Sigurno 100% ništa nije 100% sigurno

Kakvo doba, jelda?

Kompjuteri uzimaju posao ljudima koji prave kompjutere. Kompanije grade imidž porodične korporativne kulture, a onda otpuste čitave porodice u jednom danu. Tek što objaviš nove cene u skladu sa rastom cena svega, stiže ti mejl da je tvoj osnovni poslovni alat još 10% skuplji od narednog meseca.

Možda tako i treba da bude, znaš.

To je tzv. dinamično radno okruženje ili preduzetničkim jezikom rečeno, haslerski život.

Reče jednom Klint Istvud nešto što je postalo nezvanična krilatica marinaca (i natpis na fotografijama Bera Grilsa iz nekog razloga):

Improvise, adapt, overcome

– odnosno Improvizuj, prilagodi se, prevaziđi.

Možda je ovde trebalo da bude kraj ove kolumne. Sve je nesigurno.

Ja sad mogu gnjavim nekim statistikama, recimo, 70% firmi se ugasi u prve tri godine, a 30% tokom prve godine. Stalno se prilagođavaj i bori i čitaj i uči… Ko preživi, pričaće u nekom podkastu.

Ali ne želiš još malo straha, zar ne?

Uprkos svim našim strategijama, pravilnostima i zakonima, po redovnoj mesečnoj kadenci imamo udarnu vest o “korenitoj promeni (nečega)”. Novi trend. Nova tehnologija. Nova moćna skraćenica. “Ko ne isprati ovo, propašće.” To je neprekidni krug nemira kod nas ljudi.

Zato su mi krokodili uvek bili fascinantni. Veruješ li da su preživeli nekoliko talasa masovnih istrebljenja vrsta? Krokodile kakve vidimo danas, oni su uglavnom tako izgledali i pre mnogo miliona godina, uz minimalne korekcije. Princip – “ako dobro radi, ne diraj ga mnogo”.

Kažu naučnici da su krokodili preživeli zato što mogu da izdrže bez hrane gotovo godinu dana. Kad je udario asteroid, dinosaurusi su prvi istrebljeni. Trošili su dosta energije, te su jeli sve što se kreće.

Krokodili? Bez stresa, u svom habitatu. Njihov otkucaj srca je nerealno spor. Leže po celi dan. Hibernacija kad treba. Nema hrane? Sačekaću. Moram opet u vodu? Može. Mogu li sad na kopno? Evo me. Čudo prirode.

Tako (naizgled) lenj, a tako izdržljiv. Čačni ga ako mi ne veruješ, pa javi.

Kad bismo zamislili krokodila kako vodi firmu, verovatno bi mirno gledao vesti o Metaversu, možda gricnuo neki NFT usput ili gvirnuo na neki Slack kanal da vidi hoće li ChatGPT zameniti aligatora.

Hladne krvi bi gledao u feed društvenih mreža, šarenolike naslovnice medija, zelenocrvene kvartalne izveštaje… Promenio bi nešto baš kada treba… Ali bi pustio i da mu mnoge promene dođu same.

Ukratko, još uvek bi bio ono što najbolje ume – krokodil.

Od promena je strašnije jedino prepuštanje promenama koje ne možeš da kontrolišeš. Zar ne počiva celi univerzum na jednoj velikoj nejednačini?

Zamisli to iščašenje u prostoru i vremenu. Ne menjaš biznis model od meseca do meseca na osnovu arlaukanja sa popularnih profila. Ne prelaziš na blokčejn. Ne kupuješ još jedan kurs. Ne budiš PR čoveka u 3 ujutru kad god se oglasi panični konkurent kako se “svet bitno promenio”.

Samo uđeš u kancelariju, radiš šta treba, slušaš ljude kojima to treba i malo čačneš onda kada treba. Hladne glave sačekaš da se strasti smire.

Ne sporim da padaju asteroidi ovih dana. Samo kažem da bi možda bilo dobro biti krokodil danas u celom ovom haosu. Šta znam, ta stabilnost ga je ipak očuvala milionima godina.