Kako jedna tinejdžerka može da vam uništi biznis?

U poslovnom svetu glasine mogu biti poput male iskre koja na kraju zapali čitavu šumu. Neko može misliti da mu je biznis sasvim siguran i ne sluteći da može da će, na kafi sa prijateljima, neko spomenuti njegovu firmu u lošem kontekstu i tako napraviti problem nesagledivih razmera.

I sada ste možda pomislili: „Jeste, tamo neki Pera će nešto reći i to će mi uništiti biznis. Ma daj…“

E, vidite, upravo tako nešto se dogodilo Toyokawa Shinkin banci u Japanu i to 1973. godine u vreme kada nije bilo društvenih mreža kojima se glasine danas šire brže nego što gladno mače smaže džigericu.

Banka u Zoni sumraka

Sve je počelo 8. decembra izjutra kada su tri učenice srednje škole, putujući vozom do škole, povele razgovor o tome gde će se zaposliti nakon diplomiranja. Dve od njih zadirkivale su treću koju je čekao posao u Toyokawa Shinkin banci, govoreći joj: „To je opasno“. Ova primedba nije se odnosila na finansijsku sigurnost Toyokawa Shinkin banke, već na mogućnost da se banka može naći na meti naoružanih pljačkaša.

Iako je ova opaska bila zamišljena kao šala, devojka je drugarice shvatila veoma ozbiljno. Zabrinuta, te večeri pitala je jednog svog rođaka: „Da li je Shinkin banka opasna?“ Ne znajući šta da joj odgovori sa sigurnošću, čovek je odlučio da se o svemu informiše kod drugog rođaka koji je živeo u blizini glavne filijale Toyokawa Shinkin banke: „Da li je Toyokawa Shinkin banka opasna?“

Već sutradan ovaj drugi rođak poveo je razgovor sa svojim prijateljem, vlasnikom salona lepote, o tome da li „Toyokawa Shinkin banka može biti u opasnosti (od bankrota?)“ – jer je razumeo da je ovo bilo pitanje koje je tištalo njegovog rođaka.

Njihov razgovor načuli su vlasnik radnje za hemijsko čišćenje i njegova žena, koji su se zatekli na licu mesta, pa je „Opasnost da Shinkin banka bankrotira“ već sutradan postala broj jedan tema među domaćicama gradića Toyokawa. U ovoj „igri gluvih telefona“ slučajna glasina pretvorila se u „tvrdnju“: „Shinkin banka je u opasnosti!“

Samo dva dana kasnije, 13. decembra, jedan čovek je vlasnika radnje za hemijsko čišćenje zamolio da se hitno posluži telefonom u lokalu. Važno je napomenuti da, do ovog gospodina, aber o bankrotu banke uopše nije stigao. Čovek je okrenuo broj i osobi „sa druge strane žice“ naložio da ode do Shinkin banke i podigne 1,2 miliona jena koji su mu bili potrebni za neka plaćanja.

Kako već biva, ovaj telefonski razgovor je čula jedna od mušterija i pretpostavila da su glasine zaista tačne i da Toyokawa Shinkin banka zaista ide u bankrot. Ova osoba je odmah povukla svojih 1,8 miliona jena, a ovu vest su vlasnik radnje i njegova supruga odmah „rastrubili“ svima koje su poznavali. Vest je došla i do jednog radio-amatera, koji je na priču stavio novi par krila, tako da je do kraja dana još 59 osoba došlo u banku i podiglo sav novac koji su imali na računima – ukupno 50 miliona jena.

Lokalni taksista kasnije je ilustrovao, na osnovu onogo što je čuo od svojih mušterija, kako se glasina proširila u požar tokom samo jednog dana:

Ujutro su mu mušterije govorile: „Shinkin banka je možda u opasnosti“.

U 14.30 osoba koja je pozvala taksi vozaču je ispričala da je čula kako je „banka u opasnosti“.

Samo dva sata kasnije nova mušterija je tvrdila da ima pouzdanu informaciju: „Baka odlazi u bankrot.“

Vrhunac je dostignut u večernjim časovima, kada je mušerija taksisti rekla da: „Shinkin banka ujutro neće ni biti otvorena.“

Navika, navika hvata me panika

U jutarnjim časovima 14. decembra stvari su dodatno eskalirale. Saopštenje sa kojim su izašli u javnost postiglo je kontraefekat i povećalo paniku. Ispred poslovnica Shinkin banke je nastao haos. Svi su želeli da povuku svoj novac, a nove glasine pojavljivale su se iz minuta u minut:

• Policija istražuje banku;
• Banka je proneverila novac i zato su otišli u bankrot;
• Jedan od bankara je pobegao sa 5 milijardi jena;
• Predsednik Toyokawa Shinkin banke je izvršio samoubistvo.

Panika se širila munjevito. Za samo nekoliko sati, banka je od uglađenog mesta počela da liči na poprište apokalipse – redovi nervoznih ljudi, vrištanje, haos. Svi su želeli svoj novac nazad i to odmah. Situacija se toliko pogoršala da je policija morala da interveniše i kontroliše masu ljutih i zabrinutih ljudi.

S druge strane, priča je dospela do novinara koji su počeli da senzacionalistički izveštavaju sa lica mesta. Svaka nova vest bila je dramatičnija od prethodne. „Banka pred kolapsom!“ „Klijenti očajni, traže svoj novac!“ – naslovi su vrištali sa svih strana.

Medijska pompa nije potkačila samo lokalno okruženje već se proširila i na nacionalni nivo. Ljudi su počeli da sumnjaju u stabilnost ne samo ove banke, već i drugih finansijskih institucija i država je morala da reaguje.

Brdo para, brdo zlata…

Po hitnom postupku Banka Japana je održala konferenciju za medije i izjavila da je poslovanje Toyokawa Shinkin banke u dobrom stanju. Povrh toga, kako bi građanima dodatno ulila sigurnost u to da je sve u redu, Banka Japana je isporučila ogromnu količinu novca u kešu Toyokawa Shinkin banci. Gotovina je, ispred glavne filijale Shinkin banke, bila složena u obliku kvadra visine od jednog i širine pet metara kako bi svima demonstrirala finansijsku stabilnost ove ustanove.

Sutradan, 15. decembra, posteri sa potpisom Shinkin Banke i Nacionalne asocijacije Shinkin banaka, koji su tvrdili da nema problema u Toyokawa Shinkin banci, postavljeni su u svim filijalama ove banke, a predsednik Toyokawa Shinkin banke, za koga se širila glasina da je izvršio samoubistvo, došao je i lično razgovarao sa klijentima uveravajući ih da nikakvih problema nema.

Zahvaljujući ovim merama korisnici banke su počeli da se smiruju, a stvari su se vraćale u normalne tokove.

Narednog dana, oglasila se i policija. Za kratko vreme, efikasnim radom, uspeli su da utvrde tačnu putanju širenja glasine koja je potekla od tri tinejdžerke i umalo dovela do kolapsa velikih razmera.