da je prepravljate, da odlažete, da vam se čini da ste promašili sve. Sve. Taj “najmračnije je pred svitanje” momenat koji nikako da prođe. Poznato?

Dobro znam koliko ovaj mehanizam zna da zakoči. Zbog perfekcionizma ne izbacimo ništa. A to ništa postaje utočište za sve što bi moglo da nas transformiše. Rubin nudi rešenje: ne beži, ne cenzuriši, ne doteruj do besvesti. Samo podeli / objavi. I kreni dalje. Što bi rekli: bolje završeno, nego savršeno.

Praktični vodič za unutrašnju ekologiju

Iako je knjiga puna poetskih pasaža i tišine, ona je vrlo upotrebljiva. Govori o ritmu, prostoru, ulozi discipline, snazi rutine. Ali, sve to bez rigidnosti. Kao neka vrsta unutrašnjeg feng šuija za kreativne duše i sve koji to žele da budu.

Za mene lično, ova knjiga je postala saputnik, ne resurs. Ne konsultujem je da bih „dobila ideju“. Već kad mi zatreba podsetnik da sam već u ideji, da je mnogo resursa već imam i da je proces u toku. Da ne moram da guram, već da pustim.

Za koga je ova knjiga?

Za svakoga ko stvara. Za svakoga ko je ikada osetio da je ideja veća od njega (a znam da vi koji čitate ove redove jeste makar jednom). Za svakoga ko zna da je najteži deo posla ponekad udahnuti duboko i samo reći „gotovo je“.

Za sve nas koji mislimo da nismo dovoljno dobri, dovoljno originalni, dovoljno spremni.

Rik Rubin vam poručuje: Vi ste dovoljni. Jer ne morate da budete genije da biste stvarali. Dovoljno je da budete prisutni. Da slušate. Da zapisujete. Da podelite.

I da se sledećeg dana vratite za sto, što je najteže i ujedno najvažnije.

Citati:

Da smo slični mašinama, umetnost ne bi bila rezonanta. Bila bi bez duše.

Cilj umetnosti nije dostizanje savršenstva. Cilj je da pokažete svetu ko ste. I kako vi vidite svet.

Ako je stvaralac previše uplašen od tuđeg mišljenja da bi krenuo napred, moguće da je njegova želja da prikaže svoje delo slabija od potrebe da zaštiti sebe.

Jedna od najboljih strategija jeste da smanjimo ulog. Skloni smo da mislimo kako je delo na kome radimo najvažnija stvar u našem životu i da će nas definisati do kraja vremena.

Kada se u bilo kojoj tački kreativnog procesa nađemo u bezizlaznom položaju, ponekad je dobro udaljiti se malo od projekta kako bismo stvorili prostor da se rešenje pojavi.

Ako treba da stvorimo samo jedno delo posle koga ćemo se penzionisati, nećemo imati želju da ga završimo.

Naš zadatak je da budemo dovoljno rasterećeni da možemo da završimo jedno poglavlje i da pređemo na sledeće, a onda da ponavljamo taj proces dokle god nam pričinjava zadovoljstvo.

O autoru

Frederik Džej Rubin je jedan od najuticajnijih i najcenjenijih američkih muzičkih producenata svih vremena. Poznat je po svom minimalističkom („redukcionističkom“) produkcijskom stilu i sposobnosti da radi sa umetnicima iz potpuno različitih muzičkih žanrova, od hip-hopa i hevi metala do kantrija i popa.

Rubinova karijera je eksplodirala 1980-ih kada je, još kao student na Univerzitetu u Njujorku, osnovao Def Jam Recordings iz svoje studentske sobe. Zajedno sa Raselom Sajmonsom, pretvorio je Def Jam u jednu od najvažnijih hip-hop izdavačkih kuća u istoriji. Nakon odlaska iz Def Jam-a, osnovao je Def American Recordings (kasnije preimenovanu u American Recordings) i nastavio da širi svoj uticaj na različite žanrove.

Njegov produkcijski stil se fokusira na suštinu pesme – glas, melodiju i emociju, često uklanjajući sve suvišne aranžmane. Zbog svog izgleda (duga brada, često bos) i smirenog pristupa, mnogi ga opisuju kao „gurua“ ili duhovnog vodiča za muzičare. Njegov cilj je da „ogoli“ pesmu do njene srži i uhvati najiskreniju i najmoćniju izvedbu umetnika.

Rik nije tehnički producent koji sedi za miksetom i podešava dugmiće. On sluša, daje sugestije, ohrabruje umetnike da izađu iz zone komfora i pomaže im da pronađu svoj autentični glas. Često je opisan kao „filter“ ili „ogledalo“ za muzičare sa kojima radi. Njegova sposobnost da prepozna suštinu umetnika, bez obzira na žanr, i da im pomogne da stvore svoje najiskrenije i najsnažnije delo, čini ga jednom od najvažnijih figura u istoriji muzičke produkcije.