Reverse graffiti: Bez boja, bez troškova, bez zagađenja

Živimo u svetu koji je preplavljen reklamama. Blještave neonke, bilbordi, brendirana vozila, folije na izlogu, flajeri, vizitke, zastave… U ovoj propagandnoj šumi sve je teže privući pažnju ljudi bez dodatnog zagađivanja prostora. Međutim, postoji jedna, kod nas još neiskorišćena, gerilska tehnika koja uspeva baš to. U pitanju su reverse graffiti ili, po srpski – obrnuti grafit.

Umesto da, prezasićenom prostoru, dodaje šarenilo boja, ova marketinška taktika funkcioniše tako što, zapravo, uklanja prljavštinu.

Šta su reverse graffiti?

Reverse graffiti je tehnika ulične umetnosti (i oglašavanja) koja koristi pritisak vode, sunđere ili četke da bi uklonila sloj prljavštine sa javnih površina — zidova, trotoara, podzemnih prolaza, fasada… Umesto da boji površinu, reverse graffiti „crta“ čistoćom.

Preciznije rečeno, očišćeni deo neke površine postaje poruka, a prljav deo pozadina – nešto poput negativa.

Dakle, za razliku od tradicionalnih grafita, za reverse graffite ne koristimo boje, sprejeve, lepak niti hemikalije. Sve što vam treba je voda, četka, šablon (stensil), strpljenje i malo ribanja. Dakle, praktično, bez finansijskih ulaganja.

Ova tehnika ne samo da ne zagađuje okolinu, već direktno ukazuje na količinu prljavštine u gradskom prostoru i, uz reklamnu, šalje i ekološku poruku: Grad je prljav. Pogledaj šta se krije ispod.

Inače, ovu tehniku je popularizovao britanski umetnik Paul „Moose” Curtis. Naime, jednog dana on je čistio zid i shvatio da sama razlika između očišćenog i prljavog može da bude snažna vizuelna poruka. Ubrzo su umetnici širom sveta, uključujući Brazilca Aleksandra Oriona, počeli da koriste ovu metodu i kao umetnički izraz i kao društveni komentar — posebno na temu zagađenja.

Reverse graffiti kao oglašavanje

Prva firma koja je reverse graffite počela da koristi u marketinške svrhe bila je Street Advertising Services iz Velike Britanije, koja je, novembra 2006. godine, na ovaj način počela da reklamira Gumtree – agenciju za iznajmljivanje i prodaju nekretnina.

U poslednjih nekoliko godina, ovu tehniku su počeli da koriste i brendovi koji žele da budu prepoznati kao ekološki svesni. Nike, Smirnoff, Puma, BMW, The Hard Rock Caffe i mnogi drugi su koristili reverse graffiti tehniku za iscrtavanje logotipa na trotoarima i slanje marketinških poruka u blizini metro stanica.

Za razliku od agresivnih billborda, ovaj pristup deluje prirodno i intrigantno, a ljudi, kada ih vide, prosto zastanu i bace pogled o čemu se radi. A to je već polovina uspeha svake reklame.

Benefiti obrnutih grafita se tu ne završavaju. Naime, ovakav način reklamiranja omogućava precizno geografsko targetiranje („postavljaju“ se tačno na željenoj lokaciji) dok, istovremeno, nudi originalnost i unikatnost budući da ovakve reklame nisu svakodnevna pojava.

Inače, reverse graffiti su nešto što, globalno gledano, kompanije najčešće koriste kada:

• Lansiraju novi proizvod;
• Žele da povećaju svest o svom brendu;
• Rade na povećanju prodaje;
• Najavljuju neki događaj;
• Prave putokaz do svoje lokacije.

Pravno siva zona

Iako ne ostavlja trajne tragove niti koristi štetne supstance, reverse graffiti i dalje nije legalan svuda u svetu. U nekim gradovima ih tretiraju kao umetnost ili javnu uslugu (jer se kreiraju čišćenjem javne površine), dok je u drugim mestima formalno zabranjen jer menja izgled javnog prostora bez dozvole.

Na primer, zanimljivo je da su, 2006. godine, kada je gorespomenuti Orion napravio svoj reverse graffiti, nadležni u Sao Paolu su odlučili da uklone njegovo delo, a kako bi to učinili oribali su čitav tunel u kome se obrnuti grafit nalazio što je privuklo dodatnu pažnju javnosti.

Sve u svemu, obrnuti grafiti mogu biti moćno marketinško sredstvo, ali, kao i kod mnogih drugih slučajeva gerila marketinga, sprovodi se na sopstvenu odgovornost.